Savezna Republika Brazil je jedina zemlja Latinske Amerike čiji jezik i kultura potiču iz Portugalije.

Po većini pitanja, Brazil je jedna od važnijih zemalja sveta. Zauzima pola Južne Amerike, a ekonomija je osma po snazi u svetu...

Brazilija, glavni grad Brazila, je projektovao jedan od najpoznatijih svetskih arhitekata, brazilac Oskar Nijemajer u obliku aviona. Grad je projektovan za 500.000 stanovnika 1960 godine ali danas vec ima preko 2,5 miliona stanovnika.

Brazil je poznat po mnogo čemu – kod nas najviše po šarenom karnevalu u Rio de Žaneiru, Kopakabani i fudbalu. Stanovnici Rio de Žaneira se nazivaju Karioke, koji sve vreme zovu na ples, piće, šetnje po plažama i igranje pod suncem.

Fudbalska tradicija je čuvena, kao i muzika i samba ples, ali i još mnogo toga...

Razgovaramo sa Njegovom Ekselencijom Dante Coelho De Limom, ambasadorom Republike Brazila u Srbiji.

Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu?

Moram reći da se osećam kao da sam kod kuće, jer, pre svega, karakter srpskog naroda veoma je sličan Brazilcima, po temperamentu.

Srpski narod je veoma gostoljubiv. Ja, zaista, ne mogu da razumem ovo što se događa poslednjih nedelja (napadi na strance)u Beogradu, jer su Srbi toliko ljubazni prema strancima.

Činjenica je da ovde uživam, ne samo ja, moja porodica takođe, moj sin koji je slikar, koji će imati izložbu u Beogradu sledeće nedelje, a Beograd je takvo umetničko okruženje u kojem smo pronašli puno prijatelja.

Koliko dugo ste u Beogradu?

Tri i po godine.

A koliko dugo ćete ostati?

Pa, ne znam, ne mogu vam odgovoriti na to, posle tri godine sve može da se desi, ja mogu da dobijem premeštaj u drugu zemlju, ali mislim da ću biti ovde još godinu dana.

Gde ste bili pre Srbije?

U ambasadi Brazila u Rimu, bio sam zamenik šefa misije, a moj ambasador je bio bivši predsednik Brazila. Kako je imao puno veze sa politikom u Brazilu, mnogo vremena je tamo provodio. Tako da sam prakticno bio ambasador u Italiji i zbog toga sam stekao dosta iskustva.

Šta Vam se dopada u Srbiji?

U Srbiji mi se sve dopada, a posebno ljudi. Volim da putujem i uvek mi predstavlja zadovoljstvo da posetim gradove u Srbiji, da posetim razne događaje koji imaju veze sa srpskom kulturom. Nemamo problem ni sa srpskom hranom, sve volimo, i pljeskavicu, kajmak, naravno i rakiju.

Srpska kultura se razlikuje od brazilske, možete li pronaći bili kakvu vezu između njih, možda muzika ili ples?

Na početku našeg razgovora sam napomenu da mislim da su Srbi i Brazilci veoma slični, a to znači da mi takođe volimo muziku, muzika i ples nam uvek pomazu da prevazidjemo svoje probleme .Mislim da postoje mnoge sličnosti između naše dve kulture, a ja zaista volim srpsku kulturu.

Šta obično pijete u Brazilu?

Imamo jedno originalno brazilsko piće koje se zove kašasa (cachaça)“cashasa”, a koje se pravi od šecerne trske i osnova je za piće koje se zove kaipirinja (caipirinha): isečete limuna na 4-5 delova, izgnječite ga i stavite šećer i alkohol. To je nacionalno piće.

Kafa. Brazilska kafa je najpoznatija u svetu. Kakvu kafu pijete u Brazilu?

U Brazilu pijemo kafu tokom čitavog dana. Lično ujutro je pijem sa malo mleka. Ali, u toku dana, u kancelariji, tri puta prepodne ujutru, tri puta u popodnevnim satima, a ako idete da posetite nekoga - kafa je uvek tu. Zovemo je kafezinjo, to je vrlo jaka kafa. Pripremamo je kao filter kafu ali danas u Brazilu sve vise pijemo espreso, ali uvek vrlo jaku. Ovde volim da pijem “domaću” kafu, i zaista uživam u njoj. Kafa je nekada predstavljala skoro 80% našeg izvoza u Srbiju, danas je manje od 45%, to je dobra stvar pošto znači da se naš izvoz za Srbiju diversifikuje i da svake godine izvozimo nove proizvode. U poslednje tri godine, brazilski izvoz u Srbiju konstantno raste i u 2008 dostigao je sto četrdeset miliona dolara.

Za Srbe, Brazil je zanimljiva turistička destinacija. Šta može Brazil da ponudi turistima?

Brazil je veoma velika zemlja, postoje razne turističke destinacije i atrakcije za sve vrste turista, na primer poslednjih godina ekološki turizam zauzima značajno mesto. Pored plaža Rio de Žaneira, postoje hiljade plaža duž Atlantske obale a posebno su lepe na severo istoku Brazila .

U državi Baija je naj izraženiji afrički uticaj u svim oblastima, ne samo u kulturi, već u celini, u hrani, u muzici.

U toj brazilskoj državi postoji mešavina afričkih religija i brazilskog katolicizma, to zovemo sinkretizam

Ali, ako idete ka jugu Brazila, naićićete na veoma jak evropski uticaj. To je prava slika Brazila, sa svim tim elementima, ali ono što vam mogu reći je da mi imamo mnogo više od fudbala i karnevala. Danas Brazil ima ekonomsku moć i svrstava se medju 10 zemalja u svetu po nacionalnom dohodku; Brazil je zaista velika zemlja u svakom pogledu.

Šta mislite da je ključ uspeha, da ljudi iz različitih kultura, različitih nacionalnosti i jezika vekovima žive zajedno u miru?

Ne postoji neki model, neke stvari su toliko spontane, okruženje u Brazilu je veoma prijateljsko, primali smo imigrante godinama iz celog sveta, prošle godine smo na primer proslavljali sto godina od poćetka japanske imigracije u Brazilu.

Ne postoji naučno objašnjenje za taj uspeh. Brazil je tipičan primer multi kulturnog društva, mi smo navikli na strance u Brazilu, mešovite parove, tako da je ovo veoma harmoničan spoj. Na primer, Jevreji i Arapi žive u potpunom skladu, rame uz rame, susedi su, slave zajedno, idu zajedno na karneval.

Ono što je veoma interesantno u Brazilu je da oni govore isti jezik. Brazil je veoma velika zemlja i postoji samo jedan jezik, možete razlikovati akcente ljudi sa juga, Rija, severoistoka ali svi ipak govore isti jezik. Ali, ne možete napraviti grešku;

Osim kulture, tu su sportovi: fudbal,

odbojka ...

Klima nam pomaže da se bavimo sportom tokom cele godine, danas je Brazil najpoznatiji po fudbalu i odbojci ali ključ uspeha je dobra organizacija raznih sportskih federacija. Odbojkaški savez je primer dobre organizacije i postigao je sadašnji uspeh zahvaljujući velikim sponzorima, poput značajne brazilske banke Banko de Brazil. Važno je da deca počinju da treniraju od kada krenu u školu, kada su veoma mala.

Priča o karnevalu je veoma zanimljiva?

Slika karnevala je zasnovana na osećaju, mi to volimo, nije loše imati sliku poput ove, ali i pored karnevala, mnoge druge dobre stvari se dešavaju u Brazilu.

Bili smo pogođeni i krizama u prošlosti, ali od kraja XX veka Brazila ide konstantno napred i ova kriza je mnogo manje pogodila Brazil od ostatka sveta i sada se veoma brzo oporavljamo.

Da li ste našli neku dobru stranu svetske ekonomske krize?

Da, naravno, svaka kriza donosi lekcije, a u slučaju Brazila, pokazalo se da smo bili pripremljeni za to.

Brazil je kapitalistička zemlja, ali smatramo da država treba da ima važnu ulogu u organizovanju ekonomije.

Govoreći o ekonomiji, kakav je odnos između Brazila i Srbije?

Moj prioritet je dovođenje brazilskih kompanija i pronalaženje partnera u Srbiji za nova ulaganja , kako bi se u Srbiji proizvodilo, a izvozilo u susedne zemlje, koristeći mogućnosti slobodne trgovine.

Znam da Srbija izvozi mnogo članovima zone slobodne trgovine. Mi možemo dovesti kompanije da ovde proizvode, u Srbiji, da stvaraju nova radna mesta, jer Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, a Rusija je veoma važno tržište.

Koja privredna grana je najvažnija u Brazilu kada je u pitanju izvoz?

Hrana. Mi veoma mnogo izvozimo. Brazil spada medju najveće proizvođače hrane i verovatno je već sada najveći izvoznik poljoprivrednih proizvoda. Proizvodi koje izvozimo u Srbiju, pored kafe, su: gvozdena ruda (US Steel iz Smedereva), soja i sojina sačma, sok od narandže, duvan, povremeno sećer, cipele, i sve više industrijskih proizvoda.

Brazil proizvodi i avione i automobile?

Naravno, Brazil proizvodi preko 2 miliona putničkih automobila godišnje i od izvoza istih prihoduje preko 4 milijarde američkih dolara. Brazil je takodje 3. svetski proizvodjač putničkih aviona i od izvoza zaradjujemo više od 3 milijarde dolara. Naše avione marke EMBRAER koriste sve najveće avio kompanije na svim kontinentima. Od nedavno i Montenegro Airlines koristi naše avione i u toku su pregovori za kupovinom i još nekoliko komada.

Imamo veoma dobro iskustvo sa alternativnom energijom. Ja uvek spomenem i ovo: 90% novih automobila proizvedenih u Brazilu opremljeni su motorima sa novom tehnologijom pod nazivom “Flex fuel”, gde možete koristiti ili benzin ili alkohol, ili mešavinu, veoma je ekološki čisto i jeftinije od benzina. Brazil je praktično nezavistan po pitanju nafte, mi mnogo izvozimo etanola u Ameriku, iako su nam nametnuli visoke poreze, ali to je veliko tržište za Brazil.

Obrazovanje u Brazilu? Medicinska škola je veoma posebna.

Medicinska škola da, mašinska takođe, a u Tehničkoj školi imamo i kampove, ne samo za studente, već i za nastavnike. Verovatno imate sliku o ljudima u Brazilu kojima sve „lako ide u životu”, ali mi smo veoma vredan narod i iza nas stoji mnogo sati rada dnevno.

Imate vrlo dobre klinike, posebno za plastičnu hirurgiju, to nije tako skupo, a stručnjaci su najbolji na svetu?

Da, imamo veoma dobru školu plastične hirurgije. Poznati lekar Pitangi je jedan od najznačajnijih plastičnih hirurga, sada je u penziji. Ali, postoji mnogo plastičnih hirurga koji uče od njega. Taj čuveni lekar Pitangi, kada je bio mlađi, imao je običaj da jednom godišnje dođe ovde u Srbiju i Crnu Goru da operiše. On je veoma dobar čovek, jer je jednom nedeljno besplatno operisao siromašne u Brazilu. Takođe, možemo ponuditi neka dobra iskustva iz oblasti zdravstva, kao model za lečenje AIDS virusa i većinu naprednih programa, jer AIDS je jedan od najvećih problema u svetu.

Razvili ste posebnu bio-tehnologiju. Da li biste mogli nešto i o tome da nam kažete?

Mi imamo jedan od najboljih naučnih centara u svetu, koji se zove EMBRAPA. Uvek proučavamo nove vrste i kreiramo mešavine biljaka. Tu postoji mogućnost saradnje sa Srbijom, jer je Vojvodina veoma razvijena oblast, i siguran sam da u saradnji sa “Embrapom” može dati veoma dobre rezultate u biotehnologiji. Na univerzitetima razvijamo neke vrlo važne projekte. Proizvodimo drugu generaciju energije, bioelektircitet. Brazil ima najveći i najčistiji energetski miks u svetu. Gotovo polovina (oko 49%) svih energija koje ljudi koriste u Brazilu je od obnovljivih izvora energije, u Evropi je to oko 18%, u Americi verovatno i manje.

Kako vidite buduću saradnju između Brazila i Srbije?

Kao što sam već pomenuo, postoji interesovanje poslovnih ljudi i u saradnji sa Privrednom komorom Kragujevca radimo na organizovanju odlaska za Brazil trgovinske misije početkom sledeće godine. Kada je ministar Jeremić bio u poseti Brazilu, i razgovarao sa našim ministrom , dogovorili su se da Brazil organizuje veliku poslovnu misiju u Srbiji, kako bi se identifikovali potencijalni partneri za saradnju. Insistirao sam na ovoj poseti jer smatram da ima mogućnosti za saradnju u više oblasti, na primer, Srbija ima veliku i važnu infrastrukturu za avio industriju. Ono što je veoma interesantno jeste da Brazil i Srbija imaju velike građevinske firme, sa veoma velikim iskustvom u Aziji, Africi čak i u Americi, kao i u Evropi.

Šta ćete sigurno poneti sa sobom iz Srbije kada odete kući?

Poneću sliku veoma dragih ljudi, uvek ću se sećati godina koje sam ovde proveo, mnogo prijatelja imam odavde, a posebno ću se sećati prijateljske atmosfere i ljudi koji poštuju moju zemlju. Kada ljudi na ulici vide moj automobil sa zastavom, uvek imaju samo lepe reči. Isto je i u vezi sa političkom situacijom, jer mi nemamo problema, nema sporova koji odvajaju Brazil od Srbije, uvek smo pomagali jedni drugima. Sinoć sam se sreo sa ministrom Jeremićem i pomenuo je da je srećan jer je imao priliku da se ponovo nedavno sretne sa mojim ministrom i razmeni konstruktivna mišljenja.. Dakle, to je slika koju ću poneti, slika lepe zemlje, lepih i prijatnih ljudi i naravno za dobru uspomenu neću zaboraviti i neki litar rakije.