12 unutrašnjih poveznica

1.Pozovite se na strukturu toka: ponovo se pozivajte na svoju primarnu strukturu toka kako idete kroz prezentaciju;

2.Logičan prelaz: zatvorite upravo završeni predmet; napravite uvod u predmet koji ćete predstaviti kao sledeći;

3.Unakrsna referenca: pozivajte se na druge predmete u vašoj prezentaciji koji su ispred ili iza predmeta o kojem trenutno govorite;

4.Retorička pitanja: postavite relevantno pitanje i potom ponudite odgovor;

5.Tema koja se ponavlja: postavite primer ili podatak na početku svoje prezentacije i potom se nekoliko puta pozovite na njega tokom prezentacije;

6.Simetrija: postavite primer ili podatak na početku svoje prezentacije i nikako ga ne spominjite, sve do samog kraja prezentacije;

7.Mantra: koristite jednu dosetku ili frazu nekoliko puta;

8.Unutrašnji rezime: napravite pauzu na ključnim prelazima i ukratko ponovite;

9.Nabrajanje: predstavite srodne koncepte kao niz i nabrojte ih pojedinačno;

10.Matematizirajte: pokažite brojčane informacije u perspektivi;

11.Naglašavanje tačke B: ponovite poziv na akciju u nekoliko navrata tokom svoje prezentacije;

12.Izgovarajte ime svoje firme: ime svoje firme, proizvoda ili usluge izgovarajte često.

Sedam spoljnih poveznica

1.Direktno pozivanje: spomenite posebno, imenom, jednog ili više članova svoje publike;

2.Zajedničko pozivanje: pozovite se na lice, firmu ili organizaciju koja je ujedno povezana s vama i s vašom publikom;

3.Postavljate pitanja: uputite pitanje direktno jednom ili više članova vaše publike;

4.Osavremenite: pozovite se na ono što se događa danas;

5.Locirajte: pozovite se na mesto događanja prezentacije;

6.Podatak: pozovite se na aktuelnu informaciju koja je povezana s vašom porukom i podržava je;

7.Početnu grafiku prilagodite publici: započnite prezentaciju slajdom koji uključuje vašu publiku, lokaciju i datum.

Pet grafičkih tehnika kontinuiteta

1.Amortizujući slajdovi su grafičke razdelnice, umetnute između glavnih delova prezentacije, a služe kao brz i jednostavan prelaz;

2.Popisivanje/kodiranje bojom koristi ponavljajući objekat kao popis, označen različitim bojama kako bi ucrtao u mapu različite delove duže prezentacije;

3.Ikone izražavaju veze među idejama, koristeći prepoznatljive simbolične opise;

4.Sidra ostvaruju kontinuitet ponavljajućom slikom, koja je integralni deo ilustracije;

5.Prostor za predviđanje koristi prazan prostor koji se postupno popunjava, izazivajući, a potom ispunjavajući podsvesna očekivanja.

1. Preradite svaki slajd, svaku rečenicu i svaki pokret

Džobs je metodički analizirao materijal napisan na slajdu. On je razmatrao kakvo značenje za njega ima svaka rečenica i šta bi one mogle da znače publici. Radio je na brzini, koristeći svoj glas, telo i pokrete kako bi upotpunio reči.

Prezentacije kompanije Apple nisu bile ni približno kao prezentacije ostalih kompanija. Minimalno koristeći tekst, sa dosta fotografija i fraza od samo nekoliko reči Džobs je odlično prenosio željenu poruku. Za publiku, minimalizam je i više nego poželjan, dok je za govornika potrebno nekoliko sati vežbe kako bi znao što će i kako reći.

Džobs je vežbao kao da se prezentacija odvija u tom trenutku. Menjao bi ton glasa u zavisnosti od toga o čemu priča, koristio je značajne pokrete kao da prezentuje pred hiljadu ljudi i ulagao je dosta energije kako bi najbolje preneo misao na publiku. Vežbanje i izgovaranje naglas, čak i kada nema nikoga oko vas, vrlo je efikasna tehnika za što bolje održavanje prezentacije.

Stiv Džobsje uvek tražio povratnu informaciju svog izvršnog tima kako bi svaki slajd i svaku rečenicu učinio još boljom. Nakon saslušanih komentara, Džobs bi nastavio sa svojom vežbom i ponovo se uživeo u trenutak prezentovanja. On je bio kao glumac na filmskom setu, vežbajući iznova i iznova dok nije uvežbao onako kako je to zamislio.

Džobs je znao kada je potrebno da napetost za vreme prezentacije razbije malom dozom dobrog humora. Za Džobsa se znalo da može biti i živahan i smešan, uvek je bio direktan i znao je šta želi da kaže. Stiv Džobs je jednostavno znao da proceni važnost javnog govora čineći tako svoje prezentacije više pozorišnim izvođenjima, a poslovne prezentacije jednim od oblika umetnosti.