Početna > Izdanja > Broj 4 > Franšizing

FRANŠIZING u SAD

Piše: Boris Popovski

Franšizing obezbeđuje preduzetnicima poslovne mogućnosti i poslove manjeg ili većeg obima koji drugačije ne bi bili mogući. Franšizing nudi mogućnost kupovine u već oprobanom konceptu biznisa i nudi put do uspeha.

Čak iako neki autori kažu da je prvi koncept lanaca prodavnica nastao 200 godina pre Hrista u Kini, kada je lokalni biznismen zvani Lo Kas počeo da radi sa nekoliko maloprodajnih jedinica u Kini, prvi tragovi franšizinga mogu se naći u srednjevekovnoj Evropi. Rečfranšiza potiče iz staro-francuskog, a znači privilegija ili sloboda. U srednjem veku, franšiza je bila privilegija ili pravo. U to vreme, lokalni vladar sa neograničenom vlašću ili lord, odobrio bi pravo na posedovanje pijaca ili vašara, funkcionisanje lokalnog prevoza ili lov na njegovom posedu. U suštini, kralj je davao nekome pravo na monopol za određeni tip komercijalne aktivnosti. Vekovima koncept franšizinga se razvijao kako se razvijala privreda naroda širom sveta.

Franšizing kao poslovni koncept presađen je u SAD iz Engleske i Evrope gde je „komercijalno“ korišćen u tavernama i u pivarskoj industriji. Isak M. Singer zaslužan je za modernu primenu franšizinga u SAD. Početkom 1850. godine Singer, koji je usavršio postojeći model šivaće mašine, želeo je da pronađe način za bolje distribuiranje svog proizvoda, ali mu je nedostajalo novca da uveća proizvodnju. Drugi problem je bio taj što ljudi ne bi kupovali njegove mašine bez predhodne odgovarajuće obuke, usluge koju trgovci na malo nisu bili u stanju da obezbede. Singerovo rešenje bilo je da se naplaćuju troškovi licence ljudima koji bi posedovali prava na prodaju njegovih mašina u određenim geografskim područjima. On je koristio novac obezbeđen od licenci da uveća svoju proizvodnju. Te licence bile su merodavne i služile su za obuku ljudi koji bi koristili njegove mašine. Na taj način, omogućeno je da prva komercijalna šiveća mašina dospe u javnost.

Franšizing biznis formata (licenciranje brenda/fabričkih oznaka i celokupnog biznis koncepta) dominantan je vid franšizinga danas. Razvijen je posle Drugog svetskog rata a ovekovečen je bebi bumom koji je usledio rastom sistema glavnih puteva unutar države, razvojem predgrađa i porastom broja automobila po stanovniku. Sve mobilnija američka javnost putovala je dalje od kuće u potrazi za poznatim nazivima i standardizovanom uslugom. Postojala je ogromna potreba za proizvodima svih vrsta i franšizing je obezbedio način za brz rast poslovanja.

Rej Krok, prodavac milk-šejk miksera, pored toga što je otkrio mali San Bernardino, kalifornijski hamburger iz 1954. godine braće Mekdonalds, ujedno je i zaslužan za današnji izgled franšizinga. Krok je uvideo da braća Mekdonalds toliko kupuju njegov mikser jer su imali prodajni sistem velikog obima i omogućavao im je da obezbede brzu uslugu sa doslednim rezultatima i niskom cenom. Krok je postao njihov licencirani agent i regrutovao je franšizere, počevši u čikaškoj oblasti. Godine 1961. otkupio je deo braće Mekdonalds i uzeo titulu starijeg predsedavajućeg. Do 1988.godine Mekdonalds je otvorio svoj deseto hiljaditi restoran i danas ima preko 30.000 Mekdonalds restorana širom sveta.

MEÐUNARODNO UDRUŽENJE FRANŠIZA

Tokom eksplozije 60-ih i 70-ih, bilo je mnogo zloupotreba u franšizingu. Uvek će i biti bez-skrupuloznih „biznismena“ među nama, spremnih da mole neinformisane i naivne. Postojale su brojne potpuno prevarantske franšiz kompanije koje su bukvalno uzimale pare narodu i bežale. Takođe je postojao jedan broj kompanija koje su loše iskorišćene i bedno rukovođene, te su iz tog razloga i bankrotirale ostavljajući trag propalih franšizera koji su izgubili sve.

Postalo je jasno da je industrija franšize morala da se promeni da bi ostala sposobna za opstanak u konceptu biznisa. Međunarodno udruženje franšiza (MUF) osnovano je 1960. godine kao organizacija članica čiji su članovi franšizeri (kompanija ili organizacija koja daje nekome franšize), franšizantui (osoba ili kompanija kojoj je data franšiza) i snabdevači. Svrha udruženja bila je da obezbedi pomoć i vođstvo celokupnoj industriji. Usvajanjem Etičkog Kodeksa osnovali su poredak za implementaciju najboljih metoda u okviru odnosa među članovima MUF-a. Kodeks predstavlja sistem gde su svi članovi saglasni da plaćaju pretplatu radi regulisanja svojih odnosa u franšizingu. Danas, MUF radi pri Kongresu SAD-a i pri Federalnoj trgovinskoj komisiji (FTK) na usavršavanju procesa odnosa industrije prema franšizantima i integralna je sa ekspanzijom franšizinga širom sveta.

FTK donela je 1978. godine zakon zahtevajući da svi franšizeri predaju svim potencijalnim franšizantima dokument pod nazivom Dokument obelodanjenja franšiza (DOF) pre bilo kakvog primanja novca. DOF obezbeđuje detaljne informacije o izvesnoj franšizovanoj kompaniji uključujući i njen istorijat, reference, bilo kakav istorijat parničenja, investicije koje su predhodno procenjene, pregled poslovanja i kopiju ugovora o franšizi. Aktuelna lista imena i brojeva telefona vlasnika franšiza je neophodna komponenta koja omogućava potencijalnim franšizerima istraživanje zahteva vlasničkih dozvola za rad. Svrha DOF-a je da obezbedi odgovarajuće informacije o kompaniji da bi se pomoglo potencijalnoj franšizi da donese odluku o svom poslovanju uz pomoć više informacija. Takođe će biti predstavljena na dosledan, neposredan i relativno lako razumljiv način. Ova kontrolna aktivnost je pomogla ozakonjenju franšizinga do tačke do koje je sada široko prihvaćena metoda poslovne ekspanzije. Tokom 1980. godine oko 1.600 poslovanja se franšizovalo; do 2000. godine broj se više nego utrostručio.

UTICAJ FRANŠIZINGA NA EKONOMIJU SAD

Franšizing je imao i još uvek ima ogroman uticaj na ekonomiju SAD-a. Prema studiji iz 2005. godine koju je pripremio Price Waterhouse Coopers (jedna od najvećih američkih savetodavnih kompanija) za MUF, tokom 2004. godine, više od 900.000 franšizovanih ustanova proizvelo je preko 880 biliona dolara direktne ekonomske proizvodnje ili 4.4% celokupne privrede privatnog sektora SAD.

Franšizing industrija obezbedila je radna mesta za više od 11 miliona radnika u Americi ili tačno preko 8% od celokupnog broja radnih mesta privatnog sektora SAD. Uključujući dodatnu privrednu aktivnost koja se dešava izvan poslovanja franšiza zbog sopstvenih aktivnosti, sveukupni ekonomski doprinos franšizovanih poslovanja bio je 2,3 triliona dolara u 2005. godini ili 11% privrede SAD. Ove privredne aktivnosti obezbedile su više od 20 miliona radnih mesta za radnike u Americi, što je preko 15% od celokupnog broja radnih mesta privatnog sektora SAD. Franšizing sada obezbeđuje više poslova nego mnogi drugi sektori privrede SAD. Možemo sa sigurnošću reći da je u svakoj sferi poslovanja, u svakoj državi, franšizing glavni izvor poslova i motor ekonomskog rasta.

Takođe je važno napomenuti da franšizing obezbeđuje preduzetnicima poslovne mogućnosti i poslove manjeg ili većeg obima koji drugačije ne bi bili mogući. Franšizing nudi mogućnost kupovine u već oprobanom konceptu biznisa i nudi put do uspeha. Prava prednost franšizinga je da ne postoji univerzalni model za sve. Franšizing nudi načela preko čitavog spektra industrija a od načela zavise i nabavne cene koje se mogu prilagoditi čak i malim preduzetnicima. Mala i srednja preduzeća su istinski motori rada svake privrede. Kako se vidi iz ekonomskih cifara gore, franšizing ne samo da je od koristi poslovnim ljudima kao pojedincima već i privredi kao celini.

Od predhodne studije pripremljene 2001. do 2005. godine privredni sektor franšizinga rastao je bržim korakom nego mnogi drugi sektori. Franšizing sektor povećan je za preko 18% od 2001. do 2005. godine, od 624,4 biliona dolara do 880, 9 biliona uključujući jak uticaj dodatnih privrednih aktivnosti koje se dešavaju van poslovanja franšiza. Zahvaljujući sopstvenim aktivnostima, franšizing industrija približno je dodala 3 miliona poslova i preko 180 biliona ekonomske proizvodnje privredi SAD-a.

KOMERCIJALNA SLUŽBA SAD

Franšizing, kao metoda poslovanja, od velike je važnosti za razvoj ne samo SAD-a već i mnogih drugih privreda širom sveta. Franšizing je bez sumnje moćan model koji pomaže ljudima da ostvare svoje snove. Njegov uspeh se manifestuje brojnim operativnim franšizama. Mnogi brendovi su izgrađeni kroz franšizing; milioni klijenata su usluženi svakog dana i predstavljaju ogromnu mogućnost za franšize. Iz tog razloga, Odeljenje za privredu komercijalne službe SAD (KSSAD) sa više od 80 ekspozitura lociranih svuda po svetu, preuzima vrlo aktivnu ulogu u potpomaganju MUF-a i njegovih članova u međunarodnoj ekspanziji.

Verujemo da franšizing može odigrati korisnu ulogu u jačanju komercijalnih veza između Srbije i SAD-a. Zato je KSSAD u partnerstvu sa Srpskom privrednom komorom, radi osnivanja centra za franšizing unutar komore. Jedan od ciljeva ove ustanove je da bude u funkciji kanala između franšizera SAD zainteresovanih za srpsko tržište i srpskih preduzetnika voljnih da osnuju svoje poslove kroz kupovinu američkog franšizing koncepta. Važnije je to što za dalji razvoj slobodnog preduzetništva u Srbiji, centar edukuje lokalne biznismene po pitanju beneficija od ove izuzetno razvijene metode poslovanja.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista