1. Gospodine Koprivica, kako je tekao put vaše razvojne karijere pre dolaska na poziciju CFO Carlsberg Srbija?

Nedugo nakon završetka Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu 2000. godine svoju karijeru sam započeo u NIS Naftnoj industriji Srbije, delu kompanije NIS GAS (sadašnji Srbija Gas). Nakon nekoliko godina prešao sam u Hypo Alpe Adria Banku, a potom u IM Matijević – Matijević Agrar. U kompaniju Carlsberg Srbija došao sam 2007. godine na poziciju menadžera finansija i računovodstva.

Mogu reći da je čitav moj dosadašnji profesionalni put, uključujući i period proveden u banci (gde sam radio na poslovima finansijske analize i ocene kreditne sposobnosti kompanija-tražilaca kredita) vezan za poslove korporativnih finansija. Iskreno, čini mi se da sam pravilno odabrao, ova oblast mi odgovara, zanima me, i još uvek pronalazim motivaciju i inspiraciju da se posvećeno bavim poslovima i izazovima koje finansije sa sobom nose.

2. Kako ocenjujete uslove poslovanja tokom 2024? Jesu li oni bili bolji ili lošiji u poređenju s ranijim godinama?

U celini posmatrano i obuhvatajući tržišta na kojima posluje Carlsberg Srbija Grupa (koja pored Srbije, uključuje i Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, odnosno naša zavisna društva Carlsberg BH i Carlsberg Montenegro, kao i prisustvo na tržištu Albanije ), uslovi poslovanja u 2024. godini su bili nešto povoljniji u odnosu na prethodni period. Tu pre svega mislim na blagi oporavak kupovne moći stanovništva, relativnu stabilizaciju cena (inflacija od 4,3% u Srbiji, 2,4% u BIH, 3,3% u Crnoj Gori i 2,1% u Albaniji) i stabilizaciju lanaca snabdevanja, naročito poremećenih u prethodnom periodu usled pandemije Kovid 19 i otvorenih međunarodnih/geopolitičkih žarišta. Moram pomenuti i da su tokom prošle godine vremenske prilike bile znatno povoljnije za pivski biznis od 2023. godine, koju su obeležile kišni periodi i jake vremenske nepogode u jednom delu letnje sezone. Ipak, postoje i izazovi s kojima smo se susretali u prethodnom periodu gde najpre imam u vidu tržište radne snage.

3. Carlsberg Srbija Grupa je ostvarila jako dobre rezultate u prethodnih nekoliko godina. Šta je najveći potencijal koji Carlsberg Srbija ima u ovom trenutku?

Najveći potencijal naše kompanije jesu naši zaposleni i portfolio brendova, uz konstantno održavanje visokog kvaliteta proizvoda i plasiranje inovacija na tržištima na kojima poslujemo. Korporativna kultura, uslovi rada i pozitivna radna atmosfera utiču na motivaciju zaposlenih koji pružaju visok učinak vođeni Carlsbergovim motom SEMPER ARDENS. Fleksibilnost i uglavnom brzo donošenje poslovnih odluka, baziranih na pouzdanim finansijskim i komercijalnim analizama i podacima su pozitivno uticali na rast tržišnog učešća i poslovne rezultate u prethodnim godinama. Kompanija je naročito snažna u segmentu premium pivskih brendova (Tuborg, Carlsberg, Blanc) i kategoriji sajder pića (brend Somersbi), uz kontinuirano širenje portfolija i inovacije. U 2025. godini ušli smo i u novi segment – segment energetskih pića, s brendom Battery, što samo pokazuje da pratimo svetske i domaće trendove i trudimo se da konstanto obogaćujemo svoju ponudu potrošačima. Kontinuirane i značajne investicije od preko 200 m EUR od dolaska Carlsberga, u osavremenjenu fabriku u Čelarevu (opština Bačka Palanka) obezbeđuju visoku produktivnost, a standardan i visok kvalitet proizvoda, kao i zdravlje i bezbednost zaposlenih na radu, naši su apsolutni prioriteti.

4. Kada smo kod bezalkoholnih piva i napitaka, kao i pića s niskim procentom alkohola, koliko pažnje Carlsberg Srbija Grupa posvećuje ovom segmentu i kakvi su planovi za naredni period?

U svom portfoliju trenutno imamo više različitih ponuda bezalkoholnih napitaka – od bezalkoholnog Somersby-ja do radlera pod nazivom Twist, koji pored svoje niskoalkoholne ima i bezalkoholnu varijantu. Tržište bezalkoholnog piva u Srbiji nije toliko razvijeno kao u nekim evropskim zemljama, ali je rastuće. Ceneći trendove koji su prisutni u svetu, naročito u ekonomijama razvijenijim od naše, može se očekivati nastavak tog rasta. U tom smislu, već u ovoj godini planiramo da obogatimo svoj portfolio u ovom segmentu.

5. Koji su bili glavni izazovi u prethodnih par godina za finansijskog direktora velike pivarske kompanije?

Organizacija rada i procesa u uslovima pandemije Kovid 19, kao i izazovi u samom poslovanju (periodična „zatvaranja“ ugostiteljskih objekata, pad tržišta i volumena, osiguranje likvidnosti kompanije, poremećaji u lancu snabdevanja itd.) sasvim sigurno ostaju u sećanju. Potom je nastupio period visoke troškovne inflacije u kojem je bilo neophodno reagovati na adekvatan način, istovremeno čuvajući profitabilnost kompanije i volumen, sagledavajući i uticaj inflacije na kupovnu moć naših potrošača. Isto tako, u posmatranom periodu dodatno smo razvili alate za analizu profitabilnosti i uspešno odgovorili na rastuće zahteve matične kompanije iz Danske u pogledu finansijskog planiranja i izveštavanja. Trenutno smo u procesu implementacije novog softvera/ERP-a koji podrazumeva intenzivnu saradnju s konsultantima i značajan angažman zaposlenih – posebno ključnih pojedinaca.

6. Koliko se promenio način rada u sektoru finansija kompanije otkad ste Vi počeli da radite do danas?

Jedino što je zaista stalno jesu promene. Vreme digitalne transformacije u kojem živimo i radimo nesumnjivo utiče i na finansije. Povremeni rad od kuće je danas postao realna opcija, moglo bi se reći čak i motivacioni faktor za određene pozicije. Upotreba laptop računara i pametnih mobilnih uređaja daje različite mogućnosti, podiže fleksibilnost i dostupnost. Komunikacija putem e-pošte postaje dominantna forma, a video konferencije i primena teams aplikacije mogu zameniti pojedine sastanke, koji su nekada podrazumevali fizičku prisutnost, što štedi vreme i resurse. Na početku moje karijere nije postojao e-banking i interfejs istog s računovodstvenim softverom. Koncept digitalnog potpisivanja ubrzava i olakšava administrativni deo poslovanja. Skorašnje uvođenje sistema elektronskih faktura u Srbiji stvara osnov za punu primenu EDI koncepta i dalju automatizaciju procesa. U oblasti finansijskog planiranja i izveštavanja, naročito je unapređena oblast analize profitabilnosti (power BI izveštaji) i poslovne simulacije u cilju podrške poslovnom odlučivanju, tj. internim stejkholderima. Povećava se i obim posla u delu korporativnog izveštavanja i planiranja (trogodišnje projekcije, budžet i tzv. projekcije procene, mesečne prognoze itd.), kao i analize optimalne upotrebe finansijskih resursa za investiranje/CAPEXe. Poslednjih godina akcenat se stavlja i na dalje unapređenje i jačanje sistema internih kontrola, kao preventive za pojavu grešaka, pre svega. Počinjemo se baviti i tek ćemo se baviti veštačkom inteligencijom, gde su kako čujemo i vidimo, promene vrlo brze i intenzivne. Dakle, promene su svuda oko nas, ali ono što je konstanta je znanje – znanje vam ne može niko uzeti. Imam tu u vidu znanje stečeno u procesu obrazovanja, koje u kombinaciji s dobrom obukom i sistemom upravljanja učinkom, predstavlja osnov za razvoj praktičnog znanja i veština, a onda dalje i napredovanje u karijeri.

7. Na koji način se trudite da privučete eksperte u ovoj oblasti kada zapošljavate nove ljude u svoj tim? A na koji način motivišete postojeće zaposlene?

Dobra korporativna kultura i pozitivno radno okruženje karakterišu kompaniju Carlsberg Srbija i to kandidati koji nam se javljaju u najvećem broju slučajeva i znaju. Imajući u vidu već pomenuto u prethodnom delu teksta, kao i prirodu same delatnosti, finansije u pivarskoj industriji, odnosno kompaniji Carlsberg Srbija, karakteriše umeren do visok nivo složenosti. Uz činjenicu da smo veliko pravno lice, to istovremeno znači i raznovrsnost poslovnih događaja/situacija, odnosno mogućnosti za učenje i dalje praktično usavršavanje. Imamo relativno nisku fluktuaciju u finansijama, a kada zapošljavamo proces selekcije je profesionalan i objektivan. Uvek težimo da izaberemo najboljeg kandidata, naročito uzimajući u obzir radno iskustvo, potencijal i rezultat na testu praktičnog finansijskog znanja. Pored pomenute radne atmosfere, razvijen sistem upravljanja učinkom i adekvatno nagrađivanje, treninzi , obogaćivanje posla i mogućnosti horizontalnog i vertikalnog pomeranja, druženja unutar kompanije i tim bildinzi su svakako faktori koji i čine da imamo vrlo solidan nivo zadovoljstva zaposlenih, dobru motivisanost i da smo ocenjeni kao pouzdan partner drugim sektorima tj. internim stejkholderima.

8. Carlsberg Grupacija je još 2016. godine usvojila održivu strategiju Zajedno ka nuli. Koje su najznačajnije pretenzije, kojima ćete težiti kao kompanija u narednom periodu?

Kompanija Carlsberg svoju posvećenost održivom poslovanju iskazuje kroz program ZAJEDNO KA NULI, koji obuhvata šest oblasti u kojima nastojimo da delujemo pozitivno na životno okruženje s jasno postavljenim ciljevima. Pomenute oblasti odnose se na smanjenje ugljeničnog otiska u čitavom lancu, na potrošnju vode, smanjenje poljoprivrednog otiska, ambalažni otpad, odgovornu konzumaciju, kao i na zdravlje i bezbednost naših zaposlenih. Kao deo Carlsberg Grupacije, i mi u Carlsberg Srbiji svakodnevno radimo na svakoj od pomenutih oblasti i nastojimo da brojnim aktivnostima i projektima koje pokrećemo pozitivno delujemo na životnu zajednicu čiji smo sastavni deo. Hteo bih samo da dodam da se, pored strategije Zajedno ka nuli, trudimo da od dolaska na tržište Srbije, konstantnim ulaganjem u različite projekte, poboljšamo život naših sugrađana u Čelarevu, jer verujemo da je za dugoročan razvoj kompanije osnova prosperitetna i zdrava zajednica.

9. Kakvi su planovi za naredni period kompanije Carlsberg Srbija? Kakve izazove očekujete u narednom periodu i šta će vam biti fokus u 2025?

Naši potrošači i zaposleni su u osnovi naših poslovnih odluka i planova. Održanje visokog nivoa kvaliteta proizvoda uz proširenje portfolija kroz inovacije i ulazak u nove kategorije, proširenje kapaciteta proizvodnje u fabrici u Čelarevu, poštovanje ekoloških standarda, kao i dalje podizanje nivoa zadovoljstva zaposlenih su ključne oblasti, kako u 2025. tako i dalje. Planirani rast volumena/prodaje i tržišnog učešća na pomenuta četiri tržišta na kojima poslujemo u regionu, rast ključnih finansijskih pokazatelja u apsolutnom izrazu, kao i margina trebali bi doći kao logična posledica gore navedenog. Globalna i regionalna stabilnost, kao i mogućnost prelivanja efekata niskog/usporenog rasta ili recesije iz pojedinih evropskih zemalja mogu predstavljati glavne izazove u narednom periodu. Ne treba zaboraviti ni tržište radne snage, naročito pojedina zanimanja/profesije, odnosno „hronični” nedostatak ponude.