Početna > Izdanja > Broj 27 > Ambasador
Intervju
Njegova Ekselencija Haakon Blankenborg, Ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji i u Crnoj Gori
Norveška je smeštena na zapadnom delu Skandinavije. Blizu 70% Norveške je nenaseljeno i pokriveno planinama, glečerima, močvarama i rekama; stotinama dubokih fjordova koji dopiru do linije obale. Fjordovi Norveške su blistava fantazija, mitski ali udaljeni, egzotični ali naslućujući, skandinavski san drevnih Vikinga, čije su sve žene plavuše. Budući da je severni deo Norveške iznad Arktičkog kruga, sunce ne zalazi sve do ponoći u toku leta i izlazi dva sata kasnije, ali zimi mrak traje satima. U ekonomskom pogledu je poznata po izvozu nafte i plodova mora. Populaciju Norveške čini samo 4.76 miliona stanovnika , a njena površina iznosi 385,155 kvadratnih kilometara. Primarni izvoz Norveške je naftna industrija u Severnom moru. Takođe ima i druge prirodne resurse, kao što su riba, minerali, industrija kao i zdravstveni tehnološki sektor. Oslo – glavni i najveći grad Norveške, sa muzejima nacionalnog značaja, prelepim ambijentom, noćnim životom i kulturom. Norvežani su odbili članstvo u Evropskoj uniji (EU) na dva referenduma, 1972. i 1994. godine.
Haakon Blankenborg
O starom kraljevstvu Vikinga i tradicionalnim odnosima sa Srbijom, imali smo čast da razgovaramo sa Njegovom Ekselencijom Haakon Blankenborg-om, norveškim ambasadorom u Srbiji.
Vaša Ekselencijo, postali ste ambasador Srbije i Crne Gore. Šta se desilo nakon odvajanja?
Počeo sam kao ambasador Srbije i Crne Gore, a sada sam ambasador i u Srbiji i u Crnoj Gori.
Postoje neki poprilično dosadni razlozi za to. Mi pokušavamo da izbegnemo postavljanje nove ambasade, tako da je to glavni razlog zašto nismo uspostavili novu ambasadu u Podgorici.
To nije velika oblast, pa je bilo lakše za nas da pokrijemo više zemalja. To je prilično apolitičan razlog.
U Srbiji ste zapravo 5 godina?
Da, biće 5 godina za nekoliko meseci.
Koje su najveće promene koje ste primetili u Srbiji, od trenutka kada ste došli u Srbiju i Crnu Goru,?
Ako bih rekao da postoji kontinuirani rast u Srbiji, mnogi se ne bi složili sa mnom, ali postoje realna poboljšanja.
Kriza je pogodila sve, ali bih ipak istakao da postoji kontinuirani rast u poslednjih 5 godina.
Srbija postaje deo evropske saradnje. Rekao bih da je to najvažnija promena. To nije brza promena, već proces.
Dodao bih da je Srbija, simbolično, u Evropskoj uniji bez viza. To je veliki korak, ali je i posledica osnovnih tendencija.
Promene se uvek dešavaju. Neke reforme su dublje i možda se u Srbiji osećaju dramatičnije nego u Norveškoj. Niko ne može da se ponaša kao da je usamljeno ostrvo.
Možete li da nam kažete nešto o diplomatskim odnosima naše dve zemlje u poslednjih 10 godina?
Devedesete su bile teške svuda u svetu, to je diplomatski period sa usponima i padovima, sankcijama i mnogim drugim stvarima.
Poslednjih deset godina su bile odlične, vojnici iz Srbije i Norveške služe zajedno u operacijama Ujedinjenih nacija. Tako da, jedan deo je vojna saradnja, a drugi je da smo počeli jednu vrstu ekonomske saradnje, kada je reč o investicijama.
Kakvi su ekonomski odnosi između naše dve zemlje?
Sada kada ja odlazim, Srbija mora dosta toga da uradi kako bi bila partner Evropske unije. Kada slušam ljude koji pokušavaju da počnu posao ovde, kažu da su poslovne mogućnosti ovde dobre i da kompanije jedino traže predvidljivost, kako ne bi dolazilo do iznenađenja i to uglavnom funkcioniše.
Oni ne traže ekstremno niske poreze, već jasne propise i fer ophođenje.
Kada je reč o propisima, oni očekuju od vlasti da strane i domaće kompanije tretiraju na isti način, državne i privatne i u skladu sa standardima.
Pored Telenora i nekih drugih većih kompanija, sada radimo na „malo je lepo“ pristupu i takođe pokušavamo da iskoristimo investicije koje su već ovde.
Norveška vlada učestvuje u pomaganju talentovanim učenicima i učenicima sa posebnim potrebama?
Ovo se menja iz godine u godinu. Pre mnogo godina imali smo program za veoma talentovane studente. Imali smo samo jedan uslov, da su završili studije u Srbiji, jer mnogi od njih žele da idu u inostranstvo.
Sada želimo da podstaknemo ljude da ostanu u svojoj zemlji. Pokušavamo da nađemo zajedničke interese.
Koji je interes norveške vlade?
Poboljšanje kvaliteta života i poboljšanje ekonomije, jer niko ne može da raste i da se razvija u izolaciji.
Koliko Srba živi u Norveškoj? Koje vrste poslova obavljaju tamo? Kako su tretirani?
Zvanično oko 20 hiljada, ali mislim da ih ima više. Neki od njih žive već duži period. To su doktori, inženjeri, ljudi koji rade na svim nivoima, što možete videti ako pogledate putnike na bar jedanom let između Osla i Beograda.
Koliko Norvežana živi u Srbiji?
Ne mnogo, a većina njih je ovde jer su stupili u brak, a u poslednjih 4-5 godina neki od njih rade u Srbiji.
Ova aktivnost donosi nove ljude, ostvariće se novi kontakti, ovo daje jednu novu dimenziju u odnosu na tradicionalno prijateljstvo.
Srpsko-norveška asocijacija je veoma aktivna ovde, tako da je to osnovni razlog zašto smo proslavili naš međunarodni dan na nekoliko mesta u Srbiji.
Želela bih da vas pitam o vašem putovanju sa predsednikom Tadićem pre tri nedelje. To je bila zvanična poseta našeg predsednika Norveškoj. Možete li nam reći koje su bile teme razgovora predsednika Tadića sa Njegovim visočanstvom?
Glavni cilj posete je da se istaknu dobri odnosi, a ne da se reše svi sporovi i problemi; da se istakne bliska saradnja i na neki način prikaže sve ono što se dogodilo pre mnogo godina. Zato je išao da poseti Njegovo visočanstvo, kralja, vodili su privatan razgovor, ručali i to je dokaz bliske saradnje sa Norveškom.
Veoma je važno voditi razgovore o ekonomiji. U vreme posete predsednika Tadića održavao se i biznis forum, kome je on prisustvovao.
Koje su razlike i sličnosti između Norvežana i Srba?
O tome se uvek raspravlja kada ljudi dolaze u Srbiju i obratno. Zašto možemo tako lako da komuniciramo, a da ne razumemo jezik?
Pokušaću da objasnim: ako se uzme prosečan Srbin i prosečan Norvežanin i ako „zagrebete“ malo, ispod površine ćete naći seljaka.
Uvek smo bili u velikoj meri, na neki način, ruralno društvo. Nismo formalni i to je ono što nam je zajedničko.
Kakva su bila Vaša očekivanja od Srbije kada ste došli ovamo?
Osećao sam se veoma prijatno u Srbiji, jer sam je posetio mnogo puta. Moja prva poseta Srbiji bila je 1973-74. godine, a posle toga sam se uvek vraćao sa porodicom na odmor.
Zapravo, nisam bio iznenađen. Osećao sam da dolazim na mesto koje znam, a sada ga poznajem mnogo bolje. Proveo sam mnogo vremena posećujući različite delove Srbije.
Iznenađujuće je kao je Srbija drugačija i kako je Beograd drugačiji od drugih gradova.
O srpskoj hrani, muzici, načinu života, navikama, mentalitetu…
Raznovrsnost Srbije je nešto što ne bi trebalo potcenjivati.
Naravno, možete naći nešto što je tipično srpski, ali za mene, različitost je nešto na šta sam se uvek fokusirao kada je u pitanju Srbija, čak i kada je u pitanju hrana.
Većina mojih gostiju koji dolaze u Beograd, kada su u pitanju tradicionalna jela kažu da je to mnogo više nego što su očekivali,a posebno u pogledu kvalitea. To je jedno od iznenađenja koje mogu da ponudim ljudima.
Za razliku od drugih ambasadora, uglavnom izlazite bez obezbeđenja, a ljudi Vas poznaju iz restorana i kafea. Kako se nosite, istovremeno, sa svojom pozicijom ambasadora i sa ovakvim načinom života?
Mislim da svoj posao mogu da obavljam mnogo bolje živeći normalnim životom i tako uživam mnogo više. Vozim se taksijem. To ne znači da to stalno radim, jer posedujemo automobile, ali ja sam ovde da razumem zemlju i da je reprezentujem. Trudimo se da živimo neformalno, jer najbolji način da prikažem Norvešku je živeći ovakvim životom.
Nisam mnogo promenio život; samo sam prešao iz jedne zemlje u drugu i promenio svoj posao.
Odlazite iz Srbije i Crne Gore u avgustu. Šta ćete poneti sa sobom?
Poneću mnogo uspomena i kontakata sa ljudima. Sada poznajem mnogo više ljudi nego što sam ih poznavao kada sam došao.
Takođe sam pokušao da pokrijem čitav spektar političara, bez predrasuda, kada je u pitanju politička pripadnost.
Svi ovi kontakti će ponovo dovesti mene i moju porodicu nazad u Srbiju. Nosim sa sobom mnogo lepih utisaka.
Vaša Ekselencijo, postali ste ambasador Srbije i Crne Gore. Šta se desilo nakon odvajanja?
Počeo sam kao ambasador Srbije i Crne Gore, a sada sam ambasador i u Srbiji i u Crnoj Gori.
Postoje neki poprilično dosadni razlozi za to. Mi pokušavamo da izbegnemo postavljanje nove ambasade, tako da je to glavni razlog zašto nismo uspostavili novu ambasadu u Podgorici.
To nije velika oblast, pa je bilo lakše za nas da pokrijemo više zemalja. To je prilično apolitičan razlog.
U Srbiji ste zapravo 5 godina?
Da, biće 5 godina za nekoliko meseci.
Koje su najveće promene koje ste primetili u Srbiji, od trenutka kada ste došli u Srbiju i Crnu Goru,?
Ako bih rekao da postoji kontinuirani rast u Srbiji, mnogi se ne bi složili sa mnom, ali postoje realna poboljšanja.
Kriza je pogodila sve, ali bih ipak istakao da postoji kontinuirani rast u poslednjih 5 godina.
Srbija postaje deo evropske saradnje. Rekao bih da je to najvažnija promena. To nije brza promena, već proces.
Dodao bih da je Srbija, simbolično, u Evropskoj uniji bez viza. To je veliki korak, ali je i posledica osnovnih tendencija.
Promene se uvek dešavaju. Neke reforme su dublje i možda se u Srbiji osećaju dramatičnije nego u Norveškoj. Niko ne može da se ponaša kao da je usamljeno ostrvo.
Možete li da nam kažete nešto o diplomatskim odnosima naše dve zemlje u poslednjih 10 godina?
Devedesete su bile teške svuda u svetu, to je diplomatski period sa usponima i padovima, sankcijama i mnogim drugim stvarima.
Poslednjih deset godina su bile odlične, vojnici iz Srbije i Norveške služe zajedno u operacijama Ujedinjenih nacija. Tako da, jedan deo je vojna saradnja, a drugi je da smo počeli jednu vrstu ekonomske saradnje, kada je reč o investicijama.
Kakvi su ekonomski odnosi između naše dve zemlje?
Sada kada ja odlazim, Srbija mora dosta toga da uradi kako bi bila partner Evropske unije. Kada slušam ljude koji pokušavaju da počnu posao ovde, kažu da su poslovne mogućnosti ovde dobre i da kompanije jedino traže predvidljivost, kako ne bi dolazilo do iznenađenja i to uglavnom funkcioniše.
Oni ne traže ekstremno niske poreze, već jasne propise i fer ophođenje.
Kada je reč o propisima, oni očekuju od vlasti da strane i domaće kompanije tretiraju na isti način, državne i privatne i u skladu sa standardima.
Pored Telenora i nekih drugih većih kompanija, sada radimo na „malo je lepo“ pristupu i takođe pokušavamo da iskoristimo investicije koje su već ovde.
Norveška vlada učestvuje u pomaganju talentovanim učenicima i učenicima sa posebnim potrebama?
Ovo se menja iz godine u godinu. Pre mnogo godina imali smo program za veoma talentovane studente. Imali smo samo jedan uslov, da su završili studije u Srbiji, jer mnogi od njih žele da idu u inostranstvo.
Sada želimo da podstaknemo ljude da ostanu u svojoj zemlji. Pokušavamo da nađemo zajedničke interese.
Koji je interes norveške vlade?
Poboljšanje kvaliteta života i poboljšanje ekonomije, jer niko ne može da raste i da se razvija u izolaciji.
Koliko Srba živi u Norveškoj? Koje vrste poslova obavljaju tamo? Kako su tretirani?
Zvanično oko 20 hiljada, ali mislim da ih ima više. Neki od njih žive već duži period. To su doktori, inženjeri, ljudi koji rade na svim nivoima, što možete videti ako pogledate putnike na bar jedanom let između Osla i Beograda.
Koliko Norvežana živi u Srbiji?
Ne mnogo, a većina njih je ovde jer su stupili u brak, a u poslednjih 4-5 godina neki od njih rade u Srbiji.
Ova aktivnost donosi nove ljude, ostvariće se novi kontakti, ovo daje jednu novu dimenziju u odnosu na tradicionalno prijateljstvo.
Srpsko-norveška asocijacija je veoma aktivna ovde, tako da je to osnovni razlog zašto smo proslavili naš međunarodni dan na nekoliko mesta u Srbiji.
Želela bih da vas pitam o vašem putovanju sa predsednikom Tadićem pre tri nedelje. To je bila zvanična poseta našeg predsednika Norveškoj. Možete li nam reći koje su bile teme razgovora predsednika Tadića sa Njegovim visočanstvom?
Glavni cilj posete je da se istaknu dobri odnosi, a ne da se reše svi sporovi i problemi; da se istakne bliska saradnja i na neki način prikaže sve ono što se dogodilo pre mnogo godina. Zato je išao da poseti Njegovo visočanstvo, kralja, vodili su privatan razgovor, ručali i to je dokaz bliske saradnje sa Norveškom.
Veoma je važno voditi razgovore o ekonomiji. U vreme posete predsednika Tadića održavao se i biznis forum, kome je on prisustvovao.
Koje su razlike i sličnosti između Norvežana i Srba?
O tome se uvek raspravlja kada ljudi dolaze u Srbiju i obratno. Zašto možemo tako lako da komuniciramo, a da ne razumemo jezik?
Pokušaću da objasnim: ako se uzme prosečan Srbin i prosečan Norvežanin i ako „zagrebete“ malo, ispod površine ćete naći seljaka.
Uvek smo bili u velikoj meri, na neki način, ruralno društvo. Nismo formalni i to je ono što nam je zajedničko.
Kakva su bila Vaša očekivanja od Srbije kada ste došli ovamo?
Osećao sam se veoma prijatno u Srbiji, jer sam je posetio mnogo puta. Moja prva poseta Srbiji bila je 1973-74. godine, a posle toga sam se uvek vraćao sa porodicom na odmor.
Zapravo, nisam bio iznenađen. Osećao sam da dolazim na mesto koje znam, a sada ga poznajem mnogo bolje. Proveo sam mnogo vremena posećujući različite delove Srbije.
Iznenađujuće je kao je Srbija drugačija i kako je Beograd drugačiji od drugih gradova.
O srpskoj hrani, muzici, načinu života, navikama, mentalitetu…
Raznovrsnost Srbije je nešto što ne bi trebalo potcenjivati.
Naravno, možete naći nešto što je tipično srpski, ali za mene, različitost je nešto na šta sam se uvek fokusirao kada je u pitanju Srbija, čak i kada je u pitanju hrana.
Većina mojih gostiju koji dolaze u Beograd, kada su u pitanju tradicionalna jela kažu da je to mnogo više nego što su očekivali,a posebno u pogledu kvalitea. To je jedno od iznenađenja koje mogu da ponudim ljudima.
Za razliku od drugih ambasadora, uglavnom izlazite bez obezbeđenja, a ljudi Vas poznaju iz restorana i kafea. Kako se nosite, istovremeno, sa svojom pozicijom ambasadora i sa ovakvim načinom života?
Mislim da svoj posao mogu da obavljam mnogo bolje živeći normalnim životom i tako uživam mnogo više. Vozim se taksijem. To ne znači da to stalno radim, jer posedujemo automobile, ali ja sam ovde da razumem zemlju i da je reprezentujem. Trudimo se da živimo neformalno, jer najbolji način da prikažem Norvešku je živeći ovakvim životom.
Nisam mnogo promenio život; samo sam prešao iz jedne zemlje u drugu i promenio svoj posao.
Odlazite iz Srbije i Crne Gore u avgustu. Šta ćete poneti sa sobom?
Poneću mnogo uspomena i kontakata sa ljudima. Sada poznajem mnogo više ljudi nego što sam ih poznavao kada sam došao.
Takođe sam pokušao da pokrijem čitav spektar političara, bez predrasuda, kada je u pitanju politička pripadnost.
Svi ovi kontakti će ponovo dovesti mene i moju porodicu nazad u Srbiju. Nosim sa sobom mnogo lepih utisaka.
.jpg){kind=logo}
