O ekonomskoj saradnji i poboljšanju međudržavnih odnosa Hrvatske i Srbije, kao i o evropskim integracijama kao našem zajedničkom cilju, imali smo čast i zadovoljstvo da razgovaramo sa Njegovom Ekselencijom, gospodinom Željkom Kuprešakom, ambasadorom Republike Hrvatske u Srbiji.

Vaša Ekselencijo, kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska ovde? Kako se osećate u Beogradu i kakve utiske imate o Srbiji uopšte?

U Beograd sam došao sa funkcije državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova i evropskih integracija. Prethodno sam bio u diplomatskim misijama u Rumuniji i Iranu.

Ovde u Beogradu, gde dužnost ambasadora obavljam nepune dve godine, osećam se dobro, jer je Beograd dinamična destinacija, kako za rad, tako i za život.

U medijima se mnogo govori i piše o odnosima Srbije i Hrvatske. Na koji način Vi, kao ambasador, radite na unapređenju političkih i diplomatskih odnosa naših zemalja i kakve rezultate postižete na tom polju?

Nesporno je da Republika Hrvatska želi da ima sigurnu i stabilnu susednu zemlju. Na toj osnovi se bazira i spoljna politika Hrvatske prema Srbiji, što podrazumeva da je i delovanje ambasadora Republike Hrvatske u Republici Srbiji afirmativno. Upravo iz tih razloga, u svojstvu hrvatskog ambasadora u Srbiji, nastojim da gradim bolju budućnost, a ne prošlost. Zbog toga, u okviru svog mandata, ulažem maksimalne napore, kako bi se što više otvorenih pitanja rešilo u uzajamnom interesu obe zemlje, na način primeren dvema zemljama, koje žele sutra postati punopravne članice EU. Nedavno smo imali priliku da prisustvujemo u Srbiji jednom izuzetno važnom susretu predsednika dve države, čiji je cilj bio doprinošenje stvaranju jedne pozitivne klime u odnosima dve države, koji prevazilaze uobičajene bilateralne odnose, ključne  za stabilnosti celog regiona.

Kakva je ekonomska saradnja naših zemalja? Kolika je trgovinska razmena između Srbije i Hrvatske i čime najviše trgujemo?

 Od 2000. do 2009. godine, trgovinska razmena između dve države bila je u stalnom usponu. U 2008. godini, zabeležen je „rekord“ od milijardu USD ukupne razmene (821 milion €). Stope rasta u pojedinim godinama bile su impresivne i kretale su se od 20 do 40 posto. U  2009. godini, godini svetske ekonomske krize, ukupna trgovinska razmena je smanjena za oko 200 miliona evra: iznosila je  nešto više od 602 miliona (840 miliona USD), što je smanjenje za jednu četvrtinu u poređenju sa 2008. godinom. U prvom polugodištu ove godine, uprkos nastavku ekonomske krize u svetu i u obema državama, pad u trgovinskoj razmeni je nešto malo blaži nego u 2009. godini: ukupno je razmenjeno robe u vrednosti od 254,3 miliona evra. Na strani izvoza iz Hrvatske  u Srbiju  beleži se pad od 13 posto, dok je kod uvoza iz Srbije u Republiku Hrvatsku došlo i do simboličnog porasta od 0,8 posto. Time se potvrđuje trend ujednačavanja razmene između Srbije i Hrvatske i napuštanja stanja neravnoteže, koje je bilo karakteristično prvih godina nakon 2000. godine. Srbija je deveti trgovinski partner i šesto izvozno tržište Hrvatske.

Napominjem da su sve ovo podaci Državnog zavoda za statistiku Republike Hrvatske, dok podaci Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije daju nešto drugačije brojke, ali su tendencije slične.

Iz Hrvatske u Srbiju najviše se izvoze: proizvodi od stakla (baloni, boce, kontejneri), laka ulja od nafte i minerala, transformatori, polietilen, cigarete, seme suncokreta, tečni propan, sardine i sardele, a iz Republike Srbije se uvoze bakarne žice, uljane pogače i ostaci od semena suncokreta, papir, delovi klipnog motora s unutrašnjim sagorevanjem, električna energija, sirovo ulje od suncokreta, slatki biskviti i vafli i sl.

Koliko hrvatskih kompanija posluje u Srbiji i koje su među njima najznačajnije, kada su ulaganja u pitanju?

U Srbiji imamo registrovanih nešto više od 200 kompanija ili ćerki kompanija sa osnivačkim kapitalom iz Republike Hrvatske. Iako brojka nije mala, treba reći i da je u poslednje dve godine došlo do stagnacije u otvaranju firmi iz Republike Hrvatske u Srbiji. Očekujemo, nakon povlačenja talasa krize u svetu i u regionu, da bi trend širenja trebalo da se nastavi, a isto tako i da se otvori i širi front poslovanja srpskih firmi u Republici Hrvatskoj.

Među ulagačima u srpsku ekonomiju najznačajniji su i najveći: Agrokor, Atlantic Grupa, Nexe grupa, Magma, Vindija, Podravka, DIV Samobor i dr. To su ujedno i najrespektabilnije i najpoznatije hrvatske kompanije. Srbija je dugo bila drugo odredište po visini ulaganja iz Republike Hrvatske u inostranstvu, a ove je godine na trećem mestu (iza Holandije i Bosne i Hercegovine). Najviše se ulaže u područje trgovine, u prehrambenu industriju, industriju nemetala, izdavačku i štamparsku industriju, područje consulting-a i berzanskog posredovanja, osiguranja i informatičkih usluga. Naši su investitori, uglavnom,  prošli test uspešnosti na srpskom tržištu, podigli lestvicu budućim ulagačima i pokazali visok stepen  korporativne odgovornosti i socijalne odgovornosti.

Koliko je za unapređenje odnosa Hrvatske i Srbije važno ulaganje hrvatskih kompanija ovde, a kao primer možemo navesti investicije Atlantic Grupe u Srbiji?

Za svaku, pa i najrazvijeniju zemlju, a pogotovu za zemlju u tranziciji, svako odgovorno i ekonomski osmišljeno, na duge staze programirano inostrano ulaganje je „zlata vredno“. Ono je i najbolji i najverodostojniji dokaz da je investiciona klima u toj zemlji dobra, da je ekonomska budućnost izvesna, a rast održiv. Najveći „bum“ među zemljama u tranziciji napravile su upravo one zemlje koje su privukle najviše stranih ulaganja. Pri tome se, po pravilu, ne gleda iz koje zemlje ulaganje dolazi, niti govori kako će oni koji u tu zemlju ulažu njome i „zagospodariti“. Mi se, u našem regionu, moramo osloboditi takvih predrasuda i moramo još mnogo uraditi kako bismo svakom zdravom i sigurnom kapitalu pružili dobrodošlicu. To vredi, koliko za Srbiju, toliko i za „moju“ Hrvatsku.

Kad je reč o Atlantic Grupi, ona je i pre najnovijeg preuzimanja Droge Kolinske, a time i nekih srpskih brendova, u Srbiji 2007. godine kupila od Hemofarma preduzeće Multivitu. Bila je najbolji ponuđač za tu akviziciju. Na tržištu Srbije je prisutna skoro celu deceniju. Danas, kada u svom sastavu ima i  Drogu Kolinsku, vodeća je prehrambena kompanija u regionu jugoistočne Evrope, sa prometom od 630 miliona evra, što je, podsećam, u nivou ukupne robne razmene između Republike Hrvatske i Republike Srbije u 2009. godini. Ima 4 300 zaposlenih, na čak 12 tržišta. Te brojke govore same za sebe.

Atlantic Grupa i ostale nabrojane hrvatske kompanije, koje su se potvrdile kao odgovorni i uspešni investitori, sigurno su i najbolji ambasadori, ne samo hrvatske ekonomije, već i dobrih ekonomskih odnosa dve države. Jer, ne bi ulagali da nisu dobro primljeni u Srbiji. To što su ostali i što se šire svedoči o dobrom poslovnom okruženju odredišta na kojem se nalaze. Sa druge strane, one šalju pozitivne signale drugima, ne samo u Hrvatskoj, kako se u Srbiji može dobro i uspešno poslovati, bez političkih i drugih prepreka. To je obostrano korisno, a posebno će biti vredno za buduće ulagače iz Srbije na tržištu Republike Hrvatske, jer će upravo hrvatske kompanije smeštene u Srbiji biti i najbolji promoteri srpskih kompanija, koje prodiru ili ulažu u hrvatsko tržište.  

Koliko srpskih kompanija posluje u Hrvatskoj i čime se one bave?

Možda je bolja adresa za to pitanje Privredna komora Srbije ili Ministarstvo ekonomije u Srbiji. Po podacima sa kojima mi u Republici Hrvatskoj raspolažemo, a koje je nedavno na poslovnom forumu u Beogradu izneo ministar ekonomije, rada i preduzetništva  Republike Hrvatske, u Republici Hrvatskoj za sada posluje osam predstavništava srpskih kompanija.  To, zasigurno nije dovoljno, ali je pozitivna činjenica da je roba široke potrošnje iz Srbije iz godine u godinu, iz sezone u sezonu, sve prisutnija na hrvatskom tržištu. Ona pretežno dolazi preko direktnih distributera. Kad je reč o ulaganjima, najčešće se u javnosti i u poslovnim krugovima ističe primer SwissLion Takova, koje je kupilo sisačku kompaniju Eurofoodmarket.

Srpska ulaganja u Republici Hrvatskoj su do 2006. godine iznosila oko 1,1 miliona evra, što ne spada među prvih trideset zemalja ulagača, koji se statistički registruju i prate u Hrvatskoj narodnoj banci. A objektivno, uslova za rast srpskih investicija u Republici Hrvatskoj ima: Hrvatska pruža niz konkretnih mera za podsticaj ulaganja i novi je zakon o ulaganjima potpuno usklađen s propisima EU. Domaći i strani ulagači su potpuno izjednačeni. Po podacima Ministarstva ekonomije, rada i preduzetništva Republike Hrvatske, međutim,  preduzeća iz Srbije se do danas nisu prijavila, niti dobila status nosilaca podsticajnih mera za ulaganja u Republici Hrvatskoj.

Koji uslovi treba da se ispune da bi ekonomska saradnja Srbije i Hrvatske bila podignuta na viši nivo?

Prostora za širenje saradnje i unapređenje ekonomskih odnosa svakako ima. Činjenica da ni izbliza nismo dosegnuli nivo trgovinske razmene iz vremena bivše države, sama po sebi, dovoljno govori. Globalna kriza ne bi smela da bude alibi za zastoj u ekonomskim odnosima, već bi, naprotiv, trebalo i mogla da odigra podsticajnu ulogu. Naše dve ekonomije su više kompatibilne, nego konkurentne i zato bi, po mom mišljenju, što pre i jedna i druga država trebalo da izađu iz stanja borbe za osvajanje titule tzv. regionalnog lidera, i uđu u stanje istinskog ekonomskog partnerstva.

Privrednici bi i dalje trebalo da vrše pritisak, u obema zemljama, na svoje vlade, kako bi se  preduzetnička i investiciona klima kontinuirano unapređivala. Robna razmena bi trebalo da se odvija uz što manje ili bez ikakvih prepreka, kako carinskih, tako i vancarinskih, netržišnih barijera, pri čemu ponajviše mislim na one birokratske. Promet bi se morao značajno unaprediti, a dobar signal na tom putu je start zajedničkog železničkog preduzeća između Republike Hrvatske, Srbije i Slovenije ovog meseca.  

Treba se konkretno angažovati i na uspostavljanju avio-saobraćaja, saobraćaja na Savi i Dunavu. Sve su to neiskorišćeni, a za privredu neizostavni uslovi, kako bi se međusobno bolje poslovalo i trgovalo. Područja na kojima bi se ekonomska saradnja mogla unaprediti, bez sumnje su: prehrambena industrija, energetika, infrastrukturni projekti i turizam. Zajednički nastup na trećim tržištima, takođe je svojevrsni izazov za poslovne partnere sa obe strane granice, a u globalizovanoj ekonomiji ne bi bilo loše razmišljati i o nekoj vrsti „regionalnog brenda“.  Ne mogu a da ne spomenem i ulogu medija, kako elektronskih, tako i štampanih, naročito onih dnevnih: umesto stalnog insistiranja na skandalima, aferama, „osvajanjima“ jednog tržišta od strane drugog, incidentima, ponekad bi nam bili korisni i članci o dobrim i uspešnim primerima poslovanja, dobroj  i fer saradnji. A toga je tako retko, skoro zanemarljivo.  

Srbija i Hrvatska imaju zajednički cilj, a to je pristupanje EU. Po Vašem mišljenju, koje korake Srbija treba da preduzme, kako bi ubrzala svoj ulazak u Evropsku uniju?

Članstvo u EU je jedan od glavnih spoljno-političkih prioriteta Republike Hrvatske. To podrazumeva i saradnju sa svim zemljama regiona, a posebno sa državama, republikama  bivše SFRJ, sa kojima postoji niz otvorenih pitanja, a čije je rešavanje neophodno za ulazak svake od tih zemalja u EU. Svaka zemlja, koja je aplicirala za punopravno članstvo u EU, ima svoj individualni put pristupanja. Republika Hrvatska želi da unapređuje odnose sa Srbijom, na svim područjima saradnje koja su od uzajamnog značaja. Isto tako, i Republika Srbija ima strategiju pristupanja EU, koja se bazira na spomenutim načelima. Verujem da će na tom putu građani Srbije prepoznati koristi što bržeg priključenja toj asocijaciji. I ovog puta ističem spremnost Hrvatske za nastavak pomoći prenošenja sopstvenih iskustava iz procesa pristupanja EU.

Saradnja u oblasti kulture takođe je značajna za dobre odnose naših zemalja. Kakva je saradnja Hrvatske i Srbije na ovom polju?

Značaj kulturne saradnje dve zemlje naglašen je prilikom posete predsednika Josipovića Srbiji, kada je predsednik Tadić, u sklopu procesa povraćaja kulturnih dobara, hrvatskom predsedniku predao ikonu Svete Bogorodice, svojevremeno otuđenu iz crkve Svetog Dimitrija u Dalju, a nakon toga je priredio susret najpoznatijih hrvatskih i srpskih umetnika na Kalemegdanskoj terasi.

Saradnja u oblasti kulture je svakim danom sve bolja, na svim područjima. Danas se većina filmova u regionu snima u koprodukciji, da spomenemo samo neke od njih poput „Turneje“ Gorana Markovića, „Neka ostane među nama“ i „Karaule“ Rajka Grlića, „Nije kraj“ Vinka Brešana ili „Sve džaba“ Antonija Nuića. Nema više festivala na kojem nema predstavnika iz Hrvatske, hrvatski i srpski književnici ravnopravno gostuju na sajmovima knjiga, pop i rock pevači održavaju koncerte. Nedavno je Bajagin koncert, na kojem je bilo više od 25 000 ljudi, zatvorio ovogodišnji Špancirfest u Varaždinu.  

Koliko srpskih turista je ove godine posetilo Hrvatsku i da li se ta cifra povećala ili smanjila u odnosu na prethodne godine?

Svetska turistička organizacija je procenila da bi ove godine turizam u Evropi mogao rasti od jedan do tri posto, a prema njenim neslužbenim procenama, Hrvatska beleži rast od pet posto. Nije još vreme za komentare ovih procena, jer turistička sezona još traje, ali sigurno je da je rast u avgustu, u nekim turističkim odredištima dvocifren.

Što se tiče atraktivnog srpskog tržišta, Hrvatska je i ove godine mnogo uložila u animiranje gostiju iz Srbije, i to od predstavljanja na Sajmu turizma preko promocije Kvarnera, Istre i Bola tokom maja i juna, pa sve do postavljanja atraktivnih „jumbo“ plakata, sa sloganima koji pozivaju na letovanje u Hrvatskoj. Hrvatska je sigurno u vrhu destinacija koje su zanimljive srpskim turistima, a tačan broj znaćemo po završetku turističke sezone.     
 
Šta ćete poneti sa sobom kada budete napuštali Srbiju?

Šta ću poneti za uspomenu iz Srbije još ne znam, ali to će sigurno biti neki od srpskih brendova.