Imate zanimljiv život…

Imam, možda i previše. Imam i dosta godina, ali još nisam za bacanje... Rođen sam u Kotoru , ali su moji poreklom iz Pješivaca, jednog pasivnog dela Crne Gore. Tamo se teško živelo i u moju genetiku je ugrađena ta neka snaga, borba za život i za sve što je vredno borbe.

Od malih nogu sam nekako osećao da mi je Crna Gora preuska, ona Jugoslavija takođe. Upisao sam pomorsku školu, igrao vaterpolo, onako uzgred, ali mi je krajnji cilj bio da putujem.

Kao mlad, ja to tada nisam mogao da prepoznam, ali sad, sa ove distance vidim, imao sam taj preduzetnički duh. Otac me je naterao, pošto sam bio vrlo nemiran, da prodajem sladoled. Taj posao me je vezivao za jedno mesto pa mi je bilo dosadno. Jednog dana, stariji par, Amerikanci su bili, me je pitao gde ima da se kupi post card? …post card? Ja sam tada već išao u osnovnu školu, znao sam nešto engleski, ali nisam znao puno. Otrčao sam da pogledam u rečnik, i nađem! Post card su razglednice!

To je doba komunizma, nedelja, dan kada je sve zatvoreno, pa i kiosci sa razglednicama, ništa ne radi! Imao sam nešto malo para, dosetim se i u toku sedmice kupim jedno 300 razglednica, i ispred kafane na jednom zidiću, raširim razglednice i za 20 minuta sam ih sve prodao. Nastavim tako da prodajem razglednice. Posle 3-4 sedmice naiđe otac i vidi me sa razglednicama:

,,Što činis to? Da nisi ukrao?’’ I kad sam ja njemu objasnio, on me pomilova po glavi i kaže; ,,Treba li to tebi?’’, rekoh :,, Treba.” Međutim, posle 2-3 meseca, već su se pojavili odrasli, počeli i oni da prodaju razglednice, i ja sam batalio taj biznis, ali sam te godine pošao u školu u novim cipelama.

Kada sam završio pomorsku školu, iako sam bio u vaterpolu dosta uspešan, mogao sam da napravim karijeru, ja sam sve to ostavio. Otišao sam pravo na brod i počeo da plovim. Plovio sam, po meni, predugo. Brod, koliko god izgledao interesantan kao jedan izazov,on je, u stvari, jedna velika dosada.

Koliko ste dugo plovili?

Skoro14 godina po celom svetu. Na teretnim do 1985.god., a onda sam bio na putničkim brodovima, sve do ‘90.godine. Počinje rat … 1991.godine, moj putnički brod, gde sam bio kapetan, ostane u Vele luci u Hrvatskoj.

I tako ja, kapetan bez broda, odlazim u Montenegro Express. Posle dužeg ubeđivanja, generalni direktor mi prepušta vođenje MontenegroExpress agencije u Kotoru, mom gradu.

Uveo sam liniju Beograd-Budimpešta. Iz Beograda, sa Studentskog trga, dnevno pet autobusa je esenciju srpskog naroda vozilo u Budimpeštu. Širom sveta su išli, ko zna da li su se vratili, tako da mi to ne služi na čast, ali eto, i to sam uradio.

Posle sankcija, počeo sam da radim aranžmane za Grčku, Italiju, Francusku. Za Mađarsku sam imao shopping turu. Tako je protekao moj rad u državnoj turističkoj agenciji. Godine 1997. sa partnerima otvaram Meridian, privatnu agenciju, ali sam shvatio da mi je i tu postalo tesno, pa ‘99. otvaram agenciju za ukrcavanje pomoraca i počinjem da se bavim nekretninama. Tada počinje bombardovanje... Posle bombardovanja već su počeli da se pojavljuju ljudi koji su tražili nekretnine. Ja sam tu video šansu za sebe.

Od 2003. godine, kad niko u Crnoj Gori nije ni znao šta su nekretnine, ja sam radio. I napravio sam baš najozbiljnije novce za taj deo svog života.

Kotor

Obišli ste svet, ali ste se ipak vratili u Kotor. Šta Vas to vuče Kotoru?

Kotor je za mene najlepši grad, iako ja već pet, šest godina živim u Budvi. Kotor je specifičan grad.

I Kotorani su specifični...

U Budvi čovek, kad nema šta da radi, on obuče radno odelo i ode u vrt, da kopa i sređuje, ili nešto da ukrašava, da farba. A Kotorani, kad nemaju što da rade, fino se obuku i krenu u grad da šetaju po pjaci .

Kotor ima karakteristike grada i možda je to jedina razlika. Ja u ovom trenutku ne vidim nikoga ko ima viziju kako Kotor treba dalje da se razvija.

Kotor ima sjajne potencijale. Stari Grad koji uopšte nije iskorišćen.

Kotorani imaju jednu sistemsku grešku, oni vide Kotor od tunela do Orahovca, i to je za njih Kotor, a Kotor je opština koja ima najveći potencijal posle Barske opštine.

Oni imaju celi Donji Grbalj , to je od plaže Jaz pa uz obalu, idete sve do Plavih Horizonata. To je jedan ogroman potez, to su milioni kvadratnih metara neiskorišćenih uz obalu. Možda je i dobro što nije do sad taknuto. Eto, to je problem Kotora, i mene to jako boli, golica….

Motenegro stars

Godine 2003. osnovan je Montenegro Stars Hotel Group?

Montenegro Stars se rodio tako što sam sa mojim partnerima započeo razgovor oko kupovine jednog hotela, gde bih ja bio posrednik i uzeo svoju proviziju. Međutim, ti razgovori su dugo trajali

Ja sam im pokazao tada što je bilo realno moguće da se kupi od hotela. Na večeri, oni kažu: “Mi hoćemo da kupimo hotel, reč je o hotelu Montenegro, ali pod uslovom da budeš partner sa nama”. Ja sam to odbio, jer mi je u tom trenutku toliko dobro išlo sve što sam radio, da mi hotel nije bio interesantan.

Bio sam svestan da će mi taj jedan hotel uzeti vremena kao pet hotela, a moje su ambicije bile mnogo veće. Oni kažu: ,, Mi nismo mislili samo jedan hotel… nego i Splendid, planirana je kupovina i hotela Panorama , Montenegro i Blue Star. Ako sve to uzmemo?” .

I tako, 15.jula 2003.godine, smo osnovali crnogorsku kompaniju koja je registrovana u Crnoj Gori, koja radi u Crnoj Gori, ima mešoviti kapital. Rodio se Hotel Group Montenegro Stars.

Ubrzo zatim, 23.jula smo kupili Blue Star hotel, koji nije bio gotov, mi smo ga završili. U oktobru iste godine smo na tenderu kupili hotel Montenegro, a u decembru smo kupili i hotel Splendid. Praktično, u roku od 6 meseci, tri hotela. Bilo mi je drago kad je objavljeno da smo na tenderu mi dobili hotel Splendid. U Večernjim Novostima je osvanuo naslov: ,,Kotorani kupuju Bečiće”.

Do pre dva meseca firma je imala sedište u Kotoru. Sad smo prebacili sedište u Budvu. Ja sam uveren da gradonačelnik Kotora ni ne zna da se ovakva firma više ne nalazi u Kotoru. Očigledno je da Kotorani, od onih velikih brda, ne mogu da vide ništa dalje.

Koristite vrlo visoke standarde, to sve puno košta. Da li je ovo najveća investicija u Crnoj Gori?

Trenutno, da. Ali verujte mi, ova investicija, ako ćemo da pravimo komparaciju sa Emiratima, za isti kvalitet, tri puta manje novca je potrošeno.

Hotel Montenegro ima 4 zvezdice.

Blue star,takođe.Ja tvrdim da je bolje opremljen Blue Star nego Splendid.

Slučaj “SPLENDID”

Ko je projektovao Splendid?

Više njih, ali glavni projektant je bio Zoran Đorđević iz Beograda. Nije mi bilo lako sa njim, a ni njemu sa mnom, ali uspešno smo završili ovaj projekat.

Koliko ste Vi doprineli da Slendid izgleda ovako ?

Veoma, ako mi ne verujete, pitajte Zorana. Veoma sam uticao, ali Zoran me sledio dosta dobro.

Da li Vam je neki od svetskih hotela poslužio kao uzor pri projektovanju?

Video sam mnogo hotela, ali ja sam ih video kao gost, nisam ulazio u suštinu. Trudio sam se zato da, dok smo ovaj hotel gradili, ne gledam nijedan hotel.

Imao sam viziju, položaj, kako treba da bude okrenut ka moru i da bude jednotraktni sistem, sve sobe okrenute ka moru. To mi je bio prvi i osnovni zadatak u ovom projektu.Trudio sam se sa namerom da ne gledam ni jedan drugi hotel, da bi ovaj bio autentičan. I mi smo u toku projektovanja mnogo menjali, dodavali i oduzimali, i mislim da je na kraju ispalo dobro, ali mogu još nešto drugo da vam kažem… sledeći hotel će duplo bolji biti od ovoga.

Bolji, a jeftiniji 15 posto od ovoga. Znate kako, većina ljudi sanja o tome da ima mnogo novca. Razni su motivi. Ljudi tako misle da je u novcu sreća, e ja sam bio u poziciji da imam novac za ovaj hotel i tek sam tada shvatio koja je to muka, koliko je to teško.

Kad se desi da imate novac a nemate znanje, onda je to veliki stres. Jer vi taj novac treba da trošite, a svesni ste da nemate dovoljno znanja, a u tom trenutku niko ga nije ni imao. Verujte mi, od nadzora do grada, od revizije, komisije, svi redom nisu bili dorasli ovom projektu u tom trenutku. Nisu imali prilike da se sretnu sa tako nečim u praksi.Ugradili smo najnoviju tehnologiju..

Svi smo mi kroz ovaj projekat rasli, učili i usavršavali se i Crna Gora se kroz ovaj projekat menjala.

Uspeli smo da “pokrenemo planinu”, postavili smo pelcer. Ovaj hotel je sad novi reper, novo merilo, novi standard koji je od velikog značaja za Crnu Goru.

”Slučaj Splendid” došao je prerano za Crnu Goru, jer ona nije tada možda tehnički bila spremna za ovakav poduhvat, ali i u pravo vreme, pred referendum, pred ove velike lomove, i dao je jednu novu vrednost, jednu novu vizuru. Zbog toga sam najviše ponosan.

Jeste li zadovoljni kako Splendid izgleda?

Nisam.

Prva stvar koju biste promenili...?

Fasadu prema ulici bih malo više arhitektonski razdradio, dosta je siromašna.

Spa centar koji imate u hotelu …

... je među najboljih 10 u svetu trenutno. Kad je funkcionalnost zajedničkih prostora u hotelu u pitanju, retko koji hotel je urađen uspešno. Splendid može da ima 2500 gostiju u hotelu, u jednom trenutku, a da ni u jednom delu hotela nemate konflikt, sudaranje gosta sa gostom, gosta sa osobljem, ne samo zbog veličine, već zato što je jako dobro isplaniran hotel, a to mogu da zahvalim gospodinu Tristingu arhitekti, koji je bio moj savetnik, od kojeg sam puno naučio, a i on po nešto od mene.

Napravili smo jednu dobru kombinaciju, izvanredan spoj funkcije, lepote, komfora i svega što to može da podrazumeva.

Sve to zajedno sa ovom prelepom, bečićkom plažom… Mislim da je to dobitna kombinacija. Svako ko je došao u ovaj hotel izašao je sa nekom pozitivnom energijom.

Zbog panoramskih liftova bilo je neizbežno da cela fasada bude u staklu. To je arhitektonski veoma zahtevno i skupo, ali imate divan pogled na more, jer je to i bila ideja, da priroda bude deo hotela. Mi smo uskladili unutrašnji dizajn sa vanjskim, koji je stvorio Bog ko zna kad, i sada je to postalo nerazdvojiva celina.

Menadžment

Osoblje Splendida je vrlo profesionalno i ljubazno. Imate 583 zaposlena?

Trenutno da ..ali na moju veliku žalost, vrlo brzo će ih biti 750, jer kreće sezona.

Imate li neki poseban sistem u odabiru ljudi?

Teško je na to odgovoriti.. Ovde imamo ozbiljnu kadrovsku službu i psihologa.. Na tržistu rada kod nas teško možete da nađete te profile koji nama trebaju. Ipak, ovo je hotel koji ima visok standard, a mi svi znamo odakle smo…

Na koji način obučavate zaposlene?

Na razne načine. U početku smo imali strane instruktore koji su ih trenirali, pa su onda to preuzeli naši, domaći. Taj trening je u kontinuitetu. Evo sad ide trening recepcije i prodaje, i tako po svim segmentima. Radi se mnogo, ali dugačak je to put, i povezan je sa mnogo stvari, nije to samo da ga naučiš… tu je potrebno kompletno menjati čoveka.

Imate i strance ovde?

Imamo. Što se tiče stranaca, bilo ih je mnogo više. U jednom trenutku je bilo 40 stranih menadžera, drago mi je što imamo takvo iskustvo.

Stranci su nam trebali u početku, da nam prenesu svoje znanje i iskustvo. Međutim, naši ljudi su mnogo uspešniji na tim istim pozicijama, kad steknu to znanje.

To je ta bitka da ljude ubedimo da moramo da imamo kontinuitet. Da su i mali i veliki posao jednako važni, a to je ono što fali na ovim prostorima, svima, generalno.

Znači li to da naš mentalitet može biti prepreka na putu ka uspehu ?

Da. Velika prepreka, međutim, mi se sa tim dosta uspešno borimo. Još uvek nisam zadovoljan, ovde treba još puno da se radi, pogotovo od kad je kriza počela. Zahvaljujući ovoj predkrizi, evo ja ću joj jednog dana, kad prođe, zahvalnicu napisati. Ne znam samo kome ću je adresirati, možda Bušu pošaljem, puno mi je pomogao u poslednjih godinu dana.

Kriza

Koristite termin pred kriza….

Nije još kriza krenula, ovo je pred kriza. U septembru bi trebalo da bude kriza.

Ne mislite li da je kriza jednim delom veštački izazvana?

Ja ne verujem u velike zavere. Videli ste devedesetih godina šta nam se desilo, jer smo verovali u te velike, globalne, svetske zavere. Ja verujem u ovo realno, ovo je očigledno, to ne vidi samo onaj ko neće da vidi. Slične situacije su se već dešavale i tu nema mnogo filozofije.

Mi ćemo prevazići ovu situaciju na neki način…. Samo kako?

Kako? Reći ću Vam kako ja to vidim. Šteta što ova kriza nije pre došla, lakše bismo je prevazišli. Dobro je s jedne strane, jer je ona kao bura, čisti sve što treba da se očisti. Ovu krizu će da preživi onaj koji je postavio svoj biznis na nekim realnim, ekonomski zdravim osnovama.

U ovoj sitaciji čovek ne treba uopšte da razmišlja o profitu, samo da sačuva biznis. Kad prođe kriza da ima gotov, sačuvan biznis, to je veoma bitno. Novac kao novac, da imam sad, u kešu, veće količine novca, bojao bih se.

Da li biste investirali?

Investirao bih, ali gde? Očekujem, ne na osnovu nekih svojih promišljanja ili znanja,već mnogi ljudi koje ja cenim, prognoziraju, da iz ove krize kad izađemo, ni finansijski sistemi, ni poslovanje koje danas poznajemo, verovatno, neće postojati.

Biće, najverovatnije, grupe svetskih valuta, 3 ili 4 potpuno ravnopravne i moći ćeš da biraš sa kojom ćeš da radiš.

Mislite da će opstati samo oni koji imaju zdravu ekonomsku osnovu i koji znaju da vode kompaniju?

Ne samo da znaju da vode, biznis je takav, dokle god idete napred, dok se širite, imate šansu da opstanete. Onog trenutka kad stanete, već sledeći dan vi ste manji nego što ste bili dan pre toga, jer neko drugi razvija svoj biznis i stiže vas, ili prestiže. To je jedan normalan sled događaja u biznisu, biznis je jako surov, to je nešto što nema kraja.

Ekonomski stručnjaci kažu da je ova kriza zahvatila ceo svet generalno, a najviše je pogodila turizam i sve delatnosti koje idu uz turizam. Da li i Vi mislite tako?

Ne do kraja, jer kad se generališe stvar do kraja, to je automatski greška. Pogodila je nekoga više, nekoga manje. Turizam je takva grana koja prva oseti i plus i minus. Kad je dobro, prva ide napred, kad je loše, prva staje. Turizam je možda sad, u ovom trenutku, najviše pogođen, ali videćemo šta će biti posle septembra, kako će druge privredne grane biti pogođene. Ipak je ovo niskoakumulativna grana, koja je dosta žilava. Mi imamo dosta prostora za manevar. Ja ću broj svojih delatnosti da smanjim, da smanjim broj radnika, svoje troškove i da egzistiram i dalje. A imate neke grane privrede gde je to nemoguće uraditi, npr. teške industrije.

Kako je ova kriza pogodila Montenegro Stars?

S jedne strane nije dobro, s jedne strane ja sam veoma zahvalan. Navešću jedan primer. Prošle godine, dnevni, prosečni troškovi firme po danu su bili oko 45000 evra. Evo, ja danas trošim 31000 evra, a to znači za 14000 sam smanjio troškove po danu zahvaljujući krizi, nisam siguran da nije bilo krize da bih to uspeo.

Kakvi su planovi kompanije za narednu godinu?

Što se tiče našeg osnovnog posla mi “grabimo” napred. Tražimo nova tržišta, izmišljamo nove ponude, jer sad je vreme kreacije, ko zna zna. Marketing je manje pogođen nego ostali sektori, sigurno. U poslu svi grešimo, ali bi trebalo da te greške svedemo na minimum.

Montenegro Stars često ima neke akcije. Ne može mesec dana da prođe a da se ne pojavimo na novinskim stranama, televiziji, nešto oko Montenegro Starsa.

Šta očekujete u sezoni leto 2009?

Ova sezona će biti uspešna, ne samo za nas, već za celu Crnu Goru, pa neka bude 10 % slabija od prethodne, to je uspeh. Pretprošlu godinu smo završili sa 460 miliona evra bruto prihoda. Prošla godina je završena sa 520 miliona evra obrta. Sa postojećom infrastrukturom, to je izvanredan rezultat, za 60 miliona evra više , pritom smo prošle godine imali manje turista brojčano nego 2007. a opet, više para. Naš životni san: šaljite para, a vi nemojte dolaziti…

Ovo će biti dobra sezona, ali 2010. god. je nepoznanica, ja se za nju bojim.

Vi mislite da će, zapravo, taj najveći udar krize biti 2010?

Ja se nadam da će biti samo 2010. Nisam pesimista, već realno posmatram stvari. Imate taj problem gubljenja poverenja. Niko više ne veruje u novac kao novac, niko više ne veruje u biznis kao biznis, u banku kao banku .

U šta veruju?

Trenutno, teško u bilo šta. Kada će se to poverenje vratiti? Ja ne znam. Jedino velikom finansijskom disciplinom. Težak je put da dobijete kredit, sa 101 obezbeđenjem, od strane banke, a to automatski znači recesiju, al hajde da kažem recesiju u razvoju. Teže će se dolaziti do novca. Ja u lako stečen novac ne verujem.

Inostrani investitori

Rusi su prestali da kupuju nekretnine u Crnoj Gori?

Nisu samo Rusi nego i svi ostali, ali to je isto jedna predrasuda. Mislim da je nametnuta. Rusi su, kad su u pitanju investicije, i kupovina nekretnina u Crnoj Gori, na sedmom mestu.

Ko najviše kupuje ?

U Crnoj Gori najviše ima ljudi iz Srbije, 63 % , ali tu ima dosta nasleđenog iz zajedničke države. Na drugom mestu su Nemci, zatim Mađari, Austrijanci, Rusi, Englezi, pa Irci.

Planirate li neka proširenja kompanije, obzirom na to da verujem da ćete zadržati ovaj standard, uslugu i broj gostiju koji imate?

U ovom trenutku, ne. U ovom trenutku razmišljamo samo o tome kako da što uspešnije prevaziđemo ovu krizu. Što se tiče kvaliteta, sigurno radimo na tome da ga poboljšamo. Sad dolazi vreme gde će ljudi za isti novac da traže više, jer svima je taj novac sad vredniji nego što je bio pre, toga smo duboko svesni.

Da tražimo nove modalitete, da tražimo nove proizvode koje možemo da nudimo tržištu, to je prvi i osnovni zadatak.

Razmišljamo o tome, a postoji i realno interesovanje, da nađemo strateškog partnera koji bi ušao kao treći u ovu kompaniju. Spremni smo da ustupimo nekih 30 % kompanije i da zajedno idemo u neke razvoje. Ali samo strateški partner iz ovog biznisa. Znači, neko ko je već u ovom biznisu, ko ima kadrovske resurse.

Verovatno očekujete nekog inostranog partnera?

Upravo tako. Inače, projekata postoji mnogo.

Postoji, ali toga neće biti naredne dve godine?

Ko zna, možda i bude. Ako se sutra pojavi strateški partner, za dve godine nov hotel je završen.

Destinacija MONTENEGRO

Vi ste, između ostalog, predsednik sektora hotelijera u Crnogorskom turističkom udruženju. Veoma se zalažete da hotelijeri u Crnoj Gori poboljšaju svoje poslovanje. Čarter letovi, koje ste uspeli da dogovorite sa Dubrovnik Airways i Jat Airways-om su jedan od važnijih projekata za ovu sezonu?

Generalni direktor Jat-a je tražio da dođe kod mene da razgovaramo o poslu, ja to veoma cenim. Njegova je bila inicijativa, njegova je zasluga za sve to. Mi smo za 5 minuta sproveli konkretno veoma dobar dogovor i ta stvar funkcioniše. Već su tri najveće vodeće hotelske grupacije u Crnoj Gori sa Jat Airways-om potpisale ugovor.

To je, svakako, jedan bitan faktor razvoja Crne Gore kad je turizam u pitanju, ali u saobraćaju.

Dubrovnik Airways je privatna kompanija, ja sam išao da pregovaram sa njima, razgovor je isto kratko trajao. Njihova dva aviona će biti nama na raspolaganju, kad god nama zatreba čarter let. Možda je malo intrigantno to što je Dubrovnik, ali interesi su interesi, i dobro je što nas interesi spajaju.

Mislite li da je dobro da nas bilo šta spaja?

Da. A naročito interesi, jer je to pravi način, i iz toga će onda sve drugo doći. Potrebno je vreme.

Jednom prilikom, kad sam bio u Dubrovniku, razgovarao sam sa jednim starim turističkim radnikom, gde sam ga pitao: ,,Kako radite, kako ide?’’, a on kaže: ,,Žarko, dokle god JAT ne sleti u Ćilipe, za Dubrovnik nema turizma.” Dubrovnik, do 90ih godina, nije živeo od letnje sezone već od zimske sezone, i to isključivo od gostiju iz Srbije.

Mi smo kao ostrvo, do nas jedino bez problema možete doći avionom ili brodom, sve ostalo je avantura.

Da li je pomorski saobraćaj, turistički i putnički, dovoljno razvijen u Crnoj Gori?

Razvijen je dovoljno. Evo, Kotor doživljava renesansu. Ja bih jako voleo kad bi neko mogao iz 12. ili 15.veka od starih Kotorana, koji su davno preminuli, da vide kakvi brodovi danas dolaze u Kotor.

U Kotor dolaze danas najveći svetski kruzeri, to su po 2500, 3000 putnika, i svake godine progresiramo po 20%, 30% više jahti i velikih kruzera, posećuju Kotorski zaliv. Tako je to postala jedna nezaobilazna destinacija, kada je u pitanju taj vid turizma.

Funkcioniše to veoma dobro, ja nisam ni sanjao da će tako da profunkcioniše.

Sa kojih destinacija biste želeli da Vam dođu gosti?

Kina, na tome radimo, i mislim da će uskoro doći.

A arapski svet?

Arapski svet je već dolazio, i evo ja sam sad bio svedok lično, u Abu Dabiju, na sajmu gde su bili Real Estate i turizam, na štandu CG. Jedno stotinak Arapa, u razmaku od nekoliko dana, koji su došli do našeg štanda, pitali su :,, Montenegro? Imate li nešto vezano za hotel Splendid?” Ja sam lično bio veoma iznenađen koliko je naš hotel poznat. Jer u našem hotelu je već boravio izvestan broj ljudi iz njihovog džet seta, u protekle 2 godine.

Priča se da otvarate kazino...

Da.Biće to u sardnji sa kompanijom Playboy. Otvaranje kazina u Splendidu planirano je za 1.jun ove godine. Kazino je, za Playboy samo jedno prelazno rešenje.Playboy planira da izgradi mnogo veći objekat u Crnoj Gori, koji će imati: veliki kazinoi noćni klub sa svim dodatnim sadržajima.

Priče iz hotela

Imali ste vrlo zahtevne goste u hotelu, Rolingstonse, Madonu... Koliko je teško ili lako bilo raditi sa takvim zvezdama i njihovim saradnicima?

Svaki takav gost nas nauči nešto novo ili nam pokaže i dokaže da mi možemo sve, to je možda najveća korist.

Kad su dolazili Rolingstonsi imao sam tremu, imao sam predrasudei informaciju da oni vole da polome hotel gde odsedaju. Međutim, to su možda bili najkorektniji gosti koje smo imali u hotelu.

Uglavnom imam pozitivnu percepciju kad su u pitanju ti gosti. Recimo, Hulio Iglesias mi je ostavio poseban utisak. Kad je došao, bio je veoma rezervisan, boravio je ovde tri dana, nakon tri dana tražio je sve ljude koji su bili uključeni u servis oko njega da se skupe, s njima se slikao, svakome je potpisao fotografiju.

Madona je bila, nažalost ,kratko, ali mi smo je pozvali,pa može da se desi da dođe jednog dana ponovo kao naš gost. Imao sam priliku i čast, jedini sa ovog prostora, da s njom lično razgovaram...

Mogu Vam reći da ima harizmu, ima neku toplinu, jednostavna je, očekivao sam da će biti rezervisana, ali ne, jedna je ovako topla osoba.

Neki od izuzetno bogatih ljudi koji su boravili u Vašem hotelu, čak su ponudili i neku cenu za Splendid?

Tačno. Bio je jedan gospodin....ponudio je 450 miliona evra. Ja sam odmah rekao :,, Ne“. Nisam hteo da prodam svoj udeo u hotelu, moji partneri takodje.

Pogled u budućnost

Kako vidite Crnu Goru u budućnosti?

Boravio sam u Singapuru jednom prilikom i upoznao gospodina Lia. On je polupismen čovek, ima 72 godine i jedan je od najbogatijih ljudi tamo. On je bio jedan od aktera koji su gradili današnji Singapur.

Ja ga pitam :,, Mister Li, kako ste uspeli za ovako kratko vreme da razvijete i sagradite Singapur, jer je on bio najsiromašniji grad na Dalekom istoku. Jel ste imali dobre zakone koje ste nasledili od Engleza ili...koja je formula?“

A on kaže:“ Žarko, bilo je nešto zakona, ali nije imao ko da ih tumači. Singapur je izgradila dobra volja.“

To sam jako dobro zapamtio i to mogu da preslikam bukvalno ovde, treba nam dobra volja da izgradimo Crnu Goru.

Kako motivisati ljude da u sebi pronađu dobru volju?

Ličnim primerom. Dobra volja može na razne načine da se tumači, to je dobra volja administracije, to je dobra volja vas novinara, dobra volja bilo koga. Znači, tražiti te pozitivne stvari,

a ne samo kopati, tražiti nešto što je kao sumnjivo, navodno.

Da li je sada administracija spremna?

Bolja je nego što je bila, u svakom slučaju, a videćemo koliko je spremna.

Nešto lično

Šta je za Vas poslovni uspeh?

Teško pitanje... a da budem originalan. Poslovni uspeh je kad imaš ideju, koju teškom mukom pretvoriš u nešto konkretno, kad vidiš da ta ideja oživi, da daje rezultate. Mislim da bih to mogao da nazovem uspehom.To je najgrublji opis uspeha.

Imate li neki hobi?

Jedem kolače. Ne kockam se, ne pijem, kolači su mi jedini porok.

Čime se bavite u slobodno vreme?

Voleo bih da imam toliko slobodnog vremena da mogu da čitam sve ove knjige što mi ovde stoje. Voleo bih da ih pročitam sve jednog dana, to mi fali. Imam jednu malu jahtu, sa njom bih voleo da isplovim na more. Ima dana kada je stvarno jako teško i kad pomislim:” šta mi je sve ovo trebalo?”, tad se setim jedne priče:

Čovek peca na jednoj obali i svaki put kad zabaci jednu udicu izvadi ribu. Jedan prolaznik ga gleda , govoreći mu: Vi ste dobar ribar. Šteta što nemate ribarnicu, koliko biste ribe Vi ulovili i novca zaradili.

Ribar mu odgovori: Znaš prijatelju, da imam ribarnicu znam da bih ulovio mnogo ribe, pa bih onda zaradio mnogo para, pa bih uzeo još jednu ribarnicu... pa drugu, treću četvrtu, pa bih imao toliko ribe gde bih morao da radim preradu ribe. Otvorio bih fabriku za preradu ribe, konzerve itd... pa bih sedeo u jednom kabinetu i razmišljao: Eh, da mi je sad da sam na onom pontu da pecam ribu... i čemu onda sve? kad ja to već sada radim.

Da li biste ponovo pošli istim putem?

Bih. Ima tu i lepih stvari. Porodica, prijatelji, ovi dragi ljudi sa kojima radim, to je jednostavno sudbina

Jeste li, kad podvučete crtu, zadovoljni?

Ja mogu biti zadovoljan u jednom delu, još ima puno projekata ispred mene. Bitno je stajati sa obe noge na zemlji, lakše upravljaš, vodiš posao, motivišeš ljude, a to mogu samo ljudi koji veruju u sebe i u to što rade, koji znaju šta ne znaju, a to je jako bitno, da znaš šta ne znaš.

Bitno je da te ne bude stid da kažeš šta to ne znaš i da pitaš nekoga ko zna. Mislim da sam sve to uspeo da sačuvam sebe. Apsolutno se nisam promenio od onog Žarka sa 20 godina Imam potpuno iste prijatelje, nemam novih, pošto nemam vremena da se družim, zaposlio sam ih kod mene. Jedan je tehnički direktor, a drugi je ekonomista.