Početna > Izdanja > Broj 23 > Ideja vecne mladosti

Ideja večne mladosti - Jelena Radenović

Umetnost

Osnovna enigma melodrame, kao jednog od najpopularnijih filmskih žanrova, je „želja za neostvarljivim ili teško ostvarljivim“, što bi mogla biti i osnovna enigma života, uopšte. Često se umetnost smatra lepom i kad ne prikazuje lepe stvari, iz razloga što to ne može da uradi ili izvede svako, na primer, kada balerina stoji na vrhovima prstiju, ili kada vrti piruetu za piruetom, ili kada u operi neko duže od minuta peva neki visoki ton...

Ideju da je ono što je teško ostvarljivo i neuhvatljivo a priori lepo, ne nalazimo samo u umetnosti. Recimo, mladost je a priori lepa, naročito iz vizure starosti. Ideja večite mladosti, kao večite lepote, postoji u mnogim delima, a neki od njenih najpoznatijih simbola su Petar Pan (Peter Pan), Dorijan Grej (Dorian Gray), Majkl Džekson (Michael Jackson), kao i Meri Pikford (Mary Pickford), velika glumica sa početka prošlog veka, diva nemog filma.

Meri Pikford

Meri Pikford je bila jedna od žrtvi pojma večite mladosti, odnosno večite lepote. Jedina Meri, koju je publika želela da vidi na filmu, bila je Meri kao nestašna devojčica, večito mala i mlada i kao takva večito lepa. Osnovne osobine likova koje je igrala bile su nemogućnost da odrastu, večito pripadanje određenom životnom dobu, koje sa sobom nosi slobodu, razdraganost, hrabrost, veselje, suprotstavljanje svemu što je konvencionalno i konzervativno.

Pitanje koje se nameće je: zašto je publika želela da gleda odraslu osobu koja igra dete? Zašto je nisu zamenili „pravom” nestašnom devojčicom, koja u tom slučaju ne bi glumila, odnosno predstavljala nešto drugo, već ono što jeste, a poznato je da publika najviše voli kad je nešto „pravo”, živo, stvarno? Možda je odgovor na ovo pitanje da uživanje upravo dolazi iz želje i pokušaja da se večito ostane mlad, makar na filmskoj traci, odnosno ekranu. Desetak godina je igrala devojčicu u predadolescentskom periodu (od svoje 17 do 27 godine).

Stvorivši lik uboge, siromašne devojčice, bila je primorana da ga prenese i u stvaran svet, odnosno, da živi životom bez glamura. Lik večnog deteta sputavao je kako njenu stvaralačku slobodu, tako i slobodu življenja. Nije pratila modu, godinama nije nosila štikle, nije se mnogo šminkala, nije se oblačila u skladu sa svojim godinama, bilo joj je zabranjeno da posećuje noćne restorane i da nosi skupi nakit. Nije imala pravo da izgleda odraslo.

Jednom kada je poverovala u večnu mladost Meri Pikford, publika je bila surova. Nije ih zanimalo ni jedno drugo njeno ostvarenje, koje je takođe bilo na visokom nivou. Nije ih zanimalo ni kakva je ona zaista, šta je istina, odnosno stvarnost. Kada je imala 27 godina, rešila je da stavi tačku na ovaj nonsens i odsekla je svoje legendarne zlatne lokne. Sa novim izgledom došao je i kraj njene glumačke karijere.

Zaštitivši autorska prava, od koncepcije do postprodukcije, bila je prva koja je imala potpunu kontrolu nad svojim filmovima. To joj je omogućilo da u dvadeset sedmoj godini zarađuje godišnje više od predsednika Amerike.

Svet kao fantom i matrica

U knjizi Gintera Andersa (Ginter Anders) „Svet kao fantom i matrica“, nalazimo primer glumice V. koja je, da bi uspela u svetu filma, na savet uticajnog producenta M, putem raznih dijeta, korektivnih vežbi i operacija, promenila svoj izgled i doživela potpunu metamorfozu. Ova metamorfoza se prvo isključivo odnosila na njen fizički izgled, ali se vrlo brzo odrazila i na njenu psihu. Postala je uspešna i njen trud se isplatio. Ono što se postavlja kao pitanje u slučaju glumice V. je: ko je ta osoba ispod tog izgleda? Da li je to ona ista V. ili je to sada neko drugi? Da li je to, što je ona sada, samo kopija njene slike, reprodukcija?

Koliko je čovek determinisan svojim izgledom, odnosno, koliko je čovek determinisan slikom koju ostatak sveta ima o njemu? U slučaju velike glumice nemog filma, Meri Pikford, ovaj uticaj je bio toliki da je ograničavao i uslovljavao ceo njen život, njene sopstvene želje i potrebe.

Međutim, osnovna i velika razlika između ove dve glumice je što je V. zauvek izgubila pojam o sopstvenom “originalu”, ne želeći da mu se ikada više vrati i uživajući u svojoj metamorfozi, dok je Meri Pikford uništila svoju kopiju, želeći da bude ono što jeste, po cenu blistave karijere.

Jelena Radenović,

magistar filmologije


Berza

investicioni fondovi

kursna lista