Nj. E. G. Radko Vlajkov, ambasador Republike Bugarske u Republici Srbiji

1. Gospodine Ambasadore, kako se osećate u Beogradu? Da li nam možete reći koji su Vaši utisci o Srbiji?

U Beogradu se osećam veoma dobro. Od samog početka osetio sam neponovljivu atmosferu ovog grada. Ljudi su najveće bogatstvo ovog grada. Beograđani su ponosni lјudi, sa osećajem dostojanstva, simpatični lјudi mišlјenja i ponašanja Evroplјana. Naravno, kao Bugarin, često puta se setim da je ime „Beograd“ gradu dao pre 12 vekova bugarski knez Boris – Mihailo.

Kao predstavnik jedne susedne zemlјe i naroda, doživlјavam Srbiju u celini veoma lakše u odnosu na moje kolege sa udalјenijih zemalјa. I možda lakše uhvatim težnju lјudi i političara da zemlјa ide napred. Nema prirodnije budućnosti za Srbiju od ove da postane članica Evropske unije.

2. Koliko vremena ste već Ambasador u Srbiji i kakva je Vaša diplomatska karijera pre Vašeg dolaska u Beograd?

Profesionalni sam diplomata. Moja stručna karijera je vezana, pre svega, za javnu diplomatiju. Više godina sam bio portparol Ministarstva, direktor direkcije za odnose sa javnošću, nacionalni koordinator za javnu diplomatiju. U regionalnom aspektu, moje iskustvo je vezano pre svega za Centralnu Evropu i Balkan.

U Beogradu sam ambasador već četiri godine. Potpuno sam zadovolјan urađenim stvarima za to vreme. Zadovolјan sam i ocenom i srpske i bugarske strane, i rukovodstava dve zemlјe. Tokom ovih godina uspeli smo da ostavimo predrasude prošlosti iza nas i zajedno da gradimo novo poverenje.

3. Kakva je trenutna diplomatska i ekonomska saradnja između naših dveju zemalјa i kakva je ona bila u prošlosti? Šta bi trebalo da se promeni kako bi se pobolјšala?

Pitate me o saradnji u prošlosti. Nažalost, u određenim periodima u prošlosti je tradicionalna bliskost između Bugara i Srba postajalatalac interesa trećih zemalјa.

Danas, hvala Bogu, u obe zemlјe vremena su savršeno drugačija. Politički odnosi između Bugarske i Srbije nikad nisu bili dinamičniji i bolјi.

Ekonomske veze se zasnivaju na pragmatičnom prilazu i na uzajamnom interesu. Vodeće u njima je realizacija velikih infrastrukturnih saobraćajnih i energetskih projekata, poput završetka istočnog kraka Koridora 10 od Sofije do granice između dve zemlјe, izgradnje međusistemske gasne veze Sofija – Caribrod – Niš, proširivanja infrastrukture gasovoda Bugarske od tursko-bugarske do bugarsko-srpske granice, elektrifikacija železničke pruge od Caribroda do Niša, itd. Svi ovi projekti imaju klјučno značenje ne samo za Bugarsku već i za Srbiju. Oni su sa povolјnim strateškim posledicama po region i po Celu Evropu.

Članstvo Bugarske u Evropskoj uniji i aktivna integracija Srbije u Uniji i članstvo, koje će uslediti, su među najbitnijim faktorima za razvoj ekonomskih odnosa ubuduće.

4. Koje ekonomske posledice je ostavila pandemija u Bugarskoj?

Bugarska ekonomija je snažno povezana sa evropskim tržištima. Iz tog razloga usporavanje privrede Evropske unije usled širenja bolesti kovid 19 dajedodatni teret Bugarskoj. Smanjena robna razmena sa zemlјama EU dovela je do poteškoća u sektorima poput mašinogradnje, tekstilne industrije, proizvodnje elektronike, rudarstva,proizvodnje nameštaja, hemijske industrije, delatnosti popravke, automobilske industrije, građevinarstva i dr. Za period januar-maj 2020. bugarski izvoz robe zabeležio je pad za 8,1% na godišnjem nivou, a uvoz je smanjen za 12,7%.

Kriza je imala i svoje socijalno-ekonomske posledice. Bugarska Vlada je uvela meru „60% / 40%“. To je značilo da država preuzima 60% od isplate plata i osiguranja radnika u određenoj firmi, a poslodavac 40%. Izrađeni su jasni kriterijumi za firme, koje mogu aplicirati za tu meru i ona je počela odmah da se primenjuje. Tako je bio spašen biznis hilјada malih i srednjih preduzeća. Zahvalјujući ovoj meri sačuvano je više od 300 hilјada radnih mesta.

5. Srbija je danas zemlјa kandidat za pregovore sa EU koji su počeli u januaru 2014. godine. Po Vašem mišlјenju, gde se sada Srbija nalazi na putu prema EU i šta će biti klјučno za Srbiju da bi postala članica?

Ukoliko treba da odgovorim formalno i metaforično – na sredini puta. Polazim od broja otvorenih poglavlјa, što je formalni pokazatelј.

Ukoliko treba da odgovorim sa tačke gledišta aktuelne političke situacije u zemlјi – Srbija stabilno ide putem ka Evropskoj uniji.

Ukoliko treba da odgovorim kao ambasador susedne Bugarske, koja je zemlјa članica Evropske unije, izraziću jasnu nadu i ubeđenost da ne samo političari, nego i građani Srbije odlično razumeju prednosti budućeg članstva u EU za zemlju.

Tokom sve ove četiri godine, od kada sam ambasador Bugarske u Beogradu, svakodnevno imam povode da se ubeđujem u evropsku budućnost Srbije. Želim da podsetim da je tokom prve polovine 2018. godine moja zemlјa Bugarska bila predsedavajuća Savetom EU. Pre, za vreme i nakon Predsedavanja mi smo uradili sve što je moguće kako bi ubedili institucije i zemlјe članice EU u potrebu da proširenje sa Srbijom i ostalim zemlјama Zapadnog Balkana vratimo na dnevni red Unije. I uspeli smo.

Pitate me šta je klјučno da Srbija postane članica EU?

Neka srpska država nastavi sa bitnim reformama.

Neka odabrani smer „Evropska unija“ bude neodloživi cilј i zadatak!

Ponoviću nešto u šta sam uveren: kroz vekove Srbi prenose u svojim srcima evropsku ideju. I ta ideja, zajedno s reformama će ih učiniti članicom Evropske unije!

6. Kada pričamo o investicijama, koji investitori iz Bugarske posluju na srpskom tržištu? Koliko bugarskih kompanija trenutno radi u Srbiji i koje su najbitnije kompanije koje ulažu ovde?

U Srbiji posluje više od pedeset firmi bugarskog ili mešovitog kapitala i preko 20 predstavništava. Oni su u prehrambenoj industriji, tekstilnoj branši, farmaceutskom, građevinskom, saobraćajnom i IT sektoru, i dr. Ukupan obim bugarskih direktnih stranih investicija u Srbiji krajem 2019. godine iznosi 249,4 miliona evra.

Najveće bugarske kompanije koje posluju na teritoriji Srbije su građevinska kompanija „Trejs Grup“ i farmaceutska kompanija „Sofarma Trejding“ . Obe su deo izuzetno uglednih kompanija-matica, koje obavljaju uspešnu delatnost ne samo u Bugarskoj, nego i u mnogim drugim zemlјama. I ako se sa proizvodima farmaceutske industrije građani susreću svakodnevno, hteo bih da podsetim kako je tokom godina firma „Trejs Grup“ uspešno učestvovala u izgradnji infrastrukturnih projekata od bitnog značaja za Srbiju. Oni ostaju zauvek deo istočnog i južnog kraka autoputa 10. Stotine je kilometara koje firma održava svakodnevno u jugoistočnoj Srbiji.

7. Kako biste karakterizovali saradnju sa Vladom Srbije i privrednim udruženjima, u cilјu razvoja preduzetništva?

Bitan faktor za dobru saradnju između naše dve zemlјe je Mešovita bugarsko-srpska međuvladina komisija za ekonomsku saradnju, stvorena još 2007. godine. putem tada potpisanog Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Republike Bugarske i Republike Srbije.

Na poslednjoj, trećoj sednici Mešovite bugarsko-srpske međuvladine komisije za ekonomsku saradnju bile su razmotrene mogućnosti produblјivanja bilateralnih odnosa u oblasti trgovine i investicija, energetike, saobraćaja, turizma, polјoprivrede i šumarstva, regionalnog razvoja i u drugim oblastima od uzajamnog interesa.

8. Kakva je spolјnotrgovinska saradnja između naših zemalja i koje ekonomske grane u Srbiji imaju najveći potencijal? Šta Srbija izvozi u Bugarsku i šta uvozi iz nje?

Bilateralna robna razmena tokom 2019. godine bila je u iznosu od 1 214,5 miliona evra, što je rast od 4,7%upoređenju sa 2018. godinom. Izvoz iz Republike Bugarske u Republiku Srbiju bio je u vrednosti od 585,5 miliona evra, to je rast 10,7%, a uvoz iz Republike Srbije u Republiku Bugarsku dostigao je 628,9 evra – pad od 0,4 %.

Osnovna roba koja se nalazi na bugarskoj izvoznoj listi u Republiku Srbiju su bakarna ruda i koncentrati bakra, naftna ulјa i ulјa bitumenskih minerala, električna energija, farmaceutski proizvodi, polimeri propilena i dr.

Osnovna izvozna roba Republike Srbije za Republiku Bugarsku su proizvodi istezanog gvožđa ili nelegiranog čelika, električna energija, rafinirani bakar i bakarnih legura u neobrađenom stanju, naftna ulјa i ulјa bitumenskih minerala, šećer od šećerne trske ili od šećerne repe i hemijski čista saharoza, voda, uklјučujući mineralnu i gaziranu vodu i dr.

9. Da li nam možete reći nešto o odnosima između Srbije i Bugarske u oblasti nauke, kulture i obrazovanja?

U rezimeu Vašeg pitanja o saradnji u nauci, kulturi, obrazovanju hteo bih da podvučem da od mnogo godina pregovaramo o aktualizaciji normativne baze saradnje između Bugarske i Srbije za svaku od ovih oblasti.Kada kažem „mnogo godina“ imam u vidu nedopustivo dugačak rok za dve prijatelјske zemlјe. U poslednje vreme i u ovoj oblasti postigli smo ozbilјne pozitivne prodore, koje moramo da finaliziramo. Ubeđen sam da će evropski put Srbije nastaviti i dalјe biti propraćen razumevanjem i stavlјanjem potpisa na odgovarajuća dokumenta.

10. Kako biste predstavili svoju zemlјu kao turističku atrakciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste istakli?

Bugarska je jedan rajski kutak za turiste. Tokom svakog godišnjeg doba svaki turista može da otkrije nešto što odgovara njegovim interesima.

Crnomorsko primorje je velike raznovrsnosti. Na Sunčevom bregu mladi lјudi mogu da pronađu najzanimlјivije događaje preko dana i preko noći. Albena nudi najbolje uslove za porodice s decom. Na Zlatnim pjascima će se lјudi, koji više vole luksuz aristokratije, osećati savršeno. Stari Sozopol i Stari Nesebar su gradovi koji usklađuju spomenike pod zaštitom Uneska sa šarmom predivnih plaža. Za lјubitelјe kampovanja, južni deo Crnog mora je najbolje mesto. Ukoliko hoćete jahte i morske avanture – pravo mesto je Sveti Vlas.

Bansko je u Srbiji najpopularnije bugarsko zimovalište. Odličan je! Uvek sugerišem da se otkriju i Pamporovo i Borovec! Zalјubićete se već prvog dana kada ih posetite i kada kročite na njihove staze!

Veoma je popularan kulturno-istorijski turizam kod nas.

Dugačka je lista stručnih turističkih proizvoda i usluga u Bugarskoj – banje, spa centri, velnes centri, golf, zeleni planinski turizam, pešački i biciklistički turizam, vinarije, turizam za gurmane, ekstremni, i još drugih vrsta turizma. Svi su dostupni i prikladni turistima iz Srbije.