Početna > Izdanja > Broj 21 - 22 > Savremeni prostori

Savremeni prostori

Četvrta dimenzija arhitekture

Osvetljenje utiče na raspoloženje, stvara atmosferu u prostoru, definiše karakter objekata i naglašava njihovu formu. U toku dana, dnevno svetlo oblikuje arhitektonsku formu. Međutim, kada Sunce, Mesec ili zvezde nisu dovoljni, čovek stvara sopstvenu svetlosnu iluziju. Kada padne mrak, objekti dobiju potpuno novo lice. Tako poslovni objekti, upravne zgrade, crkve ali i najobičniji stambeni objekti mogu da se transformišu jednostavnim pritiskom na prekidač. Barovi, klubovi i restorani, prodajni i izložbeni prostori, kancelarije, aerodromi... bez obzira da li je u pitanju prostor za rad ili relaksaciju, odmereno projektovano svetlo može da inspiriše, opusti, pomogne prodaju, ali i da doprinese uspešnom poslovanju

Rasvetom se prostor prilagođava potrebama ljudi i stvara ambijent u kome ljudi žele da borave. Na tržištu postoji preko 5000 različitih vrsta sijalica. Nije jednostavno odrediti kada ćemo i koju sijalicu koristiti i u kojoj svetiljci, kako ćemo i kada to primeniti u konkretnom prostoru, da bi se napravio ne samo magični svetlosni efekat, nego i da se obezbedi dovoljno svetla za korisnike kojima moramo da obezbedimo dovoljno svetla, bilo da je u pitanju čitanje na radnom mestu, razgovor sa prijateljem u restoranu ili turističko razgledanje grada.

 

Projektovanje rasvete je veoma složeno i predstavlja spoj umetnosti i nauke. Ono se može nazvati četvrtom dimenzijom arhitekture. Rasvetom se arhitektonsko delo otvara posmatraču, naglašava se njegova forma i omogućava njegova funkcija.

 

Osvetljenje se može podeliti na spoljno i enterijersko. Bez obzira o kome od ova dva je reč, postoje tri osnovna kriterijuma za projektovanje rasvete:estetski, ergonomski i sve aktuelniji aspekt energetske efikasnosti. Svaki od ovih aspekata mora da bude uzet u obzir pri projektovanju rasvete, sa podjednakom pažnjom i znanjem. Zato je projektovanje rasvete multidisciplinaran posao, jer projektant mora da, osim estetskih aspekata, uključi i znanje elektroinženjera, koji će tačno proračunati da li je takav raspored i izbor svetiljki dovoljan da zadovolji namenu, ali i da odabere takvu vrstu rasvete koja će biti energetski efikasna i trošiti manje struje uz isti efekat.

 

Estetski gledano, projektant rasvetom nastoji da ulepša objekat. On igrom svetlosti približava ili udaljava objekat ili njegove elemente, naglašava ih ili ih jednostavno utapa u pozadinu, igra se emocijama posmatrača.

 

Estetski faktor je posebno važan u osvetljenju trgovina i u show biznisu, jer je tu prioritet da se arhitekturom i rasvetom ostavi jak psihološki utisak na potrošača. To je najočiglednije na primeru grada svetlosti - Las Vegasa. Kada se kolima približavate Las Vegasu, kilometrima pre nego što ga ugledate i uđete u sam grad, videćete u daljini nebo koje je osvetljeno i prošarano svetlosnim topovima, među kojima dominira zvanično najmoćnija svetiljka na svetu, koja je postavljena na vrhu čuvenog hotela Luxor, koji ima oblik egipatske piramide.

 

Estetski faktor je ne manje važan u osvetljenju istorijskih objekata i spomenika ili muzejskih eksponata, ali je u ovom slučaju prioritet da se posmatraču objekti prikažu u originalnom svetlu, koje odslikava njihovu kulturno-istorijsku ulogu. Vodi se računa o tome da se naglase posebni detalji na objektu, koji su karakteristični za sam objekat ili eksponat, kao i celinu u kojoj se objekat nalazi. U Beogradu bi se kao dobar primer moglo navesti osvetljenje zidina Kalemegdanske tvrđave.

 

Projektovanje rasvete može da se nazove i projektovanjem senki, jer su senke podjednako važne kao i svetlo. Bez senki prostor je monoton i dosadan. Zbog toga donosimo odluku šta je ono što želimo da osvetlimo – da li je to umetnička slika, komad nameštaja ili nešto treće, a šta ne želimo da osvetlimo. Treba razumeti kako različiti materijali i različite boje reflektuju svetlo iz određenih svetlosnih izvora.

 

Kao izvor inspiracije može da posluži pozorišno scensko osvetljenje, gde se rasvetom formira više ambijenata na sceni ili dramatični efekti, kao što je prelazak iz noći u dan ili iz jednog u drugo godišnje doba. Svako postavljanje rasvete treba, u stvari, doživeti kao scenografiju, i time maštom, inovacijom ali i iskustvom ulepšati ambijent.

 

Funkcionalni aspekt je primarni cilj postavljanja rasvete. Zadovoljenjem funkcionalnog aspekta omogućili smo da rasveta koju postavljamo bude upotrebljiva, odnosno da služi korisniku. Vodi se računa o tome koliko je svetla neophodno da određeni objekat ili površina budu uočljivi, odnosno, sakriveni.

 

Izuzetno je važno koja je namena svetla. Uzmimo za primer kancelariju. U kancelariji čovek provodi veoma mnogo vremena i neophodno mu je obezbediti dobre uslove za rad. To znači da pravilnim odabirom i rasporedom svetiljki omogućimo da može da koristi kompjuter a da nema odsjaj u monitoru, da mu omogućimo da čita tekst koji je ispisan sitnim slovima na zamrljanom fotokopiranom papiru, ili da čita magazin štampan na masnom papiru, a da mu odsjaj ne ide direktno u oči.

 

Treba znati da je ugao zraka koji pada na radnu površinu isti uglu koji se od nje odbija. Zbog toga, kada osvetljavamo radnu površinu, izvor svetla ne postavljamo naspram korisnika, već je najbolje postaviti dva izvora svetla – po jedno sa leve i desne strane, koji zajedno stvaraju prijatan radni ambijent.

 

U garderobi u robnim kućama, na primer, treba voditi računa da svetlo ne dolazi samo odozgo, već postaviti i vertikalan izvor svetla, kako bi se pri isprobavanju garderobe izbegle senke koje mogu da dovedu do pogrešnog utiska i eventualnog odustajanja od kupovine. U nekim objektima, kao što su bolnice ili sportske dvorane, projektovanje rasvete je gotovo isključivo usmereno na funkcionalno obezbeđivanje dovoljne količine svetlosti za određenu namenu.

 

Energetska efikasnost postaje sve uticajniji faktor u projektovanju rasvete. Veoma je važno voditi računa da ono što je lepo i funkcionalno bude i energetski efikasno.

 

To znači da treba projektovati tako da ne dođe do nepotrebnog razbacivanja i preosvetljavanja, kao što je osvetljavanje praznih prostora ili nebitnih delova prostorije, odnosno, da ne dođe do nepotrebnog razbacivanja energije korišćenjem mnogo više svetla nego što je potrebno, iz isključivo estetskih razloga.

 

Najnovije tehnologije su produžile vek sijalica, smanjile njihovu potrošnju i omogućile da oblikujemo izvor svetla prema potrebi. Projektant konstantno treba da prati razvoj tehnologije čitanjem stručnih časopisa, odlaskom na sajmove i kontaktom sa proizvođačima. Odnos između projektanta i proizvođača je nezaobilazan i dvosmeran, jer proizvođači rasvete od projektanata crpe ideje za nove proizvode.

 

Objekti na kojima je prioritet energetska efikasnost u osvetljenju su fabrike, skladišta ili poslovni prostori, kojima je važno da energetskom efikasnošću smanje troškove. U tom smislu treba napomenuti da je 20% od svakog računa za struju, u stvari, potrošeno na osvetljenje.

 

Za pravilan proračun rasvete postoji više metoda, a najprostije se izračunava na osnovu pozicija i visina na kojima se postavlja i fotometrijskih karakteristika rasvetnih tela.

 

Za komplikovanije objekte uzimaju se u obzir i faktori kao što su refleksija zidova, podova i plafona. Neki najsavremeniji kompjuterski programi uzimaju u obzir čak i starenje sijalice ili postojanje prašine.

 

Dakle, ako želite da rasvetom ulepšate prostor, funkcionalno ga iskoristite i uštedite pri plaćanju računa za struju, ne zaboravite da je projektovanje rasvete multidisciplinaran posao i da je svaki objekat ili prostor poseban problem i ne može biti tretiran na isti način.

 

 

Milutin Folić, dia

FOLIC ARCHITECTS doo

www.folicarchitects.com


Berza

investicioni fondovi

kursna lista