Poslovna komunikacija, Konflikti
Piše, Ana Mirković
Konflikti, uglavnom, znače da je ljudima dovoljno stalo da odbrane svoje mišljenje. Trebalo bi naučiti na koji način možemo da iskoristimo njihove pozitivne aspekte, a da, pri tom, očuvamo dobre međuljudske odnose.
Nesuglasice na sastanku, kolege koji se ponašaju kao suparnici, a ne kao saradnici, perfekcionizam i nerealni zahtevi šefova... sve to stvara napetost i sukobe na poslu. Ukoliko slične situacije potraju duže, prerašće u otvorenu netrpeljivost prema kolegama sa kojima ste „zaoštrili” odnose. Nemojte čekati da se nesporazum na poslu reši sam od sebe, ili da vaš kolega prvi prizna da je pogrešio. Odlaganje rešenja problema povećaće napetost između strana koje su u konfliktu.
Ako je vaš kolega učinio nešto što vas je naljutilo ili povredilo, ili ako ne razumete njegove postupke, ljubazno ga zamolite da vam objasni zašto je ili kako to učinio. Ne pretpostavljajte, već otvoreno pitajte!
Svako od nas se nekada našao u konfliktnoj situaciji. Konflikti su obično rezultat nesporazuma, suprotstavljenih interesa, različitih ličnih verovanja i vrednosti, nezadovoljenih potreba ili nesposobnosti u izražavanju sopstvenih osećanja i mišljenja. Biti u konfliktnoj situaciji nije prijatan osećaj. Pronalaženje razumnog rešenja je veoma težak zadatak. Nema pobednika u konfliktnoj situaciji, jer pobeda bi značila da je ishod cele situacije zadovoljavajući samo za jednu od suprotstavljenih strana. Konflikte treba rešavati, a najpovoljnije za obe strane je pronalaženje kompromisnog rešenja.
Uzrok konflikta
Do konflikta dolazi kada jedna osoba negativno deluje, ili bi mogla negativno da deluje na ciljeve, koji su bitni osobi sa kojom je u interakciji. Što smo bliskiji sa određenom osobom, spremniji smo da konflikte brže prevaziđemo, kako bismo zadržali odnos koji nam je važan.
Međutim, sa ljudima sa kojima radimo, situacija je nešto drugačija. Na poslu najčešće nismo u mogućnosti da biramo ljude sa kojima ćemo da sarađujemo. Nije poželjno, sa druge strane, napuštati situaciju koja nam je neprijatna. Da bismo na najbolji način preživeli radni dan, bili produktivni, pa čak i srećni na radnom mestu, važno je znati kako da se postavimo diplomatski u komunikaciji sa kolegama i kako da naučimo neke veštine uspešnog izbegavanja i rešavanja konflikata.
Rešavanje konflikta
Konflikte na poslu je često teško izbeći. Poslovni ambijent je veoma specifičan: ljudi su veoma posvećeni onome što rade, intenzivna je razmena ideja, pa su i rasprave, konflikti i nesuglasice veoma česti. Konflikti, uglavnom, znače da je ljudima dovoljno stalo da odbrane svoje mišljenje. Trebalo bi naučiti na koji način možemo da iskoristimo njihove pozitivne aspekte, a da, pri tom, očuvamo dobre međuljudske odnose. Zato, ako se već svađamo - svađajmo se konstruktivno. Učinimo konflikt korisnim! Posmatrajmo konflikte kao resurs, priliku za učenje, rast i razvoj. Budimo kreativni, otvoreni i pokušajmo da pronađemo zajednički interes sa suprotstavljenom stranom. Rešenje kojim ćemo svi biti zadovoljni sigurno postoji, treba ga samo pronaći. Komunikacija treba da bude otvorena, jasna, direktna i konstruktivna. Time olakšavamo drugima shvatanje naše pozicije i dajemo primer kako želimo da i drugi razgovaraju sa nama.
Ukoliko je neko učinio nešto, zbog čega smo se se naljutili ili nismo sigurni da smo razumeli aspekat priče, treba izbeći zamku da poverujemo da je to neko uradio namerno, kako bi nas razljutio i iznervirao. Ponekad, stvarno postoji dobro objašnjenje za neke postupke koje kolege na poslu čine. Umesto agresivne reakcije, trebalo bi ljubazno zamoliti osobu za odgovor i objašnjenje. Treba pozvati kolegu na razgovor o spornoj situaciji. Ishitreni razgovor u hodu neće ništa rešiti. Ne treba dopustiti da emocije utiču na posao. U stresnim situacijama treba zadržati pribranost i konstruktivno reagovanje.
Važno je imati uvid u posledice konflikta ukoliko se on ne reši. Bilo bi poželjno da odredimo sebi cilj ka kome ćemo se kretati tokom rešavanja konfliktne situacije.
Konflikti se često shvataju kao bitka u kojoj se mora pobediti. Unutar konflikata se često razvija neka posebna dinamika, koja otežava, ili čak, potpuno isključuje primenu dogovorenih pravila. Istraživanja ponašanja ljudi u konfliktnim situacijama pokazuju, da većina ljudi pokušava da zastupa svoj stav i ostvari svoje ciljeve stalnim insistiranjem na potvrđivanju vlastite pozicije, čak i onda kada se počinju pokazivati prvi znaci neuspeha. Ovakvo ponašanje praćeno je ograničavanjem mogućnosti shvatanja celokupne situacije, kao i ograničenom sposobnošću donošenja odluke.
Jedan naučnik koji se bavio istraživanjem konflikata, napisao je da „konflikti do te mere utiču na našu sposobnost shvatanja i mišljenja, da nismo u stanju jasno videti stvari oko nas i u nama samima. Kao da naše oči gube sposobnost vida, a naš pogled na nas same i na suprotnu stranu u konfliktu postaje sve jednostraniji i iskrivljeniji. Naša sposobnost razmišljanja ostaje zarobljena, a da mi toga nismo ni svesni.”
„Jezikom žirafa”, sukobi se rešavaju u nekoliko osnovnih koraka. Prvi, ali najteži korak, je poziv na razgovor. Predložite kolegi da sednete i mirno porazgovarate o problemu, bez međusobnog optuživanja i prebacivanja krivice.
Razmimoilaženje u mišljenjima može biti zanimljivo iskustvo iz kojeg možete mnogo naučiti. Poslovni sukobi često su dokaz da vam je stalo do vaših ideja i da imate čvrste stavove za koje ste spremni da se borite.
Ukoliko ništa ne ide kako treba i niste ni blizu pronalaženja rešenja, trebalo bi uključiti posrednika, koji može pomoći da se situacija reši. To mora da bude neko potpuno neutralan, u koga obe strane imaju poverenja, i ko nije naklonjen ni jednoj od strana.
.jpg){kind=logo}
