homepage_name! > Izdanja > Broj 30 > Giganti menadžmenta
Giganti menadžmenta
King Gillette
Sa svojih 40 godina, King Džilet je bio frustrirani pronalazač, ogorčeni anti-kapitalista i prodavac zapušača za flaše od plute. Bila je 1895. godina i uprkos idejama, energiji i dobrostojećim roditeljima, imao je malo toga da pokaže u svom radu. Krivca je našao u zlu tržišne konkurencije. Njegov šef u kompaniji za zapušače, u međuvremenu, je imao samo jedan savet: „Izumi nešto što ljudi koriste i bace“. Jednog dana, dok se brijao ravnim brijačem, koji je bio toliko istrošen da se nije mogao više oštriti, dobio je ideju. Šta ako bi nožić mogao da se napravi od tanke metalne trake? Džiletov brijač za jednokratnu upotrebu je bio jedinstveni izum koji je doneo revoluciju u industriju brijanja. Prodavac, King Džilet, izumeo je brijač za jednokratnu upotrebu i osnovao kompaniju za prodaju tih brijača.
King Gillette
King Kemp Džilet (King Camp Gillette) je rođen godine 1855. u malom gradu Fond du Lac u centralnom Viskonsinu. Roditelji su mu bili inovatori, koji su uvek težili da stvari urade bolje. Otac mu je radio na različitim izumima, a majka je eksperimentišući pravila brojne recepte.
Godine 1859, kada je imao četiri godine, njegova porodica se preselila u Čikago, Ilinois, gde je njegov otac osnovao gvožđarsku radnju.
Godine 1871, kada je imao 16 godina, u velikom požaru u Čikagu je radnja uništena. Porodica Džilet se tada preselila u Njujork. Otac mu je postao patentni agent. Kingov otac je često opisivao različite izume na koje je nailazio. Takođe je nastavio da se površno bavi sopstvenim kreacijama. Ideja pronalaženja nečeg što bi ga učinilo bogatim je inspirisala Kinga.
Sledeće godine je King napustio školu, kako bi počeo da zarađuje za život kao trgovački putnik.
Srednje godine
Džilet je godinama radio kao prodavac, često pokušavajući da sopstvenim izumima unapredi proizvode koje je prodavao.
Godine 1887, kada je imao 32 godine, Kingova majka je objavila čuveni Kuvar Bele Kuće, koji se i 100 godina kasnije i dalje štampao.
Do 1890, sakupio je četiri patenta, ali nijedan izum nije privukao mnogo interesovanja. U međuvremenu, činilo se da su mu roditelji mnogo uspešniji od njega.
Postaje ogorčen
Godine 1894, sa 39 godina, Džilet je postao ogorčen na društvo – možda zbog sopstvenih nedostataka i očiglednog neuspeha u životu. Napisao je anti-kapitalističku knjigu pod nazivom „Ljudski nanos“, u kojoj kritikuje poslovne prakse i bogataše. U knjizi kaže da je konkurencija koren svog zla i predlaže oblik utopijskog, socijalističkog društva, koje ne bi bilo zagađeno. Nadao se da će zameniti raširene gradove, nastale kroz industrijsku revoluciju, zajednicama tipa košnica.
Dobija savet
Zatim, nakon 1895. godine, kada je imao 40 godina, Džilet se vratio svojim korenima u Fond du Lac, Viskonsin, radeći kao prodavac za Crown Cork & Seal Co. Vlasnik preduzeća je izumeo zapušače za flašu od plute. Znao je da Džilet želi da postane uspešni pronalazač, pa ga je posavetovao da izmisli nešto što ljudi iskoriste i bace. Ta misao se ugnezdila u Džiletovoj podsvesti.
Dobija sjajnu ideju
Ubrzo potom, dok se pripremao da se brije pre odlaska na posao, Kinga je iznerviralo što mu je brijač sa ravnim ivicama tup. Toliko je bio istrošen da se više nije mogao naoštriti. Brijač sa ravnim ivicama se takođe zvao „koljač“, jer je toliko bio opasan da je mogao da prekolje čoveka. Putujući trgovci u vagonima koji se ljuljaju su morali da budu posebno pažljivi tokom brijanja.
Džiletu je iznenada pao na pamet brijač kome ne bi bilo potrebno brušenje da bi se naoštrio. Dosetio se nožića za jednokratnu upotrebu koje bi oštrio proizvođač, a koji bi se bacali kada se istupe. To bi bio brijač koji bi bio i bezbedan za upotrebu, nasuprot opasnim brijačima sa ravnom ivicom.
Usavršava izum
Uzbuđen zbog svoje ideje, otišao je na MIT (Tehnološki Institut Masačusetsa) da pita njihove metalurge da li je moguće napraviti malo parče čelika koje bi držalo oštru ivicu i bilo dovoljno pristupačno da se može bacati. Rekli su da je to nemoguće.
Nepokolebljiv, provodio je noći radeći na svojoj ideji. Zatim je sklopio partnerstvo sa pronalazačem Vilijamom Emerijem Nikersonom, kako bi usavršio metod. Ironično, Nikerson se školovao na MIT-u. Bilo im je potrebno 5 godina i mnogo sopstvenog novca da konačno pronađu nekoga ko bi mogao da im obezbedi mašinu koja bi automatski oštrila komade metala, tako da se mogu koristiti za brijanje. Džilet je imao tada 45 godina.
Osniva kompaniju
Na kraju su usavršili bezbedno sečivo brijača sa dve ivice, koje je odgovaralo posebno dizajniranom držaču sa ručicom i podesivom glavom. Džilet i Nikerson su osnovali American Safety Rasor Company i dobili patent 1901. godine.
Kada je 1903. Džilet napunio 48 godina, napokon su počeli da prodaju brijače.
Kasnije godine
U početku, trošak pravljenja sečiva je bio veći od prodajne cene, tako da su prodavali sa gubitkom, da bi obezbedili dovoljno posla da smanje trošak proizvodnje.
Još jedna sjajna ideja
Zatim je Džilet dobio fantastičnu ideju da poklanja svoje brijače, da bi prodao više nožića. To je predstavljalo deo velike marketinške kampanje.
Godine 1904, dobio je patent za ideju brijača sa dve ivice. Takođe je kompaniji promenio ime u Gillette Safety Razor Company.
Postaje milioner
Konkurencija je pokušala da zaobiđe patente i kopira mnoge Džiletove ideje. Tada je potrošio neverovatnu količinu vremena i novca na parnice kako bi zaštitio svoja prava. U mnogim slučajevima, jednostavno je kupovao konkurenciju. Do svoje 55. godine, 1910, Gillette Company je dominirala u poslu sa brijačima, a Džilet je bio milioner. Takođe je postao i slavna ličnost, pošto je njegovo lice bilo na svakom pakovanju nožića.
Traži utopiju
Iako je i sam postao kapitalista, i dalje nije promenio svoje anti-kapitalističke stavove. Džilet je i dalje maštao o utopijskom društvu, koje bi organizovali inženjeri. Pokušao je da nagovori Tedija Ruzvelta da bude predsednik njegovog novog društva i tražio je podršku Henrija Forda. Obojica su ga odbili.
Gubi bogatstvo
Pad berze 1929. godine je skoro zbrisao Džiletovo bogatstvo. Mahinacijama upravnog odbora je skoro ostao bez ovlašćenja u svojoj kompaniji. Godine od 74. do svoje smrti u 77-oj, 1932, proveo je u neuspešnim pokušajima da izvuče naftu iz škriljca.
King Džilet je želeo da u svom životu ostavi neki beleg. Došavši na ideju o nožićima za brijač za jednokratnu upotrebu i poklanjajući brijače da bi prodao svoje nožiće, postao je veoma uspešan poslovni čovek.
Vrednost brenda
Nešto od dobiti i prodaje Džilet nije ostvario preko direktne vrednosti proizvoda, već zbog toga što su ga u javnosti predstavile poznate kompanije.
Godine 1999, Gillette je, kao kompanija, vredela US$43 milijarde, a procenjena vrednost brenda je bila US$16 milijardi. To je iznosilo 37% vrednosti kompanije, isto kao i kod DaimlerChrysler, jednog od najvećih proizvođača automobila u to vreme u svetu.
Procter & Gamble je finalizovao kupovinu Gillette kompanije 1. oktobra 2010. Rezultat tog spajanja je što Gillette kompanija više ne postoji.
Poslednji dan trgovanja – simbol G na Njujorškoj berzi je bio 30. septembar 2005. Spajanjem se stvorila najveća kompanija za proizvode za ličnu higijenu i proizvode za domaćinstvo.
Imovina kompanije Gillette je prvobitno inkorporirana u P&G jedinicu, interno poznatu kao „Global Gillette“.
Godine 1859, kada je imao četiri godine, njegova porodica se preselila u Čikago, Ilinois, gde je njegov otac osnovao gvožđarsku radnju.
Godine 1871, kada je imao 16 godina, u velikom požaru u Čikagu je radnja uništena. Porodica Džilet se tada preselila u Njujork. Otac mu je postao patentni agent. Kingov otac je često opisivao različite izume na koje je nailazio. Takođe je nastavio da se površno bavi sopstvenim kreacijama. Ideja pronalaženja nečeg što bi ga učinilo bogatim je inspirisala Kinga.
Sledeće godine je King napustio školu, kako bi počeo da zarađuje za život kao trgovački putnik.
Srednje godine
Džilet je godinama radio kao prodavac, često pokušavajući da sopstvenim izumima unapredi proizvode koje je prodavao.
Godine 1887, kada je imao 32 godine, Kingova majka je objavila čuveni Kuvar Bele Kuće, koji se i 100 godina kasnije i dalje štampao.
Do 1890, sakupio je četiri patenta, ali nijedan izum nije privukao mnogo interesovanja. U međuvremenu, činilo se da su mu roditelji mnogo uspešniji od njega.
Postaje ogorčen
Godine 1894, sa 39 godina, Džilet je postao ogorčen na društvo – možda zbog sopstvenih nedostataka i očiglednog neuspeha u životu. Napisao je anti-kapitalističku knjigu pod nazivom „Ljudski nanos“, u kojoj kritikuje poslovne prakse i bogataše. U knjizi kaže da je konkurencija koren svog zla i predlaže oblik utopijskog, socijalističkog društva, koje ne bi bilo zagađeno. Nadao se da će zameniti raširene gradove, nastale kroz industrijsku revoluciju, zajednicama tipa košnica.
Dobija savet
Zatim, nakon 1895. godine, kada je imao 40 godina, Džilet se vratio svojim korenima u Fond du Lac, Viskonsin, radeći kao prodavac za Crown Cork & Seal Co. Vlasnik preduzeća je izumeo zapušače za flašu od plute. Znao je da Džilet želi da postane uspešni pronalazač, pa ga je posavetovao da izmisli nešto što ljudi iskoriste i bace. Ta misao se ugnezdila u Džiletovoj podsvesti.
Dobija sjajnu ideju
Ubrzo potom, dok se pripremao da se brije pre odlaska na posao, Kinga je iznerviralo što mu je brijač sa ravnim ivicama tup. Toliko je bio istrošen da se više nije mogao naoštriti. Brijač sa ravnim ivicama se takođe zvao „koljač“, jer je toliko bio opasan da je mogao da prekolje čoveka. Putujući trgovci u vagonima koji se ljuljaju su morali da budu posebno pažljivi tokom brijanja.
Džiletu je iznenada pao na pamet brijač kome ne bi bilo potrebno brušenje da bi se naoštrio. Dosetio se nožića za jednokratnu upotrebu koje bi oštrio proizvođač, a koji bi se bacali kada se istupe. To bi bio brijač koji bi bio i bezbedan za upotrebu, nasuprot opasnim brijačima sa ravnom ivicom.
Usavršava izum
Uzbuđen zbog svoje ideje, otišao je na MIT (Tehnološki Institut Masačusetsa) da pita njihove metalurge da li je moguće napraviti malo parče čelika koje bi držalo oštru ivicu i bilo dovoljno pristupačno da se može bacati. Rekli su da je to nemoguće.
Nepokolebljiv, provodio je noći radeći na svojoj ideji. Zatim je sklopio partnerstvo sa pronalazačem Vilijamom Emerijem Nikersonom, kako bi usavršio metod. Ironično, Nikerson se školovao na MIT-u. Bilo im je potrebno 5 godina i mnogo sopstvenog novca da konačno pronađu nekoga ko bi mogao da im obezbedi mašinu koja bi automatski oštrila komade metala, tako da se mogu koristiti za brijanje. Džilet je imao tada 45 godina.
Osniva kompaniju
Na kraju su usavršili bezbedno sečivo brijača sa dve ivice, koje je odgovaralo posebno dizajniranom držaču sa ručicom i podesivom glavom. Džilet i Nikerson su osnovali American Safety Rasor Company i dobili patent 1901. godine.
Kada je 1903. Džilet napunio 48 godina, napokon su počeli da prodaju brijače.
Kasnije godine
U početku, trošak pravljenja sečiva je bio veći od prodajne cene, tako da su prodavali sa gubitkom, da bi obezbedili dovoljno posla da smanje trošak proizvodnje.
Još jedna sjajna ideja
Zatim je Džilet dobio fantastičnu ideju da poklanja svoje brijače, da bi prodao više nožića. To je predstavljalo deo velike marketinške kampanje.
Godine 1904, dobio je patent za ideju brijača sa dve ivice. Takođe je kompaniji promenio ime u Gillette Safety Razor Company.
Postaje milioner
Konkurencija je pokušala da zaobiđe patente i kopira mnoge Džiletove ideje. Tada je potrošio neverovatnu količinu vremena i novca na parnice kako bi zaštitio svoja prava. U mnogim slučajevima, jednostavno je kupovao konkurenciju. Do svoje 55. godine, 1910, Gillette Company je dominirala u poslu sa brijačima, a Džilet je bio milioner. Takođe je postao i slavna ličnost, pošto je njegovo lice bilo na svakom pakovanju nožića.
Traži utopiju
Iako je i sam postao kapitalista, i dalje nije promenio svoje anti-kapitalističke stavove. Džilet je i dalje maštao o utopijskom društvu, koje bi organizovali inženjeri. Pokušao je da nagovori Tedija Ruzvelta da bude predsednik njegovog novog društva i tražio je podršku Henrija Forda. Obojica su ga odbili.
Gubi bogatstvo
Pad berze 1929. godine je skoro zbrisao Džiletovo bogatstvo. Mahinacijama upravnog odbora je skoro ostao bez ovlašćenja u svojoj kompaniji. Godine od 74. do svoje smrti u 77-oj, 1932, proveo je u neuspešnim pokušajima da izvuče naftu iz škriljca.
King Džilet je želeo da u svom životu ostavi neki beleg. Došavši na ideju o nožićima za brijač za jednokratnu upotrebu i poklanjajući brijače da bi prodao svoje nožiće, postao je veoma uspešan poslovni čovek.
Vrednost brenda
Nešto od dobiti i prodaje Džilet nije ostvario preko direktne vrednosti proizvoda, već zbog toga što su ga u javnosti predstavile poznate kompanije.
Godine 1999, Gillette je, kao kompanija, vredela US$43 milijarde, a procenjena vrednost brenda je bila US$16 milijardi. To je iznosilo 37% vrednosti kompanije, isto kao i kod DaimlerChrysler, jednog od najvećih proizvođača automobila u to vreme u svetu.
Procter & Gamble je finalizovao kupovinu Gillette kompanije 1. oktobra 2010. Rezultat tog spajanja je što Gillette kompanija više ne postoji.
Poslednji dan trgovanja – simbol G na Njujorškoj berzi je bio 30. septembar 2005. Spajanjem se stvorila najveća kompanija za proizvode za ličnu higijenu i proizvode za domaćinstvo.
Imovina kompanije Gillette je prvobitno inkorporirana u P&G jedinicu, interno poznatu kao „Global Gillette“.
.jpg){kind=logo}
