Početna > Izdanja > Broj 25 > Poslovna misao

Poslovna misao

Charu Talwar

Ljubav je strana reč u kontekstu biznisa i menadžmenta, ali ne bi trebalo. Ljubav je uobičajen koncept na poljima gde je saosećajnost druga priroda; na primer, u zdravstvenoj zaštiti i podučavanju. Za one koji koncept „ljubavi” vide kao suviše emotivan ili sentimentalan pojam, reč „duhovnost” je prihvatljiva alternativa. Duhovnost je perspektiva na svoj način i takođe predstavlja glavne ideje ljubavi, primenjene u poslovanju i organizacijama, što je kvalitet ljudske egzistencije, lične vrednosti i uverenja, predstavlja naše odnose sa drugima, našu povezanost sa prirodnim svetom... Neki ljudi vide ljubav i duhovnost kao dve odvojene stvari; drugi vide ljubav i duhovnost kao istu stvar. Drugi pogled je u redu. U poslovanju i organizacijama „ljubav” i/ili „duhovnost” znači iskrenu saosećajnost za ljudski rod, sa svim što to podrazumeva. Mi ne govorimo o romansi ili seksu. Niti se odnosi na Boga ili religiju, jer dok ljubav i duhovnost imaju stepen koji je usvojen od strane različitih religijskih organizacija i uverenja, ovde ljubav i duhovnost ne znače ili iziskuju religioznu komponentu ili pripajanje sasvim. Daleko od toga. Svako može voleti druge ljude. I svako je na svoj način duhovan.

Ljubav u biznisu znači donošenje odluka i brižno ponašanje o ljudima i svetu u kome živimo.

 

Dakle, zašto je ljubav (ili duhovnost) tako zanemaren koncept u biznisu? Nije oduvek bilo tako.

Kako su ljubav, simpatije

i duhovnost postali staromodni

u korporaciji

 

Ostavljajući na jednu stranu jasne asocijacije na kancelarijsku romansu i seksualno uznemiravanje (ako vodite sesiju po ovom pitanju, prvo ćete morati da se rešite nervoznih kikotanja i insinuacija), verovatno je da su ljubav i duhovnost postali tabu u korporaciji, jer je poslovanje u 20. veku bilo uveliko uključeno sa perspektivama“leve strane mozga”, na primer: upravljanje učinkom, kritičko rezonovanje, ukupan kvalitet, strateško planiranje, finansijski rezultati, profit itd.

 

Ovo su neophodni aspekti za dobro poslovanje i menadžment, ali one su fundamentalno nepristrasne.

 

Takođe, one imaju tendenciju da budu “muški orjentisane” oblasti. Ne uvek, ali pretenduju, verovatno zato što su muškarci, generalno, više skloni ka razmišljanju i radu uz pomoć leve strane mozga.

 

Istorijski muškarci dominiraju poslovnim pejzažem i još uvek, i danas, u izvesnoj meri.

 

Stoga, nije iznenađujuće da muško orijentisane ideje i prioriteti – posebno nepristrasni faktori leve strane mozga -imaju tendenciju da dominiraju u poslovanju i organizacijama.

 

Suprotno ljubavi, saosećajnost i duhovnost se generalno shvataju kao ženske osobine. Muškarci, verovatno manje nego žene, pokazuju zaljubljenost, simpatije, duhovno ponašanje zbog kulturnih i socijalnih očekivanja, naročito ukoliko su pojačane poslovnom tradicijom, koja je već spomenuta.

 

Pored toga, u nekim slučajevima, uspešni poslovni ljudi duguju mnogo od svog uspeha ličnoj urođenoj nesigurnosti – motivaciji da popuni prazninu, što se može manifestovati kao relativna nezaljubljenost, nepristrasno ponašanje.

 

Izgleda da neki uspešni ljudi guše svoju duhovnost i aktivno se opiru ljubavi do te mere, da više ne mogu ni da razgovaraju o tome.

 

Tamo gde u poslovnom vođstvu postoji ponašanje lišeno emocija, šta god da je njegov uzrok, ovo neizbežno obeležava celu organizaciju kao nepoželjnu i lišenu duhovne svesti.

 

Ako se ovakva situacija ponavlja u mnogim velikim organizacijama, kao što je bio slučaj u 20. veku, neizbežno je da kompletan biznis, kao celina, bude okarakterisan na isti način -bez ljubavi i brige i, svakako, bez duhovnosti.

 

Ipak, metode bez ljubavi i pažnje, koje pretenduju da budu dominantne u organizacijama i da se prenose sa jedne na drugu generaciju uzastopno, nisu jedini način da se vodi biznis ili organizacija.

 

 

Pojam ljubavi i duhovnosti

u poslovanju nije nov

 

Ljubav, saosećajnost, duhovnost i moralni principi (za neke moderna interpretacija prethodnih koncepata), zapravo su obezbedili platformu i uspeh mnogih velikih i poznatih korporacija.

 

Vraćajući se u 18. i 19. vek, neke velike kompanije su zasnovane na principima ljubavi i duhovnosti.

 

Na primer, prvo veliko Cadbury i Rowntree britansko preduzeće je osnovano od strane Quakers i rade na principima sa mnogo više saosećajnosti, nego što mi smatramo normalnim danas.

 

Visoke finansije i principi ljubavi često se pojavljuju u istoj rečenici sada, ali mnoge regionalne banke, odavno progutane od strane multi-nacionalnih kompanija su jednom bile Quaker firme, koje su radile po principima brige za druge.

 

The Pease Company, koja je uspešno razvila industriju železnice, takođe je brinula o Quaker kompaniji.

 

Ovo nije govornica niti biro za zapošljavanje u Quaker pokretu – ni najmanje, jer određena, Quaker - osnovana organizacija, veoma brzo je žrtvovala svoje principe u potrazi za moći.

 

Jednostavno se desi da neki delovi Quaker poslovne istorije daju dobar primer za uspešno upravljanje korporacijom, u isto vreme, vodeći i upravljajući i donoseći odluke sa ljubavlju, saosećajnošću i velikom brigom za svet.

 

Takođe možemo obratiti pažnju na dugogodišnje primere zadruga, zaposlene vlasnike organizacija, zajedničkih i kreditnih sindikata, koji postaju sve uspešniji u moderno vreme.

 

Mnoge od ovih organizacija otvoreno se zalažu i podržavaju širenje ideala, koji postavljaju ljude i etiku iznad profita i značajno neki počinju sada da pokazuju da više brige o filozofiji može da dovede do konkurentske prednosti i bolje komercijalne performanse.

 

Više ćemo reći o tome kako su ove ideje prilagođene savremenom dobu.

 

Posebno, proširenje principa izvan svakog verskog udruženja – posebno u oblastima zadruga i zaposlenih vlasnika organizacija – jer kao što je već navedeno, biti voljen i duhovan ne zavisi od toga da li ste religiozni ili od toga da li verujete u bilo kogBoga ili ne.

 

Ljubav, saosećajnost, duhovnost i moral u poslovanju ne zavise od članova grupe ili sekte.

 

Svako može biti voljen, saosećajan, duhovan i moralan; zapravo, većina ljudi jeste – to je samo da velike korporacije imaju tendencije da zahtevaju od ljudi da to ne budu.

 

Tada kao i sada – u stvari sada još i više – nije potrebno da idete u crkvu ili da budete pripadnik određene religije kako biste voleli druge ljude, da se ponašate moralno i časno i da uzmete u obzir potrebe drugih ljudi dok se bavite (prilično razumno) onim što vam je potrebno.

 

Ovo uključuje ljubav prema samom sebi i nastojite da budete saosećajna osoba koja voli i prašta, čak iako organizacija u vašoj blizini još uvek nije ugledala svetlo.

 

Budite uvereni, uskoro će to učiniti.

 

Kao što znamo, ideje o upravljanju pretenduju da budu ciklične, a to je slučaj u tački:

 

Ljubav i duhovnost se vraćaju u poslovanje.

Ljubav u poslovanju postaje ponovo popularan pojam

 

Postoji sve veći broj pisaca, gurua, a sada čak i nekoliko poslovnih lidera koji se zalažu za veću ljubav, saosećajnost i duhovnost u korporacijama.

 

Tu su i različite interpretacije o ljubavi i moralu,

o saosećajnosti i duhovnosti.

 

Ovo je u redu. To je normalno za bilo koji značajan koncept, da ima nekoliko tumačenja, a to reflektuje različite načine primene koncepata u različitim situacijama.

 

Neka tumačenja imaju saosećajan ili duhovni temelj; drugi su prilično ispravno uključeni u okviru šireg pitanja korporativne društvene odgovornosti i moralnog poslovanja.

 

Druge ideje se približavaju konceptu iz ugla zaštitne životne sredine ili održivosti ili “fer trgovine”. Izazov za savremene menadžere i lidere da razviju tumačenje ljubavi i duhovnosti koji će imati ulogu za Vaše organizatorko mesto.

 


Berza

investicioni fondovi

kursna lista