Početna > Izdanja > Broj 3 > Da li je Srbija druga Irska?

Da li je Srbija druga Irska?

Piše: Dr. Meri E. Blek

Irskoj sada dobro ide, ali nikad ne zaboravljamo da smo jednom bili na dnu evropske gomile. Tokom velike nestašice krompira od 1845. do 1850. godine, polovina populacije od devet miliona ljudi je ili umrlo ili emigriralo na brodovima koji su prevozili kovčege u SAD.

Čak i sada, kad nas ima 6 miliona, još uvek se nismo oporavili i dostigli broj stanovnika koliki je bio pre nestašice. Naša ekonomija se, sa druge strane, potpuno oporavila; Keltski tigar je porastao tokom osamdesetih i devedesetih i sada smo jedna od najuspešnijih zemalja u svetu. Keltski tigar je možda malo ukroćen ovih dana; svetska ekonomija usporava, a režanje je svedeno na mjaukanje. Ali, ekonomski još uvek bolje stojimo nego pre dvadeset godina.

Biti Irac u Srbiji je velika prednost – svi vole Irce, od taksista do poslovnih ljudi. Svi znaju nešto o mojoj državi – obično stereotipe (Rajanovu ćerku, Riverdance i IRA). Većina Srba oseća duboku psihološku vezu između Iraca i Srba. Zajedničko keltsko poreklo (Kelti su osnovali prvu naseobinu na ušću Save i Dunava u 2.veku nove ere) je deo toga; ni Irci ni Srbi nisu Anglo-Saksonci. Ali, oporavak posle teških vremena je ono što više od svega povezuje naše priče.

Nazovite to intuicijom, nazovite to kako vam drago, ali ja mislim da je Srbija spremna za brzu ekspanziju čija će pokretačka snaga u glavnom biti privatni sektor.

Kada je biznis u pitanju, Srbi hoće da znaju kako je naše malo ostrvo postalo globalno ekonomsko i kulturno čudo? Većina eksperata će reći da se u osnovi našeg uspeha nalaze jak obrazovni sistem, unapređeni poreski i investicioni uslovi u kombinaciji sa moćnom dijasporom i činjenica da govorimo engleski (takođe govorimo i irski, ali to je praktično drugi jezik i nije u široj upotrebi).

Kada je počeo irski ekonomski rast, pre oko dvadeset godina, u zemlji se moglo osetiti ushićenje, čak i iznenađenje, kao da smo, odjednom, počeli da se budimo. Stvari koje su bile nemoguće, počele su da se dešavaju, i to brzo. Počelo je u gradovima i malo više vremena je bilo potrebno da se proširi na ruralne oblasti, a onda su i one doživele privredni bum. Ovaj zaokret je bio važan trenutak u našoj istoriji.

Smatram da je u pitanju bila kombinacija pravog vremena, psihologije, sreće i ulaska u Evropsku Uniju. Irska je bila spremna da uđe na svetsku scenu kada je posao postao globalan. Tradicionalno komunikativni, Irci su mogli da efektivno mobilišu svoje veze. Pomoglo je i to što je Irska popularna zemlja. Irski temperament je takođe efektan u među-kulturnim odnosima; generalno smo prijateljski nastrojeni i preduzimljivi. Moram takođe da kažem da smo bili presrećni što smo dokazali našem moćnijem susedu, Engleskoj, da možemo da uspemo.

Osećam da je slična stvar na pragu da se dogodi ovde u Srbiji. Možete to videti po građevinskih radovima u Beogradu i drugim gradovima, po prilivu stranog kapitala i po tome što mala i srednja preduzeća niču kao pečurke. Postoje i drugi faktori koji idu u prilog Srbiji. Zbog strogih viznih i iseljeničkih režima, mlada i talentovana populacija Srbije je još uvek, u velikoj većini, primorana da ostane u zemlji (poljska omladina je već emigrirala u Irsku – 2% i udarna radna snaga u Irskoj su sad Poljaci). Ovo je veoma restriktivno i nepravedno prema mladim ljudima, ali je dobro za ovdašnje firme jer veliki broj najboljih i najpametnijih još uvek živi u Srbiji.

Ali više od svega, ovde osećam povetarac u vazduhu, sličan onome u Irskoj pre nego što je procvetala. Nazovite to intuicijom, nazovite to kako vam drago, ali ja mislim da je Srbija spremna za brzu ekspanziju čija će pokretačka snaga u glavnom biti privatni sektor.

Dr. Meri E. Blek je suvlasnik Implementek.com. Nakon što joj je Dr. Ozren Tošić spasao život od pirata u Bengalskom zalivu, udala se za njega i oni sada žive i rade u Beogradu sa svoje dvoje dece.

Kako Srbija može da uči od Irske?

Olakšajte firmama poslovanje. Možete osnovati firmu za nekoliko dana ali je njeno vođenje druga priča. Mora se izvršiti reorganizacija lavirinta neusaglašenih regulativa i nekoliko agencija za registraciju.

Brzo izdvojte e-Trgovinu. Sada je to gotovo nemoguće. Srbija kasni za regionom, a omogućavanje brze i lake internet prodaje i finansijskih transakcija pruža mnoge mogućnosti, posebno malim firmama.

Preispitajte carinske regulative. Jeste li ikada pokušali da naručite mali paket iz neke preko okeanske zemlje? Još bolje – uđite u Evropsku Uniju.

Odredite prioritete obrazovanja. Čak i na najboljim univerzitetima nalazim ljude na kursevima kompjutera koji uče programe koji već 6 godina nisu u upotrebi, rigidne sisteme i nedostatak inovativnosti. Budućnost svake zemlje će sada zavisiti od toga da se najveći broj mladih ljudi (a ne samo nekolicina srećnika ili najinteligentnijih) kompjuterski opismeni, usavrši strane jezike, bude dobro u timskom radu i rešavanju problema i bude spremno da radi. Značajno smanjite ex-cathedra sistem predavanja i zamenite ga učenjem zasnovanim na rešavanju problema. Uvedite firme i privredu na fakultete.

Učinite sve što možete da stvorite pozitivnu sliku o Srbiji „preko bare“. „Rebranding“, ključna reč.

Iskoristite srpsku dijasporu. U proteklih 12 meseci sam pomogla dvojici Srba povratnika da osnuju uspešne firme, a siguran sam da više od tog broja čeka.

I konačno – ne pokušavajte da oponašate ćurku Dastina, irskog nesrećnog kandidata na pesmi Evrovizije 2008. To nam nije bila baš neka svetla tačka. Srbija može (i uradila je) bolje.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista