Klaus Švab, osnivač SEF-a, pozdravio je učesnike skupa i upozorio na „kritične izazove” s kojima se suočava današnji svet, kao što su oružani sukobi, ekstremni vremenski događaji, dezinformacije, sve veće podele unutar društava i država. On je napomenuo da svet istovremeno stoji na pragu prelaska iz industrijske ere u takozvano inteligentno doba , gde će veštačka inteligencija i druge revolucionarne tehnologije i inovacije fundamentalno transformisati ekonomske sisteme, poslovne modele i lične živote. Prelazak iz industrijskog u inteligentno doba odvija se eksponencijalnim tempom, noseći neviđene rizike za čovečanstvo, dok nastojimo da se pripremimo i prilagodimo njegovoj složenosti. Prema njegovom mišljenju treba biti „konstruktivni optimista” i posvetiti se praktičnom rešavanju gorućih problema na globalnom nivou.

Forum u Davosu se fokusirao na pet osnovnih, međusobno povezanih tematskih celina, od kojih je svaka ključna za održivu, inkluzivnu i prosperitetnu budućnost. Tematska celina „Ponovno promišljanje rasta“ je istražila nove mogućnosti za ekonomski rast, uključujući inovacije vođene tehnologijom. „Industrije u inteligentnom dobu“ je ispitala kako biznis može da se kreće kroz tehnološke promene i novu dinamiku industrije. „Ulaganje u ljude“ se pozabavila potrebom za razvojem radne snage, prekvalifikacijom i otvaranjem radnih mesta u sektorima u nastajanju. „Zaštita planete“ se fokusirala na povećanje klimatskih i prirodnih rešenja i unapređenje napora za dekarbonizaciju. Blok nazvan „Ponovna izgradnja poverenja” radio je na podsticanju globalne saradnje i otpornosti u sve više podeljenom svetu.

Svet se nalazi na kritičnoj raskrsnici između svetskih poredaka i pred brojnim izazovima, a saradnja predstavlja jedini put napred, navodi se u Globalnom barometru za 2025. SEF-a, koji je objavljen uočiokupljanja predstavnika svetske poslovne i političke elite u Davosu. Predsednika SEF-a Berge Brende, upozorio je da bi tekuća dezintegracija u globalnoj saradnji i trgovini mogla da dovede do pada globalnog BDP-a za sedam do osam odsto. O ve godine se očekuje ekonomski rast od oko 3,1 odsto, kao i porast trgovine za više od tri odsto, što je u oba slučaja znatno sporiji rast nego u prošlosti. U svetu je raseljeno rekordnih 122 miliona ljudi, broj sukoba je veći nego u prošlosti, a brojke pokazuju da je broj smrtnih slučajeva u sukobima porastao na najviši nivo u poslednjih 30 godina.

Otvaranje i gašenje radnih mesta usled strukturnih transformacija tržišta rada imaće uticaja na 22 odsto današnjih ukupnih radnih pozicija širom sveta. Očekuje se da će ove transformacije dovesti do otvaranja 170 miliona radnih mesta, što je ekvivalentno 14 odsto današnje zaposlenosti. S druge strane, ovaj rast pratiće izmeštanje ili zatvaranje oko 92 miliona radnih mesta ili osam odsto od ukupne zaposlenosti, dodaje se u Globalnom barometru za 2025. U svetu će rasti potražnja za poslovima u zemljoradnji, na farmama, kao i u sektoru dostave, građevinarstva i prehrambene industrije, kao i za stručnjacima za podatke, mašinsko učenje i veštačku inteligenciju, dok će istovremeno biti sve manje pozicija za službenike, blagajnike, bankarske radnike i grafičke dizajnere, objavljeno je na veb stranici SEF-a.

Ukupno bogatstvo svetskih milijardera poraslo je 2024. za 2.000 milijardi dolara, tri puta većom brzinom nego u 2023, a nejednakosti u svetu su sve veće, zaključak je izveštaja Udruženja nevladinih organizacija OXFAM, uoči Foruma u Davosu. Imovina najbogatijih je prošle godine rasla za 5,7 milijardi dolara dnevno. Broj milijardera u svetu je prošle godine porastao za 204 – na 2.769. Njihovo kombinovano bogatstvo za samo 12 meseci poraslo je sa 13.000 milijardi dolara na 15.000 milijardi dolara, što je drugi po iznosu godišnji porast od početka merenja ovih brojki. Bogatstvo deset najbogatijih ljudi sveta poraslo je prošle godine u proseku za gotovo 100 miliona dolara dnevno, navodi se u izveštaju. Najnoviji izveštaj o nejednakosti otkriva kako je svet sada na putu da u roku jedne decenije ima pet ljudi sa bogatstvom od 5.000 milijardi dolara. Nasuprot tome, broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva , koja prema definicije Svetske banke iznosi 6,85 dolara dnevno, takoreći se nije promenio od 1990. i iznosi gotovo 3,6 milijardi, što predstavlja 44 odsto svetske populacije. Kako se navodi, jedna od deset žena na svetu živi u ekstremnom siromaštvu, odnosno ispod granice od 2,15 dolara dnevno.

SEF u Davosu je ove godine imao samo jednu uslovno rečeno zvezdu, odnosno novi elemenat sa kojim svetska ekonomija mora da računa – zove se Donald Tramp, a obratio se iz Vašingtona preko video linka. Američki predsednik je već prvog dana svog drugog mandata u Beloj kući potpisao čitav niz mera, od kojih je mnoge najavljivao u predizbornoj kampanji, a dodatne mere, kako kaže, tek slede. Ukoliko se sprovedu onako kako su najavljene, izazvaće velike potres i promene na globalnoj ekonomskoj sceni, jer uključuju najveće industrijske zemlje i regione sveta. Tramp je pozvao svetske poslovne lidere da proizvode svoje proizvode u SAD. Više puta je obećavao da će koristiti carine za podsticanje domaće proizvodnje, uprkos skepticizmu ekonomista prema toj politici. Novoimenovani predsednik brzo je preduzeo korake da pooštri imigracionu politiku, proširi domaću proizvodnju energije i zapretio uvođenjem visokih tarifa EU, Kini, Meksiku i Kanadi.

Na ovogodišnjem SEF-u pravi fokus bio je na diskusije, predavanja i panele vezano za veštačku inteligenciju. Postavljeno je pitanje: „Da li je veštačka inteligencija osnovno ljudsko pravo?” Ovo pitanje odražava polarizovane stavove o tome, gde neki vide ovu tehnologiju kao univerzalno dobro, dok drugi smatraju da ona predstavlja pretnju. Na konferenciji se pojavila i nova terminologija – FOBO (strah od bolje opcije), jer su neki učesnici bili preplavljeni velikim brojem rešenja za veštačku inteligenciju, pa je nastao strah da će postati nepotrebni. Iako su ove usluge skupe, prelazak na veštačku inteligenciju je neizbežan.

Tehničke kompanije su prikazale svoje inovacije za veštačku inteligenciju, ali i dalje postoji jaz između njenog razvoja i veština zaposlenih. Kompanije se fokusiraju na unapređenje veština, a zaposleni moraju da preuzmu inicijativu da ostanu relevantni. Kontinuirano učenje je ključno, a kompanije poput Infosys-a nude interne platforme za razvoj veština.

Uticaj veštačke inteligencije na radna mesta bio je tema rasprave. Iako veštačka inteligencija može da obavlja mnoge zadatke u oblastima, kao što su finansije i razvoj softvera, još uvek ne postoji radno mesto koje bi bilo potpuno zamenjeno veštačkom inteligencijom. Međutim, radne uloge će se razvijati kako tehnologija napreduje.

Kompanije su optimistične u vezi sa povratkom na ulaganja u veštačku inteligenciju ove godine. Očekuje se da će agenti za veštačku inteligenciju igrati ključnu ulogu u stvaranju novih komercijalnih modela. Kako veštačka inteligencija nastavlja da se razvija, neka od najplaćenijih zanimanja mogu biti ugrožena. Neki su primetili da veštačka inteligencija uskoro može nadmašiti ljudske programere, što predstavlja izazov za budućnost poslova u kodiranju.

Klaus Švab je na ovogodišnjem Samitu u Davosu izneo šokantne najave, koje otkrivaju mračne planove globalista za resetovanje čovečanstva u 2025. Poništavanje američkih izbora, kreiranje serije globalnih kriza i totalna kontrola uz pomoć veštačke inteligencije, samo su deo strategije kojom Švab i njegove pristalice žele oblikovati svet prema svom viđenju. U govorima prepunim pretnji i ideoloških poruka Švab je jasno stavio do znanja: demokratija kakvu poznajemo je prepreka njihovom „novom svetskom poretku”.Švab tvrdi da su rezultati nedavnih američkih izbora dokaz da SAD više nisu sposobne da same sobom upravljaju. Kao rešenje, globalisti predlažu ukidanje izbora i uvođenje sistema u kojem bi zvaničnici bili nasumično birani iz grupe kandidata koju kontrolišu elitni „čuvari demokratije”. Prema njihovim planovima SAD bi postale podređene centralizovanoj globalnoj vlasti, dok bi iluzija demokratije bila zamenjena autoritarnim upravljanjem.

Jedan od ključnih alata u ovoj agendi je veštačka inteligencija, koja bi, prema Švabu, mogla nadgledati populaciju, gasiti otpor i obezbediti sprovođenje pravila bez pitanja. Ovaj plan uključuje i stvaranje globalnih kriza, poput pandemija, kako bi se narodi prisilili na pokornost. Insajderi s Foruma u Davosu opisuju Švaba kao „paranoičnog i uznemirenog lidera koji sve više gubi kontrolu”, dok raste otpor prema njegovim planovima. Švabov cilj je srušiti američki Ustav i podrediti slobodne zemlje globalističkoj agendi.

Švab je na zatvorenim sastancima predstavio pet glavnih rizika koji prete svetu u 2025. Iako su na prvi pogled to izazovi sa kojima se suočava čovečanstvo, pažljiviji uvid otkriva da su mnogi od njih deo plana koji pogoduje globalističkim interesima. Pandemije, klimatske krize i uvođenje digitalne kontrole predstavljeni su kao rešenja za probleme koje sami globalisti aktivno kreiraju. Švabova želja je da se oblikuje i poslušno i lako kontrolisano čovečanstvo.

Iako Švab i njegove pristalice nastoje sprovesti svoju agendu iza zatvorenih vrata, glasovi otpora postaju sve jači. Uzbunjivači iz samog SEF-a počeli su da otkrivaju mračne planove globalista, dok širom sveta raste svest o pretnjama koje dolaze iz Davosa. Poruka je jasna: vreme je da se narod ujedini u odbrani slobode i prava na samoodlučivanje. Ovo je istorijski trenutak – borba protiv agende globalista zahteva buđenje svakog pojedinca. Ako se ne deluje sada, mogu se izgubiti temelji slobodnog društva zauvek. Borba nije završena – ona tek počinje, a Švabova vizija sveta ne može postati realnost.

***

Prvi forum održan je 1971.godine pod nazivom Evropski menadžment forum, ali je 1987. promenio ime u Svetski ekonomski forum, kako bi reflektovao širi globalni fokus. Cilj ove međunarodne neprofitne organizacije, bio je da okupi javni i privatni sektor kako bi se pronašla rešenja za globalne probleme, nešto što ostaje jedan od njenih temeljnih principa i govori o njenoj misiji: „Posvećeni poboljšanju stanja u svetu“. Prvi sastanak SEF-a pre pet decenija održan je u Davosu i od tada je centar njegovog godišnjeg okupljanja. Danas je platforma za dijalog o globalnim izazovima, kao što su klimatske promene, geopolitičke tenzije, tehnološke inovacije i socijalna nejednakost. Jedna od najjedinstvenijih stvari o Davosu upravo su oni koji tu prisustvuju. Iako je često kritikovan kao govornica za privilegovanih jedan odsto sveta, ljudi ovde, takođe, dolaze da lobiraju i utiču na ove moćne elite kako bi uticali na promene na globalnom nivou. Obično možete očekivati da prisustvuju svetski lideri – obično predsednik SAD, rukovodstvo EU i UN-a i tako dalje – ali i poslovni lideri i preduzetnici, istaknuti mislioci i akademici, šefovi nevladinih organizacija i dobrotvornog sektora, inovatori, mediji, civilno društvo, aktivisti svih veroispovesti – čak i povremene poznate ličnosti. I svi su na jednom mestu, u isto vreme, što znači pristup bez presedana za mnoge učesnike donosiocima globalnih odluka. Zvanična lista gostiju je često vrlo ekskluzivna i sastoji se od oko dve do tri hiljade učesnika i govornika, ali sam sastanak privlači hiljade drugih na svoje sporednedogađaje (na marginama ovog skupa). To je, takođe, mesto gde kompanije – pa čak i zemlje i regije – postavljaju svoje štandove kako bi prodale koncepte i usluge ili privukle investicije. Osim uvodnih govora i panela u Kongresnom centru, glavnom mestu Davosa, ovo je samo po sebi istaknuto obeležje godišnjeg događaja. Jedan od osnovnih principa SEF-a bio je da bude nepristrasan, nezavisan i lišen posebnih interesa. Ali te osećaje treba staviti na stranu, jer kritika nikad nije daleko od Davosa. S obzirom na suprotstavljanje suprotnih planova i preklapanja političkih i korporativnih sfera, SEF je često na liniji vatre antagonista koji tvrde da je to „zloćudna sila u svetu”. Davos okuplja lidere iz raznih sektora – predsednike, premijere, direktore najvećih svetskih kompanija, ekonomske eksperte, umetnike i aktiviste. Cilj njihovih okupljanja je razmena ideja, stvaranje partnerstava i donošenje strategija za budućnost. Svetski ekonomski forum u Davosu 2025. fokusirao se na teme poput veštačke inteligencije, obnovljivih izvora energije, posledica geopolitičkih sukoba i održivog razvoja. Ovaj Forum nije samo događaj, već globalna platforma koja omogućava liderima da rade na boljitku, iako ga kritičari često vide kao elitistički skup. Bez obzira na to, Davos ostaje mesto gde se oblikuju mnoge ideje koje utiču na globalne društvene, ekonomske i političke tokove.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik – redovni član NDES-a