O ovoj predivnoj zemlji, njenim znamenitostima, jeziku, prirodi i ljudima, imali smo veliko zadovoljstvo da razgovaramo sa Njegovom Ekselencijom Jean-Francois Terralom,Ambasadorom Francuske u Srbiji.

Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu?

Poznavao sam Beograd pre nego što sam došao na mesto ambasadora, jer sam se, u okviru mojih prethodnih funkcija, posebno bavio zemljama istočne Evrope, nakon toga zemljama regiona i službeno sam, u više navrata, posetio Beograd.

Želeo sam da budem imenovan na mesto ambasadora u Beogradu, jer me je Srbija veoma interesovala. Što se tiče života u Beogradu, prevazišao je sva moja očekivanja. Da bih ukratko rekao, smatram da je to jedan vrlo živ grad, sa simpatičnom atmosferom i vrlo srdačnim ljudima.

Naravno, ja sam posebno privilegovan Beograđanin jer živim u palati, naspram Kalemegdana sa pogledom na Dunav. Dva koraka sam udaljen od Knez Mihailove ulice i, naravno, koristim to što sam u verovatno najinteresantnijem delu grada.

Čest sam gost kafića u Knez Mihailovoj kao i onih na Trgu Republike. Ta vesela atmosfera me uvek iznenadi, naime, čim se pojavi jedan tračak sunca, imam utisak da svi Beograđani izađu na ulicu i, naravno, sednu u bašte kafea. Meni je to veoma drago, jer za mene postoje zemlje sa kafeima i zemlje bez kafea.

Ima još jedna stvar koja mi je draga, a to je što se na svakom koraku srećete sa istorijom, a ja sam neko ko voli istoriju. Postoje mnoge veoma lepe zgrade koje su sagrađene početkom veka, ili između dva rata.

I na kraju, a to je možda najvažnije i to je deo mog posla, susrećem se sa mnogim, veoma interesantnim ljudima. Na kraju, naravno, treba reći da Beograd nije Srbija, ja volim da posećujem i druga mesta širom Srbije. Mislim da sam posetio većinu gradova tokom ove tri godine mog boravka u Srbiji ; jedan od onih koje još nisam posetio, a gde idem krajem aprila, je Čačak.

Kroz istoriju gledano, francuski i srpski znameniti ljudi su stvarali dobre političke i diplomatske odnose između naših zemalja. Kakvi su danas odnosi Srbije i Francuske?

Ja sam ovde imenovan sa vrlo jasnim ciljem, a to je da poboljšam francusko-srpske odnose, koji su bili slavni u prošlosti. Period Miloševića i period ratova su iza nas. Smatramo da su posebno od 2008. politički uslovi još bolji za razvoj bilateralnih odnosa.

Od izbora gospodina Tadića na funkciju predsednika, od pobede DS-a na parlamentarnim izborima, oformljen je jedna proevropski i demokratski tim, sa jasnim orijentacijama, sa kojim mi razvijamo odnose poverenja.

Prošlogodišnja poseta predsednika Tadića Parizu značila je obnavljanje odnosa na najvišem nivou.

Tu su i pregovori o strateškom partnerstvu. Najavljena je poseta predsednika Sarkozija, tokom koje bi trebalo da ovaj sporazum bude potpisan. Povećan je broj ministarskih poseta sa obe strane, poslednja je bila nedavna poseta ministra Kušnera Beogradu.

U Srbiju sam zapravo došao sa tri posebna cilja: vize, biznis i francuski Licej, tj. gimnazija.

Što se viza tiče, prvo je trebalo olakšati dobijanje viza, što je učinjeno pre njihovog konačnog ukidanja. Nisam to sam učinio, naravno, ali smo mnogo radili na tome.

Što se razvoja ekonomskih odnosa tiče, u pitanju je rad na duge staze. Dve bitne stvari su učinjene. Prošle godine, došla je jedna velika francuska delegacija, koju su činili predstavnici 30-40 francuskih preduzeća.

Stvorili smo francusko-srpsku privrednu komoru, u kojoj je sada šezdesetak preduzeća.

U posetu mi sada dolaze predstavnici mnogih francuskih preduzeća, dok to nije bio slučaj kad sam došao. Znači, stvari su sad pokrenute, i sada je potrebno vreme da bi se one konkretizovale.

A ono čime se mnogo bavim je projekat francusko-srpske gimnazije. Postoji francuska škola u Beogradu gde se trenutno školuje 450 đaka i suočavamo se sa nedostatkom prostora. Prilikom posete predsednika Tadića Parizu, dva predsednika su se dogovorila o osnivanju jedne francusko-srpske obrazovne ustanove.

Radim na tome sa ministrom Obradovićem i gradonačelnikom Đilasom. To je komplikovano i možda za moj pojam malo sporo, ali ćemo uspeti. To je najbitnija stvar koju možemo da učinimo, kako bi se naši odnosi što snažnije razvijali u budućnosti.

Na koji način Francuska podržava kandidaturu Srbije za članstvo u EU?

Mi imamo veoma jasnu viziju kada je Srbija u pitanju . Smatramo da je to najvažnija zemlja u regionu, i da će ona pristupiti Evropskoj uniji. To je naša strateška vizija. Bitno je to ponoviti,jer se često govori kako su Francuzi uzdržani po pitanju proširenja EU. Treba napomenuti i to da smo u Briselu uložili mnogo napora tokom razgovora sa predstavnicima drugih članica Evrope, kako bi se ukinule vize i odmrznuo Prelazni sporazum.

Sledeća etapa je prosleđivanje kandidature Evropskoj komisiji koja treba da da svoje mišljenje. Naravno, po tom pitanju treba postići konsenzus. Postoje zemlje koje su uzdržanije od drugih i sa više rezerve pristupaju ovom pitanju.Radimo na donošenju jednoglasne odluke. Naravno, kao i svi naši partneri ovde, mi radimo i na primeni pravila Evropske unije.

Da li mislite da će pristupanje Srbije Evropskoj uniji biti dugotrajan proces i šta, po Vašem mišljenju, Srbija treba da uradi da bi u najskorije vreme dobila članstvo?

Treba vremena. Ali sve zemlje su prošle tim putem i to je deo procesa. Naravno, tu je veliki rad Evropske komisije i zemalja članica Evropske unije, kako bi se taj ceo posao obavio na najbolji mogući način.Pravila su ista za sve zemlje.

Smatram da ova zemlja ima administrativne kapacitete, koji su jači od onih koje imamo u nekim zemaljama članicama EU. Srbija je organizovana država i to bi trebalo da omogući napredovanje. Ali, ako dozvolite da budem potpuno iskren, recimo i to da administracija ponekada nije u potpunosti na nivou. Ovde sam već tri godine i, na primer, tokom razgovora sa ministrima, po njihovom ličnom priznanju, njihove administracije nekada rade u ritmu nekih pređašnjih vremena.

Ne zaboravimo najteže pitanje koje se postavlja, a to je pitanje Kosova. To je bila tema razgovora koje je vodio i gospodin Kušner prilikom svoje posete 1. marta. Mi znamo sve probleme koji stoje pred Srbijom i mi od nje ne zahtevamo da prizna Kosovo. Ali, mi kažemo Srbiji da, od sada pa do ulaska u EU, mora da nađe načina da se odnosi sa Kosovom normalizuju. Jer EU ne može sebi da dozvoli da primi u svoje okrilje zemlju koja ima nerešen veliki problem. Ali smatramo da postoje presedani, da postoje mogućnosti za rešenja koja još nisu istražena, naravno, to je ono na čemu Srbija mora da radi, a mi ćemo joj u tome pomoći.

Šta bi , po vasem mišljenju moglo biti rešenje problema sa Kosovom? Da li bi mogao tu da se primeni tkz. Kiparski model (Kipar- Turska)?

Precizno govoreći, primer Kipra nije po našem mišljenju dobro rešenje. To je konflikt koji postoji, koji je prenet u EU. Mislilo se prilikom ulaska Kipra u EU, da će to omogućiti da se problem reši, međutim, to se nije desilo. Ali postoje putevi koji nisu istraženi, a koje treba istražiti. Kosovo i Srbija mogu da se drže svojih principijelnih stavova, ali da iznađu načine da reše svoje dobrosusedske odnose.

Francusko-srpske kulturne veze su takođe veoma jake, a Francuska ima razgranatu mrežu kulturnih centara u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Na koji način Francuski kulturni centar radi na zbližavanju Francuske i Srbije?

Drago mi što ste, pored Francuskog kulturnog centra u Beogradu, pomenuli institucije u Nišu i Novom Sadu, jer za nas je vrlo važno to da smo svugde prisutni, jer za nas Srbija nije samo Beograd. Što se nas tiče, te institucije imaju bar tri veoma važne funkcije.

Za nas je kulturni centar mesto gde dočekujemo ljude zainteresovane za francusku kulturu i postoji prostor koji mi nazivamo medijateka. To je prostor gde mogu da se pozajme knjige, filmovi, dvd, pročitaju novine. To je mesto gde dolaze i stari i mladi, uopšte svi zainteresovani.

Druga funkcija kulturnog centra je učenje jezika. U okviru kulturnog centra postoji više desetina profesora francuskog, koji podučavaju oko 2500 učenika francuskom jeziku.

Treća funkcija je ta što su kulturni centri i instrumenti kulturne politike. Naime, trudimo se da učestvujemo u svim velikim kulturnim događajima u Srbiji. Kao što su Sajam knjiga, Fest, Bemus, Festival igrena koji uvek dolaze velike francuske zvezde igre, i na taj način se trudimo da budemo učesnici u kulturnom životu ova tri grada, Beograda, Niša i Novog Sada.

Imao sam sreće da je na čelo Francuskog kulturnog centra imenovana Paskal Delpeš koja je veliki učesnik u kulturnom životu, jer je u pitanju prevodilac celokupnog dela Ive Andrića i Danila Kiša.

Od 2006. godine, Srbija je pridruženi član organizacije Frankofonija. Kakva je to organizacija?

Frankofonija je organizacija koja nema za cilj da se bori protiv engleskog jezika, jer svi mi govorimo engleskim jezikom, već je osnovana da bi se podržala raznolikost jezika i kultura. To je bilapočetna ideja.

Danas, ta organizacija okuplja sedamdesetak zemalja članica. Organizacija se, naravno, razvila. Poseban akcenat stavlja na humanističke i demokratske vrednosti. U okviru organizacije, aktivnosti su organizovane na bazi mreže. Na primer, tu je organizacija Udruženje frankofonih univerziteta, između kojih postoji saradnja. Zatim, otvoren je tv kanal frankofonih zemalja, TV5. Stvoreno je i Udruženje izabranih članova Frankofonije. Frankofonija je nešto čemu smo mi veoma privrženi, a Srbija je već nekoliko godina pridruženi član i veoma bismo se radovali ako bi se u potpunosti priključila našoj organizaciji.

U maju 2009. dogovoreno je strateško partnerstvo Srbije i Francuske. Šta to partnerstvo podrazumeva?

To je nešto o čemu je odlučeno prilikom posete predsednika Tadića Parizu. Ideja je da se napravi jedan globalni okvir naših odnosa, a glavni pravac je, u stvari, ono što možemo zajedno da uradimo da bi se ubrzalo pridruživanje Srbije Evropskoj uniji. Tu, naravno, postoje odredbe koje se odnose na ekonomiju, energiju, životnu sredinu, kulturu, odbranu i svaki vid saradnje.

Čekamo posetu predsednika Sarkozija da bi taj sporazum bio potpisan, sporazum koji je, zapravo, već gotov. On treba da bude upotpunjen sporazumima po sektorima. Jedan je već potpisan prilikom posete ministra Dačića Parizu, zatim, potpisan je jedan vrlo važan sporazum o mobilnosti mladih prilikom posete ministra Besona Beogradu i nadamo se skorom potpisivanju jednog sporazuma iz oblasti odbrane sa gospodinom Šutanovcem.

Francuska država, već tradicionalno, finansira razne projekte u Srbiji, kao i stipendije koje dodeljuje srpskim studentima koji žele da nastave studiranje u Francuskoj. Koje sve projekte ćete finansirati u 2010. i koliko stipendija dodeljujete?

Što se stipendija tiče, to je za mene najvažnije. Prošle godine smo dodelili tridesetak stipendija za postdiplomske studije, a ove godine, zahvaljujući sporazumu o mobilnosti mladih, trebalo bi da ih bude još više. Stvar je dosta kompleksna i nije samo pitanje novca. Postoji i pitanje selekcije. U ovom trenutku imamo 130 kandidata. Ali, mi smo i prilično zahtevni. Jer kandidati treba da imaju vrlo visok nivo u svojoj struci ali i da imaju veoma dobro poznavanje francuskog jezika.

Ipak, stvari idu nabolje svakim danom. Kada sam došao bilo je dvadesetak stipendija, pa smo prešli na 30, a ove godine bi trebalo da ih bude 35-40. Postoje studenti koji su dobili te stipendije preko nas, a po onome što mi je rekao ambasador Srbije u Parizu, ukupno ima oko 500 studenata iz Srbije u Francuskoj. Francuska organizuje i staževe. Organizujemo određene vrste obuke ovde, u Srbiji, i naravno odgovaramo na različite zahteve. Recimo, organizujemo kurseve iz oblasti bezbednosti: prošle godine smo organizovali obuku, jer u toj oblasti imamo dosta „jake“ eksperte.

To je obuka za jedinice za borbu protiv terorizma u civilnom avio saobraćaju. Na isti način smo imali zahtev za obuku za zaštitu ličnosti na visokom položaju, ali ono što, po mom saznanju, najbolje funkcioniše je saradnja u oblasti medicine. U toj oblasti, dovoljno je da dođu francuski hirurzi ovde ili hirurzi iz Srbije da odu u Francusku. Oni se tom prilikom upoznaju i nakon toga nastave da sarađuju. Dovoljno je posaditi jedno zrno i ono raste. Veoma su raznoliki vidovi saradnje.

Kakva je turistička ponuda Francuske i koju biste destinaciju preporučili srpskim turistima? Koje mesto najbolje odslikava karakter Francuza?

Ono što je najkarakterističnije za Francusku, to je da je veoma raznolika zemlja. Planine, Atlantski okean, Sredozemno more, šume, oblastipoznate po vinima... A druga karakteristika je prisustvo istorije, Francuska je poznata je po tome što ima mnogo dvoraca, katedrala, crkvi i muzeja. Ostaje vam samo da izaberete destinaciju i sledite svoje afinitete. Mogao bih da pravim reklamu za region iz koga potičem, to je jugo-zapad. Moje rodno mesto je Bordo, grad vina, a imam kuću na obali okeana, u jednom mestu, poznatom po uzgajanju školjki. Bordo ima delove grada sagrađene u XVIII veku, koji pripadaju svetskoj kulturnoj baštini. Predložio bih vam da se spustite dolinom Loare. Loara je reka koja je dosta spora, prolazi kroz pitomu oblast doline dvoraca, malih mesta, katedrala ; to je jedna izuzetno lepa oblast Francuske. Tu je naravno i Pariz, jer Pariz je Pariz, ali to ipak nije cela Francuska.

Imali ste prilike da putujete po Srbiji. Kakav utisak nosite o našoj zemlji i ljudima? Šta Vam sedopada u Srbiji, a šta biste promenili?

Srbija, to je jedna autentična zemlja. Upoznao sam mnoge zemlje koje imaju mnogo manje specifičnosti i karakteristika. Srbija je zemlja koja ima karakter, dušu i prošlost.

Naravno, to je i zbog činjenice da Srbija iza sebe ima dugu istoriju. Posebno sam dirnut ličnim osobinama ljudi sa kojima se susrećem, a to su ljudi iz građanskog društva.

Susrećem se sa mnogim lekarima koji su na nivou evropskih lekara.

A reći ću vam sad ono što mi se čini da je najvažnije, što se ljudi tiče: mnogi Srbi su spremni da kažu: mi, Srbi, nismo kao drugi. Ono što drugde važi, ovde ne važi, kažu. Naprotiv mislim, da su Srbi kao i svi drugi. Moj zaključak bi bio da su Srbi Evropljani, kao i svi drugi. I treba da prestanu da misle da su drugačiji.

Ovo što ću sada reći više se odnosi na ljude koji pišu u štampi, na političare koji su nekad spremni da pričaju o onome što je bilo u prošlosti, a ja smatram da treba pričati o onome što je ispred nas, o budućnosti.

Što se promena tiče, imam poverenja u mlade generacije.

Svuda gde idem trudim se da se susrećem sa mladima u njih imam puno poverenja. Možda je ovo brzopleto što ću reći, ali smatram da su mladi bolji od starijih.

Šta ćete, neizostavno, poneti sa sobom kada budete napuštali Srbiju?

Prvo da vam kažem da se ne žurim da napustim Srbiju. Ono što ću poneti sa sobom je sećanje na mnogo prijatelja i sećanje na Srbe zaposlene u ovoj ambasadi, jer su oni najbolji staf koji sam sreo tokom tridesetogodišnje karijere. I rekao sam da ću za neku godinu doći ovde da popijem sa njima šampanjac i da proslavimo priključenje Srbije Evropskoj uniji.