Moral je veoma varljiva ali važna osobina svakog tima. Tim sa visokim moralom može postići skoro sve što naumi - bez obzira na prepreke. Velike vojskovođe su oduvek znale i koristile ovu bitnu činjenicu. Sa druge strane, tim sa lošim moralom ne može postići ništa - za njih, samo ustajanje iz kreveta je velika pobeda. Čudno je onda, da uprava mnogih kompanijama smatra da je davanje nekoliko evra za božićna pića i meze sve što je potrebno da uloži u podizanje morala zaposlenih.

Pretpostavljam da to delimično objašnjava stav mnogih kompanija prema događajima uopšte. Posle nekih 25 godina iskustva kao PR, mogu pouzdano da kažem da se ista stvar primenjuje svuda u svetu i u svakom sektoru privrede; prirodno, svi žele da njihov događaj - bilo da je to kancelarijska zabava, svečanost povodom dodele nagrada, lansiranje proizvoda, konferencija za medije - bude najbolji. Sa druge strane, veoma malo njih je spremno da plati za visok nivo organizovanja događaja.

Svi veruju da su sposobni za organizovanje dobrog događaja. To je tako bar dok to zaista ne pokušaju i da urade. Za organizovanje dobrog događaja, bez obzira na povod, bilo da je cilj interni ili eksterni, neophodna je jasna vizija cilja komunikacije, istinska originalnost i kreativnost, nemilosrdno planiranje, pridavanje pažnje i najsitnijim detaljima, mnogo sati ekstremno teškog rada, odlučnost i čelični nervi. A to je samo faza planiranja. Da bi se događaj savršeno realizovao potrebno je sve to, plus sposobnost da reagujete fleksibilno na promene koje su neočekivane i brzo se odvijaju - dok ostajete smireni i održavate dobro raspoloženje u svim situacijama. Da li je uopšte iznenađenje što veoma malo ljudi može to zaista da realizuje?

Ali, možda zato što svi misle da to mogu da urade, niko ne želi da plati pravednu cenu nekom drugom ko to može.

Ishod ovog kratkovidog pristupa je najčešće tragičan gubitak novca. Tako se mnogi događaji odvijaju bez iskusnog i sposobnog organizovanja, i neizbežan rezultat je „samo još jedan događaj”, ili još gore. Po mom mišljenju, bilo bi bolje uopšte i ne održavati nikakav događaj.

Beogradski novinar (koji je ljubazno rekao našem timu za organizovanje događaja da je ono što smo mi priredili jedan od najboljih događaja koji je ikada video) skoro mi je ispričao horor priču iz stvarnog života. Velika Beogradska PR kompanija (u duhu Božićne dobre volje, nećemo je imenovati) organizovala je pres putovanje u London za nekoliko važnih novinara. To uopšte nije jeftina vežba, ali je zasigurno sjajna prilika da se ostavi dobar utisak. Pa šta se dogodilo? Gosti nisu sačekani na aerodromu Hitrou. Imali su jako malo informacija o svom programu, pa čak i to kako da stignu do svog hotela. Neki od njih nisu govorili baš dobro engleski. A to je bio samo početak. Stvari su se odvijale od lošeg ka gorem. Nema sumnje da je ovaj događaj ostavio trajni utisak. Ali ne onaj koji je bio očekivan. Klijenti PR kompanije su potrošili svoj novac potpuno uzalud, šta više, skoro je sigurno da niko nikad neće ponovo prihvatiti njihov poziv.

U ranom razvoju naše konsultantske kompanije, moje kolege i ja smo doneli odluku o politici poslovanja - odbićemo da prihvatimo bilo kakav projekat organizovanja događaja, osim ako postoji snažna, strateška korist za nas da to uradimo, ili ako neki prosvećeni klijent pokaže da zna pravu vrednost visokog nivoa u organizovanju događaja i spreman je da plati za to pošteno.

Srećan sam što mogu da kažem da smo tokom 2008. godine održali dva velika događaja, uz pohvalu i glasno priznanje klijenata. Oba ova projekta su imala veliku stratešku korist. I dalje čekamo prosvećenog klijenta. Možda sledeće godine....

Srećne praznike vam žele svi iz kompanije Webb Dowse - i srećne zabave.