Razgovaramo sa gospodinom Oliverom Roeglom, predsednikom Izvršnog odbora Raiffeisen Banke, Beograd.

Raiffeisen banka već 8 godina posluje na srpskom tržištu. Kakva su bila Vaša iskustva kada ste 2001. došli u Srbiju i kako danas ocenjujete tu odluku?

Raiffeisen banka a.d. je na srpskom tržištu prisutna od 2001. godine, kao prva banka u potpuno inostranom vlasništvu. Početak je za nas bio prilično jasan - čim su se stekli uslovi, odmah posle 5. oktobra smo došli u Srbiju.

Vrlo brzo su stigle i pozitivne reakcije tadašnje vlasti i Narodne banke, što je bio dobar signal za početak. Mogu da kažem da smo dobro iskoristili tu startnu poziciju i da se naše uverenje da ćemo najbolje rezultate ostvariti ukoliko rastemo bez akvizicije, dokazalo kao tačno. Sada smo jedna od vodećih banaka na tržištu, po bilansnoj aktivi, kreditima, depozitima, ukupnom kapitalu i ostvarenom profitu.

Kakvo je Vaše iskustvo nakon, sada već, višegodišnjeg poslovanja u Srbiji? Da li ocenjujete da su Vaši biznis planovi i strategija poslovanja realizovani?

Biznis plan obično nije toliko dalekosežan, već je u tom trenutku biopredviđen kao petogodišnji. Sada, posle osam godina, mogu da kažem da je ispunjeno očekivano, čak i više od toga. Mislim da se i sama zemlja i Raiffeisen banka dobro razvijaju. Zemlja se, nažalost, nije razvijala jednakom brzinom kao banka, ali ono što je važno je da je željeni pravac jasan – to je Evropska unija.

Kapital banke je značajno povećan od dana kad smo došli. Tada smo bili mala banka, a u međuvremenu smo dospeli na jednu od vodećih pozicija banaka na tržištu. Naša kapitalna baza je izuzetno visoka i iznosi oko pola milijarde evra, što je vrlo značajno i daje nam jednu dodatnu sigurnost. Napomenuo bih da je profit za 2008. godinu u celosti reinvestiran u Srbiji, u kapital banke, i da je tako bilo svih ovih godina od kada je banka počela da posluje u Srbiji.

Inače, osnova naše strategije je oduvek bio univerzalan pristup i usmerenje ka 3 osnovna segmenta: privredi, stanovništvu i segmentu sredstava i investicionog bankarstva. Mi se fokusiramo na praćenje i finansiranje potreba naših klijenata, uz istovremenu procenu njihovih mogućnosti. Ovo je bila naša dugoročna strategija i u mirnim vremenima, a ona se pokazala dodatno opravdanom u periodu ekonomske krize, u kome se nalazimo.

Da li nam možete reći nešto više o portfelju Vaših klijenata i kako biste ga ocenili u odnosu na druge banke?

Ako govorimo o segmentaciji klijenata, kao što sam naveo, mi imamo univerzalnu orijentaciju i vodimo se devizom „Upoznaj svog klijenta – prati svog klijenta“. U početku smo radili samo sa velikim firmama, ali vrlo brzo smo bili u mogućnosti da spustimo taj prag, pa već godinama radimo i sa srednjim, ali i malim firmama. Pre nekoliko godina smo uveli i ponudu za najmanja, mikro preduzeća i preduzetnike. Kada je u pitanju poslovanje sa segmentom stanovništva, sa kojim smo radili od samog početka poslovanja banke u Srbiji, i tu smo se pozicionirali atraktivnim i savremenim proizvodima u domenu štednje, kredita, ali i proizvoda osiguranja. Ukoliko pravimo poređenja u odnosu na druge, ja bih pre svega istakao da se prednost Raiffeisen banke ogleda u tome što se vodimo načelom kvaliteta, ne kvantiteta. Mi primat dajemo kvalitetnom i dugoročnom odnosu sa dobrim klijentima, za razliku od nekih banaka koje se vode kvantitetom.

Upravo u prilog tome govori i visok kvalitet našeg kreditnog portfelja, koji je održan na zadovoljavajućem nivou čak i u periodu krize. Razlog za to leži upravo činjenici da mi nikad nismo učestvovali trci za tržišnim učešćem po svaku cenu. Uz to, mi smo od početka vodili konzervativnu politiku odobravanja kredita. Često se dešavalo da klijenta koga odbijemo za kredit neka druga banka lako prihvati. Mogu da tvrdim da imamo jedan od najboljih portfelja klijenata u Srbiji. Naravno, ovo je kriza kojautiče na sve segmente i svakako da su se neki naši klijenti našli u manjim ili većim problemima. Za nas je vrlo bitno da ih pratimo i podržimo i onda kad im je teško, tako da pokušavamo da zajedno sa njima pronađemo rešenja koja svima odgovaraju, kako bismo iz krize izašli još jači i uspešniji.

Da li planirate uvođenje nekih novih usluga ili proizvoda?

Postoji novina u našoj ponudi i svakako je treba istaći, jer se radi o savremenoj i sveobuhvatnoj ponudi, koja prati trendove modernog bankarskog poslovanja. To je segment koji nosi ime novog brenda u Raiffeisen banci, koji smo nazvali Premium bankarstvo. Zapravo, Premium bankarstvo predstavlja mogućnost servisiranja na vrlo visokom nivou i po najvišim standardima. Usluga je usmerena ka klijentima sa najviše finansijskih mogućnosti, ali i najviše zahteva, te se njima se kroz privilegovan status pruža značajna podrška u obavljanju bankarskih poslova. Tako, Premium klijentima je na raspolaganju personalizovana i prioritetna usluga kroz punu raspoloživost posvećenog ličnog bankara, niz drugih pogodnosti poput stručnih saveta u domenu finansijskog planiranja i investicija, kao i set proizvoda specijalno osmišljenih samo za ove klijente.

To je razlika između odličnog i izuzetnog, što je slogan koji prati našu kampanju koja se ovih dana može videti u medijima. Inače, reč je o velikom projektu na kome su radili i stručni konsultanti, a uveden je nakon detaljnih istraživanja i analiza, kako našeg tržišta, tako i tržišta razvijenijih zemalja Evropske unije, gde već dugo postoji sličan vid usluge.

Neke banke kod nas su već pokušavale da uvedu sličnu ponudu, ali mislim da to nisu uradile na tako profesionalnom nivou kao mi. Vrlo dobro smo pripremili ne samo zaposlene koji su specijalizovani za pružanje usluga i finansijskih saveta, već i celu našu prodajnu mrežu, tako da sada imamo odlične mogućnosti za pružanje Premium usluge našim klijentima.

Kako ocenjujete devizno poslovanje i uticaj dinara na kurs evra? Kakvo je iskustvo kod vas u banci sa tim poslovima, prvenstveno u pogledudevizne klauzule kod kreditiranja?

Tokom finansijske krize i velikih kursnih oscilacija do februara, mi smo stavili fokus na kreditiranje u dinarima, da ne bismo naše klijente doveli u rizičnu poziciju. Naravno, da biste fokus stavili na dinarske plasmane, morate da imate i adekvatan izvor u dinarima. Problem je u tome što tržište kapitala u domaćoj valuti ne postoji i praktično da nema dugoročnih mogućnosti, te samim tim, kada depozitne baze nisu u dinarima, ni banke nisu u mogućnosti da pruže dugoročno finansiranje u dinarima.

Kada posmatramo korporativni segment, odnosno privredu, investicije su obično dugoročne, na period od 5 do 10 godina, možda i duže. Ukoliko nemate dinarske izvore, možete da obezbedite kredite na rok od najduže godinu dana, što je ogroman vremenski jaz. Jedina mogućnost je pribegavanje izvorima u evrima. To je ono što rade banke ovde, kao i banke u okruženju.

Ono što je bitno je da se to radi oprezno, posebno ako nemate izvor u adekvatnoj valuti. Situacija je slična kao kod fizičkih lica koji imaju kredit u evrima, a prihode u dinarima. Međutim, u nekim zemljama smo, a delimično i ovde, bili svedoci preterivanja. Raiffeisen banka je uvek bila oprezna po ovom pitanju, a u tome su nam pomogle i mere Narodne banke koja je postavila granicu kako mesečna zaduženja ne bi opteretila više od 30 % primanja. To je jedan vrlo važan faktor. Podvukao bih da one firme koje imaju priliv iz inostranstva, kao i fizička lica kojima je plata vezana za evro, imaju takozvani „natural hedge“, odnosno prirodnu zaštitu od deviznog rizika, jer su prihod i rashod u istoj valuti.

Koje su to pogodnosti dinarskih kredita u Raiffeisen banci, za segmente stanovništva i privrede?

Dinarski krediti imaju prednost, jer klijenti nemaju rizik vezan za valutu. U narednih nekoliko meseci očekujemo i pad referentne stope, što znači pojeftinjenje dinarskih kredita.Međutim, pored toga, veoma je važno dadomaća valutamora biti prihvaćena kao valuta u koju se ima poverenje, u kojoj se štedi i uzima kredit. Činjenica je da je dinar bio stabilan od februara meseca, što je pozitivan znak, ali kada pogledamo valutu u kojoj stanovništvo štedi, najveći deo depozitnog portfelja predstavlja štednja u evrima. Povratak poverenja u domaću valutu je dugoročan proces i pretpostavljam da će Srbi ranije preuzeti evro kao domaću valutu, nego što će uspeti da u potpunosti povrate poverenje u dinar. Dinar sada vrši svoju funkciju i sasvim je u redu način na koji sada funkcioniše. Ali, dugoročno gledano, smatram da je mnogo bolje imati jednu jaku i stabilnu valutu - evro, kao veliki broj članica EU.

Kako vidite oporavak od krize i da li se slažete sa najavama da joj se vidi kraj? Da li planirate povećane plasmane i povratak kreditiranju?

Kao jedna od vodećih banaka tokom prethodnih godinu dana videli smo kako se razvija krizaglobalno, i u Srbiji, videli smo posledice kod naših klijenata, ali sada vidimo i znake oporavka. Potrajaće možda još dugo vremena, ali prvi povoljni trendovi se već vide, masivne intervencije na globalnom nivou su dale rezultate i to je ono što je važno. Što se Raiffeisen banke tiče, mi smo u periodu krize očuvali svoju likvidnost na veoma visokom, možda čak i previsokom nivou. Pored toga, imamo vrlo veliku kapitalnu bazu i kreditni portfelj visokog kvaliteta, sa relativno niskim nivoom problematičnih kredita. Mi smo spremni i voljni da intenziviramo kreditiranje, naravno, ukoliko je kreditna sposobnost naših klijenata na adekvatnom nivou. Kao što sam već naveo, nama je važno da budemo vodeća banka u pogledu kvaliteta, tako da ni sada nećemo praviti nikakve kompromise kada je u pitanju upravljanje rizikom.

Očekujete li profit u 2009. godini?

Definitivno očekujem profit, ali naravno, on će biti dosta manji nego prošle godine, kada smo ostvarili rekordan profit od 78 miliona evra. Međutim, ovo smanjenje je već budžetirano, tako da će to biti profit u skladu sa očekivanjima i projekcijama.