Ovo je priča o tome kako se stvara uspeh. Ispričana je kroz živote jednog složenog američkog para, Harolda i Erike – i kako su oni rasli, gurali napred, išli unazad, padali i uspeli. Ovo je najsrećnija priča koju ćete ikada pročitati. To je priča o dvoje ljudi sa divnim, ispunjenim i uspešnim životima. Čudna stvar je to što uopšte nisu rođeni kao genijalci. Niti poseduju izuzetne fizičke ili mentalne predispozicije. Niko ih nije izdvojio kada su bili mladi i rekao im da su predodređeni za velike stvari. Kako su onda to uradili?

Sažimanjem ogromne količine informacija u ova dva živopisno izvedena lika, Bruks ilustruje suštinski novo razumevanje ljudske prirode. Imali smo naučnu revoluciju – naučili smo više o ljudskom mozgu za proteklih trideset godina nego za poslednjih tri hiljade godina. Podsvest, ispostavilo se, čini najveći deo uma – i to nije mračno, rudimentarno mesto, već kreativno i magično, gde se obavlja najveći deo umnog rada. Ovo je mesto za emocije, intuiciju, sklonosti, čežnje, genetske predispozicije, lične odlike i društvene norme: mesto gde se formira ličnost i gde se donose najvažnije životne odluke, kao i mesto gde raste seme uspeha. Prirodno stanište Društvene životinje. Crpeći iz bogatog izvora trenutnog istraživanja iz brojnih disciplina, Bruks vodi Harolda i Eriku od rođenja do škole; od „godina Odiseje” koje su postale definicija ranog zrelog doba do visokih zidova siromaštva; od prirode vezivanja, ljubavi i posvećenosti do prirode efikasnog liderstva. On otkriva duboko društveni aspekat samog uma i razotkriva sklonosti u modernoj kulturi koja prenaglašava racionalizam, individualizam i inteligenciju. Na tom putu on odlučno ruši konvencionalne definicije, idući ka kulturi zasnovanoj na poverenju i poniznosti.

Nakon čitanja ove knjige može se doći do zaključka da je podsvest razjareno čudovište, a racionalna svest patuljak koji se bori za goli život i koji misli da je sve pod kontrolom samo zato što drži sve konce u rukama. Ono što sledi jeste primer kako neki od najvažnijih delova našeg života zavise od vođstva koje potiče iz podsvesti, uz veoma malo obuke ili formalne pripreme: „Deca se uče kako da prevaziđu hiljadu školskih prepreka. Međutim, ubedljivo najvažnije odluke koje će doneti biće odluke o tome s kim da stupe u brak, a s kim da se sprijatelje, šta da vole, a šta da mrze i kako da kontrolišu nagone. O svim ovim pitanjima praktično moraju sasvim sami da donesu odluku. Odlični smo kada treba da razgovaramo o materijalnim podsticajima, ali smo očajni kada pričamo o emocijama i intuiciji. Odlično nam ide podučavanje o tehničkim veštinama, ali kada je reč o najvažnijim stvarima, kao što je ličnost, skoro da nemamo ništa da kažemo.”

Učiti o ličnosti i činiti to s jasnom namerom nešto je što je potpuno strano našem današnjem društvu. Sa lakoćom dopuštamo da nam kultura zapoveda i da nas informiše (ovde se uglavnom misli na konzumerizam i uticaj koji ima na naše ponašanje kao društvo) o pitanjima koja imaju dalekosežne posledice na to kako razmišljamo i kako živimo. Preskačemo težak posao kritikovanja naše kulture i učenja kako da se ponašamo na načine koji poništavaju štetnije efekte naših kulturnih normi. Ovo je jedan od glavnih ciljeva Bruksovog dela, demonstrirati kroz fiktivnu pripovest da smo zaista najvećim delom bića navike i da živimo život kroz ritual i rutinu, koji se najčešće ne preispituju i ne istražuju. Retko ozbiljnije razmišljamo o načinu na koji društveni kontekst služi da oblikuje naše misli, osećanja i uverenja kroz svakodnevne obrasce ponašanja.

Bruks tvrdi da ljudska podsvest najvećim delom određuje ličnost i način ponašanja. On objašnjava da duboke unutrašnje emocije, „mentalne senzacije koje nam se dešavaju”, uspostavljaju spoljašnji stav koji donosi odluke kao što su izbori u vezi sa karijerom. Bruks opisuje ljudski mozak kao zavisan od onog što on naziva „skauti” koji idu kroz izuzetno složenu neuronsku mrežu.

Najzad, Bruks predstavlja ljudsko biće kao nekog koga pokreću univerzalna osećanja usamljenosti i potrebe za pripadanjem – nešto što on naziva „želja za spajanjem”. On opisuje ljude koji prolaze kroz „krug usamljenosti” unutrašnje izolacije, vezivanja i zatim ponovo izolacije. On navodi da ljudi osećaju stalnu potrebu da ih drugi razumeju.

Cilj ove knjige po rečima autora: 1. Objediniti rezultate istraživanja podsvesti u jednu pripovest. 2. Opisati način na koji ovo istraživanje utiče na razumevanje ljudske prirode. 3. Izvući društvene, političke i moralne implikacije ovih rezultata. 4. Pomoći da se neutralizuje sklonost u našoj kulturi da se ignoriše značaj ljudske podsvesti. 5. Istražiti zašto eksperimenti o unapređenju obrazovnog sistema skoro uvek imaju razočaravajuće rezultate. 6. Istražiti načine na koje integracija našeg pravog sklopa može da unapredi obrazovanje. Dejvid Bruks koristi svoje novinarske sposobnosti da organizuje ovaj materijal u interesantan format koji se lako čita. On prati svaki korak razvoja svojih likova (od vremena pre začeća pa sve do smrti) kako bi predstavio rezultate istraživanja iz oblasti psihologije, sociologije, fiziologije, ekonomije, politike i neurologije.

Biografija

Dejvid Bruks, američki novinar i kulturološki i politički komentator, rođen je 11. avgusta 1961. u Torontu, u Kanadi. Najpoznatiji je kao kolumnista (od 2003) u novinama The New York Times i kao politički analitičar (od 2004) u emisiji The NewsHour with Jim Lehrer, koja se emituje na američkom javnom servisu (PBS).

Bruks je odrastao u Njujorku i Pensilvaniji i diplomirao je na Univerzitetu u Čikagu 1983. godine na osnovnim studijama istorije. Svoju karijeru u medijima započeo je kao policijski reporter za City News Bureau u Čikagu pre nego što je prešao u Washington Times 1984. godine, gde je pisao uvodne članke i preglede filmova. Prešao je u The Wall Street Journal 1986. godine, gde je u početku uređivao novinske preglede knjiga i kratko bio filmski kritičar. Zatim je radio u novinskom predstavništvu u Briselu kao urednik i strani dopisnik. Nakon isteka ugovora u novinama The Wall Street Journal 1994. godine postaje urednik stranice o stavovima. Postaje viši urednik u časopisu The Weekly Standard pri njegovom osnivanju 1995. godine. Takođe je radio kao kourednik u časopisu Newsweek.

Bruks je naširoko smatran umerenim konzervativcem. Iako je bio saglasan sa neokonzervativcima u tome da Sjedinjene Američke Države treba da koriste svoju vojnu moć kako bi ispunile svoje interese u drugim zemljama, podržavao je ograničavanje uticaja Vlade na ekonomiju i čak je bio zagovornik nekih liberalnih stavova, poput istopolnih brakova.

Pored pisanja novosti i komentara, Bruks je pisao i članke za nekoliko velikih časopisa uključujući The Atlantic Monthly. Urednik je antologije Backward and Upward: The New Conservative Writing (1996) i autor knjiga Bobos in Paradise: The New Upper Class and How They Got There (2000) i On Paradise Drive: How We Live Now (and Always Have) in the Future Tense (2004), The Social Animal: The Hidden Sources of Love, Character, and Achievement(Društvena životinja: skriveni izvor ljubavi, ličnosti i ostvarenja) (2011) i The Road to Character (2015).

„Veliki deo života čine neuspesi, hteli mi to da priznamo ili ne, a na vašu sudbinu snažno utiče to koliko efikasno učite iz neuspeha i kako im se prilagođavate.”

„Ljudi generalno precenjuju različitost svojih života, tako da se uobičajene stvari njima čine kao serije čuda.”

Ljudska kultura postoji u velikoj meri da bi obuzdala prirodne nagone vrste.

„Ljudi retko preispituju svoj prvi utisak, jednostavno postaju sve ubeđeniji da su u pravu.”

„Sajmon Baron-Koen sa Kembridža analizirao je istraživačku literaturu o muškoj komunikaciji i osećanjima i zaključio je da su muškarci znatiželjniji kada su u pitanju sistemi, a manje znatiželjni kada su u pitanju emocije. Više su, u proseku, usmereni ka pravilima uokvirenim analizama o tome kako se neživi objekti međusobno uklapaju. Žene su, u proseku, saosećajnije. Bolje prolaze u eksperimentima u kojima su im date delimične indicije i gde moraju da pogode emocionalno stanje osobe. Generalno imaju bolju verbalnu memoriju i sposobnost verbalnog izražavanja. Nije pravilo da pričaju više od muškaraca, ali se više smenjuju tokom razgovora i više pričaju o drugima dok muškarci više pričaju o sebi. Žene češće traže pomoć od drugih kada su u stresnoj situaciji.”

Društvena životinja, ekstrakt