Početna > Izdanja > Broj 20 > Edukacija

Jasmina Trbović direktor Discovery Centra

Naučite da volite srpski jezik

Većina mojih poznanika je srpski jezik, kao predmet u osnovnoj i srednjoj školi, posmatrala ili kao sredstvo koje je služilo za „izvlačenje“ proseka, ukoliko su imali imalo smisla za pisanje onih silnih sastava na dosadne teme, ili kao veliko mučenje, ako im je isti nedostajao

Jer, šta tu ima da se uči? Nikada nije bilo dovoljno vremena da se pročitaju sve lektire, a interneta, na kome se mogu pronaći skraćene, uglavnom loše prepričane i šture verzije klasika književnosti, nije bilo. Jedina „pomoć“ koja se mogla pronaći su bile sveske starijeg brata/sestre, pa onda malo promeniš, ili ne.

Sreća većine gimnazijalaca i srednjoškolaca je bila bezgranična kada su shvatili da u toj fazi svog obrazovanja neće morati muku da muče sa srpskim deklinacijama (sasvim su im dovoljne bile i one u latinskom), ili sa, tamo nekim, dugouzlaznim i kratkosilaznim akcentima. Da li su zaista imali sreće? O tome bi se moglo razgovarati.

Jezik kao profesija

Ako samo malo više pažnje posvetimo ovom pitanju, shvatićemo da su rezultati takvog plana i programa poražavajući. Evo vrlo jednostavnog primera. Veliki broj, takozvanih novinara i spikera, ima velikih problema sa pravilnim naglašavanjem reči. Nekada su spikeri morali da imaju odgovarajuću boju glasa i savršenu dikciju. Fizičke karakteristike kao što su boja kose, dužina nogu ili druge dimenzije nisu bile od značaja. Danas i nije toliko važno da li neko vladapadežima. Ako postoji odgovarajuća podrška, može neki i da se preskoči. I ovako ih ima 7, nije valjda da su baš svi potrebni?!

Pisana reč je posebna problematika, jer papir, ipak, trpi sve. Moji dragi prijatelji iz redakcije ovog magazina su često trpeli moje kritike kada pošalju tekst, pisan pri isteku roka za zatvaranje broja, kome nedostaju lepa, srpska slova Ć, Č, Ž, Š, Đ, DŽ. Ali, lako bih ja sa njima, da su jedini. Na žalost, nisu. Da, znam, kriva je „engleska“ tastatura, internet, globalizacija, itd.

Uostalom, ta slova nam i nisu potrebna ako koristimo, recimo, EVENT umesto DOGAĐAJ, zar ne? Da li je iko, osim onih koji su želeli da studiraju srpski jezik i književnost, pomislio da će mu maternji jezik biti potreban u budućoj karijeri? Da li iko od ljudi danas, u poslovnom svetu, razmišlja o tome. Možda će na ovo pitanje doći i po neki potvrdan odgovor, ali na žalost, biće u manjini. Profesionalni put i prilike koje nam su ukazuju su više nego brojne i raznovrsne. Nikada ne možete biti sasvim sigurni da nećete sebe pronaći, možda baš u poslu u kome je bitno ne samo šta, već i kako nešto kažete i napišete.

Vrlo je aktuelna priča o učenju stranih jezika, što zbog potreba posla, ali i zbog ličnog usavršavanja. Ali, da li je možda potreban, recimo, kurs poslovnog srpskog, ili možda opšteg srpskog jezika? Očigledno da jeste, jer da nije tako, ne bi, čak i na Facebook-u postojala grupa „oni koji mrze kada neko meša JEL i JER“.

Da nije tako, ne bi moglo da se dogodi da čujete „… u vezi čega“ umesto „… u vezi sa čim“. Primeri su, na žalost, brojni.

Stranci i srpski jezik

Izvestan broj direktora stranih kompanija počne da uči srpski jezik i pre nego što dođe u Srbiju. Najveći broj odmah po dolasku. Jedan od njih, na moje pitanje zašto uči srpski kada su mu maternji nemački i italijanski, a pored njih odlično govori i engleski, odgovorio mi je: „Želim da sa svojim zaposlenima, u svakodnevnim situacijama, pričam njihovim maternjim jezikom. Znam da će se prijatnije osećati.“

Moram priznati da me je taj odgovor, s jedne strane, obradovao, ali sa druge strane i rastužio. Veoma je lepo kada neko pokaže da ceni vaš jezik i vas same. Tužno je što mi to sami ne činimo.

Zašto mislimo da ćemo biti poslovniji, savremeniji, „svetskiji“ ako u rođenoj zemlji govorimo tuđim jezikom? Uvek treba biti ponosan na sopstvena znanja, veštine, umeća. Na kraju krajeva, davno je rečeno „koliko jezika znaš, toliko vrediš“. Ali, ne na uštrb sopstvenog jezika.

Jezički standardi

Naravno, problem je u nepostojanju tela, na nivou države, koje će preuzeti odgovornost i koje će biti merodavno i imati poslednju reč kod rešavanja nedoumica. Recimo, koji ćete termin, frazu ili čak celu rečenicu upotrebiti u srpskom jeziku da biste preveli engleski glagol „upload“? Da li ćete nešto, jednostavno, „aploudovati“? U žargonu, da.

Kod nas mnoge stvari, koje se čine važnijim od jezika, nisu standardizovane. Pa smo živi, neko će reći. Živi –da, ali zato samo – preživljavamo.

Međutim, ukoliko niste prevodilac, nećete imati mnogo ovakvih i mnogo težih profesionalnih izazova i muka, i uvek ćete moći da se „izvučete“ sa engleskim terminom, uz smešak.

Ali, ako već imate mogućnost da birate, koristite srpske reči i izraze. Sve ih je manje i manje.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista