Pisana komunikacija

Pisana komunikacija je neizostavni deo svakodnevnog funkcionisanja na poslu. Veštine pisane komunikacije omogućavaju da sa lakoćom izražavamo sopstvene ideje.

Pisana komunikacija podrazumeva:

• jasno izražavanje precizno koristeći jezik,
• razvijanje logične argumentacije,
• vođenje beleški, selekcija, interpretiranje i sumiranje sadržaja,
• pisanje izveštaja,
• prilagođavanje stila različitoj publici,
• izbegavanje žargona.

Usmena komunikacija

Usmena komunikacija je sposobnost da se razgovara sa drugima kako bi se pružile i razmenile informacije ili ideje. Usmena komunikacija podrazumeva sledeće elemente:

• precizno slušanje šta sagovornik priča,
• sposobnost da se jasno izrazi sopstvena misao ili stanovište,
• sposobnost da se pojasni i sumira ono što sagovornik priča,
• prepoznavanje vrednosti i osećanja sagovornika,
• pomaganje sagovorniku da definiše problem,
• veštine telefoniranja / promišljanje šta želimo da kažemo, koja je svrha razgovora.

Prezentovanje i javni nastup

Veštine prezentovanja predstavljaju poseban vid usmene komunikacije. One su ključne za izlaganje neke ideje, koncepta, sadržaja kako bi se zainteresovala publika i privukla njena pažnja. Bilo da je u pitanju formalno prezentovanje na nekom poslovnom ili naučnom skupu, držanje predavanja ili neformalno prezentovanje neke ideje na internom sastanku sa kolegama, ključno je privući i održati pažnju publike kojoj se obraćamo. Za uspešnu prezentaciju potrebno je imati u vidu sledeće:

• svest o ciljnoj grupi kojoj se obraćamo i njenim potrebama i karakteristikama,
• planiranje i strukturiranje prezentacije,
• fokus na glavne ideje ili informacije, bez zadržavanja na manje važnim ili suvišnim detaljima koji odvlače pažnju,
• efikasno korišćenje neverbalne komunikacije – govor tela, držanje, visina i boja glasa, adekvatno oblačenje,
• korišćenje audio-vizuelnih pomagala – ne preterano, već samo onda kada mogu da pojačaju ono što usmeno izlažemo

Pregovaranje

Pregovaranje označava sposobnost diskutovanja u cilju postizanja zajedničkog, kompromisnog rešenja, dogovora na uzajamno zadovoljstvo. Iako je pregovaranje potrebnije u nekim profesijama vezanim za prodaju i marketing, ono je važno i u svakoj drugoj poslovnoj situaciji kada treba da se dođe do zajedničkog dogovora ili usaglašavanja o načinu na koji će se raditi ili rešiti neki problem. Neki od elemenata efikasnog pregovaranja su:

• sposobnost ubeđivanja drugih, diskutovanje i pružanje argumenata,
• naglašavanje pozitivnih aspekata pruženih argumenata,
• razumevanje potreba osobe sa kojom se razgovara,
• spremnost na odgovaranje na prigovore vašim argumentima,
• taktičnost i diplomatija.