Veštine komunikacije
Veštine komunikacije se nalaze u vrhu liste veština koje poslodavci traže i cene kod svojih (potencijalnih) zaposlenih. Praktično ne postoji posao za koji nisu potrebne ove veštine, bilo da je u pitanju rad u velikoj korporaciji, malom preduzeću ili sopstveni biznis. Veštine komunikacije predstavljaju možda najznačajnije veštine potrebne za uspešno obavljanje posla i funkcionisanje u timu. Njih najšire možemo da definišemo kao kreiranje i interpretiranje poruka drugih ljudi u različitim kontekstima.
Pisana komunikacija je neizostavni deo svakodnevnog funkcionisanja na poslu. Veštine pisane komunikacije omogućavaju da sa lakoćom izražavamo sopstvene ideje.
Pisana komunikacija podrazumeva:
- jasno izražavanje precizno koristeći jezik,
- razvijanje logične argumentacije,
- vođenje beleški, selekcija, interpretiranje i sumiranje sadržaja,
- pisanje izveštaja,
- prilagođavanje stila različitoj publici,
- izbegavanje žargona.
Usmena komunikacija je sposobnost da se razgovara sa drugima kako bi se pružile i razmenile informacije ili ideje. Usmena komunikacija podrazumeva sledeće elemente:
- precizno slušanje šta sagovornik priča,
- sposobnost da se jasno izrazi sopstvena misao ili stanovište,
- sposobnost da se pojasni i sumira ono što sagovornik priča,
- prepoznavanje vrednosti i osećanja sagovornika,
- pomaganje sagovorniku da definiše problem,
- veštine telefoniranja / promišljanje šta želimo da kažemo, koja je svrha razgovora.
Veštine prezentovanja predstavljaju poseban vid usmene komunikacije. One su ključne za izlaganje neke ideje, koncepta, sadržaja kako bi se zainteresovala publika i privukla njena pažnja. Bilo da je u pitanju formalno prezentovanje na nekom poslovnom ili naučnom skupu, držanje predavanja ili neformalno prezentovanje neke ideje na internom sastanku sa kolegama, ključno je privući i održati pažnju publike kojoj se obraćamo. Za uspešnu prezentaciju potrebno je imati u vidu sledeće:
- svest o ciljnoj grupi kojoj se obraćamo i njenim potrebama i karakteristikama,
- planiranje i strukturiranje prezentacije,
- fokus na glavne ideje ili informacije, bez zadržavanja na manje važnim ili suvišnim detaljima koji odvlače pažnju,
- efikasno korišćenje neverbalne komunikacije – govor tela, držanje, visina i boja glasa, adekvatno oblačenje,
- korišćenje audio-vizuelnih pomagala – ne preterano, već samo onda kada mogu da pojačaju ono što usmeno izlažemo
Pregovaranje označava sposobnost diskutovanja u cilju postizanja zajedničkog, kompromisnog rešenja, dogovora na uzajamno zadovoljstvo. Iako je pregovaranje potrebnije u nekim profesijama vezanim za prodaju i marketing, ono je važno i u svakoj drugoj poslovnoj situaciji kada treba da se dođe do zajedničkog dogovora ili usaglašavanja o načinu na koji će se raditi ili rešiti neki problem. Neki od elemenata efikasnog pregovaranja su:
- sposobnost ubeđivanja drugih, diskutovanje i pružanje argumenata,
- naglašavanje pozitivnih aspekata pruženih argumenata,
- razumevanje potreba osobe sa kojom se razgovara,
- spremnost na odgovaranje na prigovore vašim argumentima,
- taktičnost i diplomatija.
