Početna > Izdanja > Broj 5 > EU želi da Srbija bude u njenim redovima!

EU želi da Srbija bude u njenim redovima!

Razgovarao: Darko Milosavljević

Etička poslovna praksa je dominantna tema svuda u svetu. Mnoge uspešne kompanije prihvataju ovakav način poslovanja. To verovatno ne čine zato što su imale nekakvo duhovno otkrovenje. Menjaju se zato što su shvatile da je osnovna stvar u poslovanju obavljanje posla na pravi način i iz pravih razloga.

U ekskluzivnom intervjuu za Profit magazin, Ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas govori o ekonomskoj saradnji Srbije i Nemačke, kao i o neiskorišćenim potencijalima te saradnje. Ambasador Mas smatra da u međudržavnim ekonomskim odnosima uvek postoje mogućnosti i ima prostora za poboljšanje.

„S obzirom na ulogu Nemačke u Evropskoj Uniji i na potencijale Srbije, sigurno ne možemo biti zadovoljni sa nivoom nemačko-srpskih ekonomskih odnosa. Da u tim odnosima ima još značajnih potencijala rasta, ne zaključuje se samo na osnovu poređenja obima saradnje koju je Nemačka imala sa bivšom Jugoslavijom, nego i na osnovu dinamike razvoja koju danas možemo zapaziti. Tako je, upravo ovih dana, Privredna komora Srbije objavila podatke prema kojima je trgovinska razmena između Nemačke i Srbije u prvih pet meseci tekuće godine zabeležila rast od 30%, s tim da je uvoz Srbije porastao za 35%, dok je izvoz veći za 24,3%. Takve stope rasta nedvosmisleno pokazuju da mogućnosti za saradnju ni izdaleka još nisu iscrpljene. Takođe, obim direktnih nemačkih investicija u Srbiji, u iznosu od 1,1 milijarde evra od 2001. godine, jako je vredan pažnje, međutim o tome još nije pala poslednja reč“ – objašnjava Volfram Mas.

Šta Srbija može da uradi, da unapredi ekonomske odnose sa Nemačkom?

„Smatram svojim glavnim zadatkom da doprinesem poboljšanju nemačko-srpskih ekonomskih odnosa i njihovom podizanju na znatno viši nivo. Međutim, u Srbiji postoji dosta toga što treba da se uradi. Investitori koji imaju nameru da se dugoročno angažuju – a upravo takvi investitori su neophodni Srbiji kako bi došlo do oživljavanja privrede – očekuju, naravno, izvestan stepen sigurnosti za svoje poslovne planove. Njima treba administracija koja funkcioniše i koja je spremna da donese odluke, pravni poredak i pravosudni sistem koji garantuje pravni okvir za ulaganja, političko rukovodstvo orijentisano prema napred i prema oblikovanju budućnosti i politička stabilnost, za koju se, iskreno se nadam, zalaže nova Vlada. Nova srpska Vlada mora dosledno da sprovede potrebne ekonomske i političke reforme kako bi se uspešno dovršio proces tranzicije zemlje.

Srbija nije prepuštena sama sebi u tim naporima. Evropska unija i njene zemlje-članice nikada nisu davale mesto nikakvoj sumnji da su spremne da podrže Srbiju na njenom putu ka Evropi. Međutim, na Srbiji je da donese odluku da li i sa kojim elanom će krenuti ovim putem. U ovom trenutku se još moramo pomiriti sa kontradikcijom da Srbija, doduše, tvrdi da hoće koračati napred ka Evropi, ali da istovremeno nepotrebno otežava, ili čak izbegava, kontakte na nivou nosilaca političkih odluka.“

Da li su u planu nove inicijative kojima bi se podržao ekonomski razvoj Srbije?

„Pre svega valja odlučno iskoristiti šanse koje se već danas pružaju. Što se Srbija bude brže približava evropskim standardima, to privlačnija ona postaje kao lokacija za ulaganja evropskih investitora. U tom procesu Srbija već danas dobija znatnu podršku u vidu ljudskih resursa u okviru mnogobrojnih praktičnih projekata, a u cilju implementacije pravnog sistema EU u Srbiji. Pored toga, EU za Srbiju godišnje već sada izdvaja približno 200 miliona evra predpristupne pomoći u cilju ubrzanja procesa modernizacije. Stupanjem na snagu SSP još će biti čvršća povezanost između EU i Srbije. Jedino ostaje da Srbija stvori uslove za stupanje na snagu SSP. Pored ovog kreiranja političkog ambijenta, za ekonomski razvoj Srbije važno je neposredno angažovanje stranih preduzeća. Nemački investitori načelno su spremni da investiraju u Srbiji. Kao što sam već rekao, nemačka preduzeća su od 2000. godine u Srbiji investirala više od 1 milijarde evra, s tim da je preuzimanje Hemofarma od nemačke farmaceutske firme STADA za iznos od gotovo 500 miliona evra najveća pojedinačna investicija neke nemačke firme uopšte u Srbiji. Međutim, i drugi nemački investitori usmeravaju svoj pogled ka Srbiji. U aprilu ove godine sam prisustvovao otvaranju proizvodnog pogona firme Drekselmajer u Zrenjaninu. Poslednjih nedelja sam u svojoj kancelariji informisan o kontaktima nekoliko uglednih nemačkih firmi koje se interesuju za uslove ulaganja u Srbiji.Međutim, i srpska strana treba da pokrene inicijative i imam utisak da ministar ekonomije gospodin Mlađan Dinkić na tom planu želi puno toga da pokrene. Da bi srednja nemačka preduzeća došla u Srbiju, treba stvoriti odgovarajuće okvirne uslove. Nemački privrednici, kao i svi privrednici u svetu, pre ulaganja procenjuju da li im se isplati neka investicija i rizici u koje se upuštaju. Srbija se tu nalazi u oštroj konkurenciji, ne samo na regionalnom nego i na globalnom planu.“

Koje prednosti Srbija mora da iskoristi u narednim godinama?

„Po mojoj proceni, potencijali Srbije za dinamički privredni razvoj se zasnivaju na njenom geografskom položaju, njenoj istoriji, na činjenici da zemlja raspolaže sa dobro obrazovanom radnom snagom i razvijenim administrativnim strukturama. Srbija se nalazi u središtu zapadnog Balkana i, ako već postojeća saobraćajna infrastruktura bude modernizovana, mogla bi da se pretvori u centar privredne razmene za čitav region. Istorijski gledano, zemlja ima razvijene odnose na evropskom prostoru i šire, koji mogu da izdrže sva iskušenja. Valja iskoristiti komparativne prednosti Srbije, kao što su na primer niski troškovi plata i dobro obrazovana radna snaga. Ljudi sa dobrim kvalifikacijama i razvijena administracija od velikog su interesa za svakog investitora, naročito ako je to upotpunjeno stabilnim pravnim poretkom.“

Možete li dati neki savet ili preporuku kako se može unaprediti ekonomski razvoj u Srbiji?

„Nije na meni da Srbiji ili Srbima dajem neki savet. Samo sugerišem da je potrebno pažljivo pratiti dešavanja u istočnoj, srednjoj i jugoistočnoj Evropi. U svim ovim regionima, sprovedene su reforme koje su dovele do uvođenja demokratije i socijalno tržišne privrede. Katalizator tih reformi uvek je bilo približavanje EU, a često i pristupanje EU. Izborom i formiranjem Vlade koja je usmerena prema budućnosti i proevropski orijentisana, Srbi su dokazali da im je pogled usmeren prema budućnosti i da konačno žele pristupiti rešavanju privrednih i socijalnih problema koji su za sve građane zaista važni i sa kojima se oni suočavaju u svom svakodnevnom životu. Nemam nikakvu sumnju da će Srbija, na osnovu ponude o približavanju i pristupanju EU dobiti dinamičan impuls za svoj privredni i socijalni razvoj koji je sličan onom u drugim zemljama srednje, istočne i jugoistočne Evrope. S obzirom na potencijale Srbije, uveren sam da će Srbija brže napredovati na putu prema Evropi nego nekoliko njenih suseda. Međutim, to pretpostavlja da Srbija daje apsolutni prioritet proevropskoj orijentaciji, a ne da sebi uvek iznova baca klipove pod noge.“

Kakve su šanse Srbije da bude članica EU, na primer, do 2012. godine?

„Mislim da je datum najmanje važan prilikom razmišljanja o pristupanju EU. Bitno je da se potrebna usklađivanja sa evropskim standardima ostvare dosledno i bez odlaganja. Ovaj proces je već u toku. Datum pristupanja jedino zavisi od savladavanja ovog procesa. Ako se misli da je potrebno licitirati sa nekim datumima, onda bih se najpre rukovodio prema vremenu koje je bilo potrebno drugim kandidatima za pristupanje EU u prošloj deceniji, od trenutka potpisivanja SPP do zahteva za pristupanje, od davanja statusa kandidata do pristupanja. Ne vidim razlog zbog čega bi Srbiji bilo potrebno više vremena – naprotiv.

Međutim, kao što sam već rekao, Srbija će u znatnoj meri odrediti tempo tog procesa – EU želi da Srbija bude u njenim redovima!“

Kakvi su Vaši utisci koje ste stekli tokom boravka u Srbiji?

„Kada sam došao u Beograd, nisam imao nikakva iskustva sa ovom zemljom ili regionom. Najviše sam impresioniran ljubaznošću ljudi, na koju sam svugde nailazio i kada sam putovao kao privatno lice, a ne u zvaničnoj funkciji. Najviše me je začudila sklonost srpskih političara da usmere pogled u prošlost. Utoliko više se radujem što je sada formirana vlada koja želi odlučno da usmeri pogled prema budućnosti i da u potpunosti razvija potencijale zemlje na dobrobit njenih građana. Raduje me što mogu, kao predstavnik svoje zemlje, dati svoj skroman doprinos radu na tom lepom zadatku.“


Berza

investicioni fondovi

kursna lista