Početna > Izdanja > Broj 6 > Asertivno ponašanje

Asertivno ponašanje

Ana Mirković, Diplomirani psiholog

Asertivno ponašanje, koje mnogi smatraju veštinom, omogućiće vam da se u svakoj od situacija ponašate u skladu sa svojim željama i da pri tom izbegnete svađe. Osećaćete se dobro zbog toga što ćete, za promenu, odbiti nerealne zahteve drugih, pri čemu ćete izbeći rasprave i svađe koje nikom nisu prijatne.

Smatrate li da drugi traže od vas previše, a da ne umete da im kažete ne? Pozajmljujete li prijateljima novac i onda kada ga nemate dovoljno za sebe? Da li ste nekada stajali u redu u banci ili pošti, a da je neko ko je došao nakon, stao ispred vas? Osećate li se neprestano nezadovoljno, nedovoljno vrednom osobom, jer svi od vas uvek dobiju šta im treba, a vi ostajete bez svega?

Ukoliko je vaš odgovor na većinu ovih pitanja da, imate problem sa asertivnošću!

Tekst koji sledi pokušaće da vam pomogne da neke svoje kvalitete još jednom ispitate. Shvatićete da se ne radi o manjku vaših vrlina i sposobnosti, već samo o veštini komuniciranja sa drugima i adekvatnog izražavanja vaših potreba i želja.

Ponašanje koje nije u skladu sa vašim potrebama i željama naziva se neasertivno ponašanje, a komunikacija koja ga prati je nesamopouzdana komunikacija. Ovi termini opisuju ljude koji su tokom svog života naučeni da reaguju pre svega na potrebe i zahteve drugih. Uobičajeno je shvatanje da ako slušate i činite onako kako drugi kažu, time pokazujete poštovanje. Međutim, mnogo je tačnije da na taj način pokazujete koliko malo poštujete sebe, svoje mišljenje, stavove i potrebe. A ako ne cenite sebe, ne možete ceniti ni druge. A drugi vas takve, zasigurno, neće ceniti.
Asertivnost je sposobnost ili veština osobe da se zauzme za sebe i da efikasno ispunjava sopstvene potrebe. To je vrsta ponašanja u kojem osoba aktivno napreduje prema svom cilju i sama preduzima korake za njegovo ostvarenje, za razliku od pasivnog ponašanja u kojem je osoba neaktivan objekt koji reaguje na situacije koje mu život nameće. Asertivna osoba „kroji” svoju sudbinu i upravlja svojim životom, bez obzira o kom se aspektu života radi (posao, međuljudski odnosi, bliske veze, roditeljstvo...).

Agresivno ponašanje karakterše zauzimanje za sopstvene interese na vrlo direktan način, ali i istovremeno nepriznavanje tuđih prava. Osobe koje nastupaju agresivno, izražavaju vrlo jake emocije i to vičući, psujući i koristeći gestove koje vređaju. U takvim situacijama često dolazi i do fizičkih obračuna. Agresivna osoba ovakvim ponašanjem može postići svoje ciljeve, ali ne dugoročno. Naime, nakon nekog vremena oštećena osoba će pokušati da se osveti, što vodi u novi i dublji sukob. U isto vreme, agresivna osoba je najčešće percipirana kao nedovoljno zrela osoba. Potpuna suprotnost ovakvom izražavanju interesa je submisivno ponašanje. Karakteriše ga izbegavanje direktne komunikacije i sakrivanje pravih problema. Submisivne osobe nikada ne započinju razgovore prve, to jest, uvek reaguju na nečije zahteve i želje. Submisivnost ne treba upoređivati sa pasivnošću, iako ima nekih sličnosti. Naime, pasivno ponašanje poželjno je u nekim situacijama, dok je submisivno ponašanje apsolutno neprihvatljivo u svim vidovima komunikacije. To pokazuje i rezultat submisivnog ponašanja - problem ili konflikt se uspeva odstraniti na kratko razdoblje, dok dugoročno, submisivna osoba gubi samopouzdanje i postaje veoma frustrirana.

Postoje ljudi koji uvek i po svaku cenu izbegavaju svađe. Da bi izbegli konflikte na poslu, rade sve što im se kaže, a za svoj rad nikad nisu pošteno nagrađeni. Kod kuće udovoljavaju zahtevima unutar porodice iz straha da ne povrede osećanja partnera ili roditelja. Teško uspostavljaju vezu sa suprotnim polom, izbegavaju kontakt očima, dive se drugim ljudima koji sa ovakvom komunikacijom nemaju problema. Naravno, sve se to može promeniti. Asertivno ponašanje se može učiti!

Kako postati asertivan

Asertivno ponašanje, koje mnogi smatraju veštinom, omogućiće vam da se u svakoj od situacija ponašate u skladu sa svojim željama i da pri tom izbegnete svađe. Osećaćete se dobro zbog toga što ćete, za promenu, odbiti nerealne zahteve drugih, pri čemu ćete izbeći rasprave i svađe koje nikom nisu prijatne.

Asertivne osobe se ponašaju u skladu sa određenim pravilima koja su za sva ljudska bića u društvu jednaka. Asertivna osoba svoje misli i stavove izražava jasno, glasno i bez dvoumljenja. I pritom, zahvaljujući načelima asertivne komunikacije, vešto izbegava konflikt.
Da bi se osoba uspešno transformisala u asertivnu osobu nužno je da promeni mišljenje i odnos prema onima sa kojima ima problem u komunikaciji. Nikada ne možemo udovoljiti zahtevima svih ljudi i nerealno je misliti da će nas svi voleti i imati lepo mišljenje o nama ako činimo ono što oni traže od nas. Postoji verovanje da oni koji ispunjavaju tuđe želje dobijaju na vrednosti. Na žalost, upravo je suprotno. Okruženje se takvim osobama obraća upravo zato što zna da ih nikada neće odbiti. Drugim rečima, iskorištavaju ih. Ako svom šefu na poslu nikada ne skrenete pažnju na to da su pojedini zahtevi i zadaci koje od njega dobijate nerealni i nisu deo vaših obaveza, neće vas više ceniti. Samo neće imati osećaj o vašem opterećenju i dobićete još više posla. Naime, da bi takav nepopularan trend o sebi promenili nužno je da se pozabavite svojim asertivnim pravima (poštovati sebe; prepoznati svoje individualne potrebe; dozvoliti sebi greške; promeniti mišljenje).

Osoba koja se ponaša neasertivno daje drugima pravo da budu agresivni prema njoj. Pored toga, neasertivne osobe ne mogu izbeći konflikt od kog toliko strahuju. Sa druge strane, osobe koje se ponašaju asertivno, ne samo da zadovoljavaju vlastite potrebe već zaobilaze i konflikt. Stalno udovoljavanje drugima je nemoguće, jer zahtevima, u tom slučaju, neće biti nikad kraja. Podsećanja radi: biti asertivan znači uvažavati i potrebe drugih i to vrlo jasno započinjući rečenice sa: „Razumem da želite da to uradim, ali Vam zaista ne mogu pomoći…” U asertivnoj komunikaciji uvek treba istaći i tuđa prava, tako da na rečenicu: „Ti si jedno sebično, samoživo stvorenje…” uvek možete odgovoriti sa: „Zaista imate pravo da tako mislite.”

Dok god ste isključivi procenjivači svog ponašanja ovakve izjave vas nikada neće pogoditi toliko da na kraju ipak pozajmite svoj novac ili automobil koji vam je potreban.

Korisne asertivne tehnike

„Pokvarena ploča”

Vrlo korisna tehnika kada je naš zahtev jasan i kratak. Sastoji se u tome da kao „pokvarena ploča” ponavljamo zahtev.

Odbijanje tuđeg zahteva

Kada želimo da odbijemo neki zahtev u tome treba biti odlučan. Dovoljno je reći ne, objasniti svoje razloge (vrlo kratko) i zatim ponavljati odlučno - Ne.

Asertivnost uključuje:

  • Izražavanje vlastitog mišljenja
  • Izražavanje vlastitih osećaja
  • Naglašavanje posledica neželjenog ponašanja (ako se ponašanje nastavi tada ...)
  • Izražavanje razumevanja za drugu osobu (razumem da ... ALI ja ...)
  • Ponavljanje jasnog zahteva

Asertivnost u nauci i u praksi

Istina je da se u našem poslovnom okruženju malo ko ponaša asertivno. Moglo bi se pomisliti da je razlog taj što je opisano ponašanje idealizovano, da mu nema mesta u praksi, već samo na papiru. Za mnoge ono i ostaje na papiru. Stručnjaci smatraju da postoje tri najčešće barijere prema asertivnosti. Pre svega, mnogi veruju da uopšte nemaju prava da budu asertivni. Naime, takvim ponašanjem bi mogli ostaviti utisak uobražene osobe. Drugi razlog je strah od asertivnosti, jer takvo ponašanje možda neće naići na odobravanje kolega, što bi, smatraju mnogi, moglo izazvati negativne posledice. I treći razlog, možda i najvažniji, nedostatak je socijalnih veština za efikasno samoizražavanje. Na kraju se može utvrditi da je granica asertivnosti za mnoge maglovita, to jest teško je na samom sebi uvideti kad je pređena granica asertivnosti. Naizgled očito agresivno ponašanje, za nas bi u nekoj situaciji moglo izgledati kao asertivnost. Ovde izgleda treba učiniti nemoguće i postati objektivan ili se možda poslužiti još jednom prečicom i pitati nekoga sa strane za mišljenje o našem ponašanju, na taj način uštedeti vreme i ponešto naučiti.

Može se reći da je asertivnost nužna za zdravo funkcionisanje kako pojedinca tako i kompanije. Upravo je zato asertivnost jedan od retkih fenomena koji je gotovo podjednako zanimljiv i naučnicima i praktičarima.

Naučna istraživanja su pokazala da asertivni pojedinci znatno brže napreduju u poslovnoj karijeri nego njihove jednako stručne neasertivne kolege, što je i glavni razlog što su vodeće svetske kompanije uvrstile trening asertivnosti u bazični edukacijski paket za svoje zaposlene. Treninzi imaju za cilj unapređenje međuljudskih odnosa, stvaranje efikasnije i fleksibilnije komunikacije, te smanjivanje stresa. Oni mogu pomoći svim stidljivim ljudima i svima koji imaju osećaj da ih drugi iskorišćavaju i da se ne znaju dovoljno dobro izboriti za svoja prava. Asertivno komuniciranje pomaže čoveku da bude efikasniji u zauzimanju za sebe i da razvije kvalitetne odnose s drugim ljudima.

Ana Mirković, Diplomirani psiholog
je Client service director, Preduzeće za kreativne komunikacije Razor d.o.o.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista