Početna > Izdanja > Broj 19 > Giganti managementa

Giganti menadžmenta

Karl Benz

Da bi bio pronalazač, čovek mora da ima istinski originalne ideje...

Osnivači Mercedes-Benz-a, Karl Benz i Gottlieb Daimler izumeli su prva motorna vozila, a zatim nastavili da usavršavaju vozila i ovaj koncept, održavajući Merceds-Benz na čelu automobilske tehnologije.

Gottlieb Daimler je patentirao prvi mali, motor za velike brzine sa unutrašnjim sagorevanjem.

Karl Benz je rođen 25. novembra 1844. godine u gradu Karlsrue, gde je i odrastao, školovao se i nakon toga studirao politehničke nauke. Po završetku studija, Benz je prvo radio kao stažista u Maschinenbau-Gesellschaft (mašinska kompanija) u Karlsrueu, a nakon toga kao projektant u Nemačkoj i Austriji. Godine 1871, osnovao je svoju prvu kompaniju u Manhajmu, livnicu čelika i mašinsku radionicu. Naredne godine se oženio Bertom Ringer, sa kojom je imao petoro dece: Eugen, Richard, Klara, Thilde i Ellen.

Razvoj dvotaktnog motora

Pored mašinskog inženjerstva, Benz je uskoro otkrio svoje novo polje interesovanja-razvoj motora, i već 1879. godine njegova kompanija je predstavila prvi operativni dvotaktni motor. Ipak, Benz je napustio kompaniju, koja je u međuvremenu 1883. godine pretvorena u deoničarsko društvo, jer je imao premalo udela u odlukama o tehničkom razvoju.

U jesen 1883, Karl Benz je osnovao novu kompaniju „Benz & Co. Rheinische Gasmotoren-Fabrik“ – Rajnska fabrika gasnih motora u Manhajmu i svoju pažnju usmerio ka projektovanju vozila koja bi pokretao motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Godine 1886, odobren mu je patent za ovaj automobil, koji je predstavio javnosti iste godine.

Njegova supruga, Bertha Benz, iskoristila je treću verziju ovog motorizovanog trotočkaša za svoj čuveni put, na dugoj relaciji od Manhajma do Forchajma 1888. Ovim smelim putovanjem, koje je vodilo i kroz Ladenburg, energična dama i njeni sinovi su demonstrirali pouzdanost motornog automobila njenog supruga.

Do 1890. godine Rajnska fabrika motora je izrasla u drugu po veličini nemačku fabriku motora. Inovacije poput pokretne osovine za upravljanje (1893.) i horizontalno postavljenog klipa motora, učvrstili su poziciju kompanije na rastućem tržištu motornih vozila. Ipak, 1903. godine, Karl Benz se penzionisao, iz protesta, zbog zapošljavanja francuskih inženjera u fabrici u Manhajmu. Trebalo je da obnove konkurentnost tehnički konzervativnih Benz automobila vis-à-vis automobila Daimler Mercedesa.

Karl Benz je ostao „tihi partner“ i član nadzornog odbora od 1904. Poživeo je da vidi spajanje Daimler-Motoren-Gesellschaft i Benz & Cie. 1926. godine i ostao je član nadzornog odbora u potonjoj kompaniji Daimler- Benz AG do svoje smrti.

Benz u Ladenburgu

Vreme Karla Benza u Manhajmu se završilo 1903. godine, pošto nije više želeo da živi tamo, nakon razlaza sa svojom starom kompanijom. Prvo se sa porodicom preselio u Darmštat, a odatle u Ladenburg.

Karl Benz je saznao za Ladenburg, koji je još u doba Rimskog carstva postao grad poveljom koja mu je data 98. godine nove ere, dok je živeo u Manhajmu. Putovanja njegovim motornim vozilom su ponovo pronalazača dovele u živopisan stari grad na reci Nekar.

Benz nije samo držao lokalnu gostionicu na dobrom glasu, gde je voleo da svrati na ručak i čašu crnog vina sa tog podneblja, već je podstaknut primamljivim cenama nekretnina, kupio i zemljište 1898. godine, kao moguću novu lokaciju za fabriku. U narednim mesecima dodato je još deset placeva, ali nova fabrika još uvek nije bila u izgradnji.

Nakon raskida sa Benz & Cie. u Manhajmu, porodica Benz je živela u Darmštatu. Kada se 1904. godine Karl Benz vratio u upravni odbor kompanije, tražio je dom bliže Manhajmu. Porodica je prvo živela u jednom stanu u Ladenburgu, u Bahnhofstraße, pre nego što su Karla i Berta Benz kupili velepnu kuću 1905. godine, sa vrtom poput parka, na reci Nekar, po ceni od 48,500 zlatnih maraka.

U toj kući, koju je izgradio Leonard, vlasnik pivare, onakvoj kako danas izgleda, Karl i Bertha Benz su živeli do svoje smrti 1929. i 1944. godine, odnosno, kuća je ostala u vlasništvu porodice sve do 1969. Godine 1985. kuću Karla Benza je kupio Daimler-Benz AG, a danas je centar Gottlieb Daimler i Karl Benz fondacije. Sobe u prizemlju, sa pogledom na baštu, se prilagođavaju za izložbe posvećene inženjerskim dostignućima Karla Benza.

C. Benz SÖHNE

Uprkos impresivnoj kući, vrtu i garaži izgrađenoj u stilu tvrđave, Karl Benz nije želeo da vodi običan život penzionera u Ladenburgu. Arhitektu Jozefa Batenštajna je ovlastio za projektovanje fabrike mašinskog inženjerstva. Kasnije je izgrađena na zemljištu koje je Benz kupio 1898. i 1899. godine, na obali reke Nekar. Kompanija C. Benz SÖHNE je počela sa radom 1906. godine. Prvo su Karl Benz i njegov sin Eugen postavili stacionarne mašine u Ladenburgu. Ali, prodaja prirodnog gasa je naglo pala, kada je sve više kompanija prešlo na električne ili dizel mašine za pokretanje svoje mašinerije. I tako je Karl Benz ponovo odlučio da dizajnira i pravi automobile.

Godine 1908, njegov drugi sin, Richard, se pridružio kompaniji u Ladenburgu, i već su prva vozila isporučivana klijentima. Kupci su pozitivno odgovorili na nove Benz automobile, i posle samo nekoliko komada 6\10 hp automobila, model 8\18 postao je prvi model koji će kompanija C. Benz SÖHNE proizvoditi u većem broju.

Časopis koji se bavio trgovinom, Allgemeine Automobil Zeitung, pozitivno je ocenio budućnost novog brenda: „Dakle, u budućnosti će postojati dva tipa Benz automobila“. I zaista, broj automobila koje je proizvodila kompanija C. Benz SÖHNE se stalno povećavao, ne samo zbog imena već zbog, i pre svega, zbog nastupajućeg tehničkog razvoja. Godine 1913, kompanija je uvela već tri modela sa motorom sa cevastim ventilima.

Svetski ratovi

U vreme izbijanja I svetskog rata, kompanija je izgradila oko 300 šasija i isporučila ih konstruktorima. Ipak, posle rata, kompanija nije mogla da nastavi svojim uspešnim putem kojim je krenula. Poslednji automobil napravljen po specifikaciji kupca je završen 1923. godine, a naredne godine su proizvedena samo dva „touring“ automobila, koja su služila za potrebe kompanije, odnosno, za privatne potrebe porodice. Danas su ova dva automobila među eksponatima auto-muzeja „Dr Carl Benz“.

Nakon što je automobilska proizvodnja kompanije prekinuta, fabrika C. Benz SÖHNE je u početku korišćena za sklapanje automobila brenda Badenia. Tokom II svetskog rata kompanija se bavila popravkom automobila različitih brendova.

U prvim posleratnim godinama, menjali su se korisnici starih hala, a među njima je bila i kompanija Mercedes-Benz sa sedištem u Manhajmu, za prodaju i usluge koja je tu vršila popravke automobila svojih klijenata.

Neko vreme su američki GMC vojni kamioni pretvarani u civilne kamione za odnošenje smeća u Ladenburgu.

Nova era je počela za C. Benz SÖHNE

Nova era je počela za C. Benz SÖHNE ranih 50-ih godina, kada su Karl Benz, unuk osnivača kompanije i njegov zet, Wolfgang Elbe, uspostavili kontakt sa Daimler Benz AG. U početku, porodična kompanija u Ladenburgu je sklopila posao za eksperimentalno odeljenje i legendarno trkačko odeljenje. U kasnijoj fazi, C. Benz SÖHNE postao je snabdevač osovinskim komponentama za komercijalna vozila Daimler-Benz-a.

Danas, kompanija radi na novoj lokaciji, u novim zgradama u Ladenburgu.

Tada, u tom trenutku, ljubitelj klasičnih automobila, Winfried A. Seidel je iskoristio priliku i kupio Benz-ove stare industrijske hale.

Za osnivača i vlasnika automobilskog muzeja „Dr. CarlBenz“ ovo je bila jedinstvena prilika da dokumentuje istoriju inženjerstva jednog brenda, u istorijskoj postavci. Daimler Chrysler AG je podržao projekat i finansirao restauraciju istorijskih fabričkih hala.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista