Psihološka istraživanja pokazuju da strah od javnog nastupa može biti veoma jak i neprijatan, nekada čak jači od straha od smrti. Brojni su psiholozi koji tvrde da se tog straha gotovo i ne možemo u potpunosti osloboditi, ali da se on može ublažiti do te mere da ne predstavlja prepreku nastupanju pred drugim ljudima. Trema se objašnjava kao strah od sramoćenja, odnosno svi se mi bojimo da će naši nedostaci izaći na videlo i da ćemo postati manje vredni u tuđim očima. Činjenica je da svakim našim izlaskom pred publiku, na „kocku“ stavljamo imidž koji smo sami o sebi stvorili.

Strah od javnog nastupa normalan je i prirodan osećaj. Tremu imaju svi, glumci pred predstavu, pevači pred koncerte, profesori pred predavanja pa i političari pred javne govore. Takvog straha je, kao što smo pomenuli, gotovo nemoguće osloboditi se u potpunosti, ali se može u značajnoj meri ublažiti.

Kako se pripremiti za javni nastup

Iznad svega, važno je imati pozitivan stav. Bodriti sebe rečima „Siguran sam da ću održati dobar govor... Pripremljen sam... Uvežban sam...”. Vežbajte opuštanje nekoliko dana pre prezentacije. Dišite polako, skenirajte sopstveno telo i relaksirajte svaki napeti mišić, zatvorite oči i zamislite javni nastup. Vizualizujte uspeh, mentalno proživite samu situaciju u kojoj govorite pred publikom. Zamislite sebe kako samopouzdano govorite. Izoštrite detalje koliko god je to moguće i angažujte sva svoja čula. Savetima koji slede želimo da vam pomognemo u prevazilaženju tenzije, napetosti i treme usled javnog nastupa.

Dobra i temeljna priprema jedan je od načina da se izbegnu greške prilikom javnog nastupa. Takođe, dobra priprema je najbolji lek za tremu. Pre nastupa, poželjno je saznati o čemu ćete razgovarati, sa kim i pod kojim okolnostima.

Nemojte ništa prepustiti slučaju - izradite strategiju nastupa, spremite potrebni materijal, razmotrite alternative, obratite pažnju na detalje. Pokrivanje svih oblasti omogućava da se osećate opuštenijim i sigurnijim.

Napravite skicu materijala, opšti pregled činjenica i informacija o kojima biste govorili. Ako ne poznajete temu, spremite neke univerzalne argumente, korisne fraze, linije spajanja i razdvajanja, koji mogu biti od pomoći. Napravite svoj podsetnik, najbolje u vidu teza.

Upoznajte slušaoce jer će vam svest o tipu publike dati ideju o tome na koji način treba razvijati temu javnog nastupa i kako definisati ton govora. Prilagodite svoj način izražavanja mogućnostima slušalaca. Način slanja informacija uskladite sa komunikacijskim stilom auditorijuma. Nemojte koristiti reči koje nisu svima razumljive, poštapalice, skraćenice i žargonske reči. Naglasite vezu između teme i njene važnosti za publiku. Ukažite i pokažite im zašto je to bitno za njih.

Ukoliko poznajete uslove pod kojima će se nastup odvijati imaćete osećaj poznatosti, čime se smanjuje neugodnost zbog novog i nepoznatog ambijenta. Ukoliko prilikom držanja prezentacije koristite tehniku, obavezno proveriti njenu ispravnost pre početka prezentacije. Veoma je važno, takođe, zamisliti, vizualizovati sam javni nastup (na primer: kako ćete sedeti ili stajati, kojom rečenicom ćete započeti govor, gde će vam stajati mikrofon, način na koji ćete gestikulirati, kretati se po prostoriji i tako dalje). Kada mentalno proživite unapred stresnu situaciju, manja je šansa da će vas trema i strah od javnog nastupa inhibirati tokom njegovog trajanja.

Iskustvo je najbolje u savladavanju treme. Važno je zapamtiti da publika mnogo manje vidi tremu nego što je govornik oseća. Eksperti preporučuju vežbanje govora mnogo puta pre nego što se održi. Čak iako veoma dobro poznajete materiju, vežba je nemerljivo značajna. Što više puta prođete kroz unapred pripremljen govor, utoliko taj postupak postaje sve više automatski regulisan, te više prostora dobija sam sadržaj, a povećava se i pouzdanje u sopstvenu sposobnost držanja govora. Dakle, koristite priliku kad ste sami da glasno izgovarate tekst kao da javno nastupate, jer, između ostalog, to pozitivno utiče na retenciju sadržaja.

Držite govor pred ogledalom. Prednosti ove tehnike su: poboljšanje koncentracije, dobijanje predstave o tome kako izgledate dok govorite, omogućava vežbanje uspostavljanja vizuelnog kontakta u slučaju da morate da pogledate beleške, podsetnik i slično.

Držite govor stajanjem u uglu sobe (okrenuti licem ka zidu). Zvuk se reflektuje unazad i time pruža uvid u to kako zvučite kad govorite.

Koristite prijateljski nastrojenu publiku, odnosno vežbajte pred prijateljima. Ova simulacija vam omogućava da se približite „stvarnom” obraćanju grupi. Za ovakvu vrstu vežbanja dovoljno je prisustvo samo jedne osobe.

Osmislite i pripremite „backup” ili rezervu, za slučaj da zaboravite šta ste želeli reći. Ovo se može desiti čak i pri ekstenzivnim vežbanjem govora.

Skicu, opšti pregled govora možete spremiti na nekoliko stranica papira ili na nekoliko kartica, koje treba pogledati u slučaju mentalne blokade. Konsultovanje podsetnika je prihvatljivo za auditorijum, sve dok se govor ne čita od reči do reči.

Posedovanje ovakve rezerve smanjuje anksioznost.

Ukoliko zaboravite šta ste sledeće hteli reći, a nemate podsetnik kod sebe, par puta duboko udahnite, ne biste li došli do prave reči ili misli. Ako ne znate kako dalje, ponovite poslednje što ste rekli ili ubacite nešto opšte o temi, misao će vam se vratiti.

Stav prema auditorijumu

Važno je da neposredno pre i tokom javnog nastupa izbegavate preokupaciju sobom („Kako izgledam i zvučim?”, „Ima li smisla to što govorim?” i slično) i pažnju usmerite na slušaoce („Da li me čujete?”, „Da li ste razumeli”, naravno, ne izgovarajući ta pitanja).

Trema će biti veća što je publika, ili prilika, značajnija. Jedna od tehnika za suočavanje sa ovim strahom, je posmatranje i vizualizovanje publike kao nevažne. Stari trik je zamišljanje da je publika naga, ili smešno obučena, a komična slika ima za cilj da se značaj publike umanji. Međutim, ovaj pristup je ima puno nedostataka, jer posmatranje slušalaca „sa visine” može se reflektovati u govoru i kroz neverbalnu komunikaciju (nesvesno slanje poruke o nadmenosti, na primer).

Stručnjaci smatraju da je pristup koji sledi primereniji. Koristite pozitivan stav - poželjno je predočiti sebi da je publika saveznik: želi da čuje šta imate reći i da vidi da vam dobro ide. Na taj način se možete povezati sa slušaocima i učiniti ih prijemčivim za vaš govor. Pre održavanja govora zamislite slušaoce kao pažljive, brižne, prijateljski nastrojene ljude koji žele da čuju to što vi želite da im kažete. Kao da pričate pred prijateljima. Takođe, možete pričati sa pojedinim slušaocima, pre prezentacije.

Pozitivna slika delovaće relaksirajuće i dovešće govornika u dobro stanje duha, dok će, sa druge strane, auditorijum čitati govor njegovog tela i reagovati u skladu sa tim.

Relaksacija neposredno pre držanja govora

Nakon što ste predstavljeni i pozvani da govorite, udahnite nekoliko puta pre nego što ustanete sa stolice (dajte sebi vremena da se saberete), zatim zahvalite osobi koja vas je predstavila i, napokon, izbrojte do deset pre nego što počnete govoriti. Ovo će omogućiti publici da se pripremi da vas sasluša. Takođe, ovo je i način da pokažete da ste sabrani i da kontrolišete situaciju. Usmerite pogled ka publici, pređite pogledom preko prisutnih, povremeno usmeravajte pažnju na pojedina područja auditorijuma i na pojedince. Neka vaš pogled usmeren na bilo kog pojedinca u publici ne traje duže od pet sekundi.

Ukoliko gledanje publike kod vas stvara anksioznost, možete se pretvarati da ste sami i da govorite pred ogledalom. Možete, takođe, zamisliti da se obraćate samo jednoj, prijateljski raspoloženoj, osobi u publici ili je stvarno naći negde oko sredine mase, ali ne smete zaboraviti da pogledate i druge delove prostorije. Stručnjaci, takođe savetuju da govornik gleda iznad ljudi, dok se ne opusti i bude mu ugodnije da ih pogleda u oči.

Strah i trema od javnog nastupa će se smanjivati što budete sigurniji u sebe i što budete manje potcenjivali sopstvene sposobnosti. Zato vežbajte, učite, usvojite što više veština, ne istupajte u javnost bez dobre pripreme, mislite na sve: kako ćete pripremiti materijale koji će vam koristiti, ko je vaša publika, šta žele da čuju od vas, kakva je prostorija gde ćete održati prezentaciju, o kakvoj se publici radi, kako ćete se obući, na koji način komunicirati. I najvažnije: ne pokušavajte tokom javnog nastupa da budete ono što niste.

Ana Mirković

Diplomirana psihološkinja