Početna > Izdanja > Broj 133 > Ambasador - Češka

Nj. E. g. Tomaš Kuhta, ambasador Republike Češke u Republici Srbiji

Češka

Češka, zvanično Češka Republika, je kontinentalna zemlja srednje Evrope, geopolitički na spisku UN uvrštena kao država Istočne Evrope. Graniči se sa Poljskom na severu, Nemačkom na severozapadu i zapadu, Austrijom na jugu, i Slovačkom na istoku. Površina države iznosi 78.866 km². Glavni i najveći grad je Prag (1,2 miliona stanovnika), važna turistička destinacija. Češka Republika sastoji se od istorijskih zemalja: Češke (Bohemije), Moravske, i češke Šleske. Ovo trojstvo prisutno je i na državnom grbu.

Češka država se rađa u drugoj polovini 9. veka, kada je ustoličen prvi češki knez iz dinastije Pšemislovaca, Borivoj I. U 10. i 11. veku država se konsoliduje, pripaja Moravsku i postaje kraljevina.

Reljef Češke je vrlo raznolik. Na zapadu zemlje nalazi se Češka zavala, visoravan u obliku romba koju okružuju četiri ulančane planine: Krkonoše u regiji Sudeti na severoistoku (tu se nalazi Snježka, najviši vrh države visok 1.602 m), Rudna gora na severozapadu, Češka šuma na jugozapadu i Češko-moravska visoravan na jugoistoku. Kroz nju teku reke Laba i Vltava.

Karlov univerzitet u Pragu, osnovan 1340-ih (verovatno 1348. godine), bio je prvi univerzitet u centralnoj Evropi i u svim slovenskim zemljama. Neki od njegovih studenata i profesora bili su: Jan Hus, Franc Kafka, Milan Kundera, Nikola Tesla, Albert Ajnštajn, Ernst Mah, Tomaš Masarik, Edvard Beneš.

1. Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Na život u Beogradu smo se kako ja, tako i cela moja porodica, veoma brzo navikli. S obzirom na bliskost jezika, kulturne i istorijske veze, češku manjinu i srdačnu srpsku gostoljubivost, usuđujem se da kažem da se osećamo kao kod kuće. Srbiju vidim kao zemlju sa ogromnim budućim potencijalom. Njen strateški položaj, klimatski i geološki uslovi, nivo obrazovanja, a pre svega marljivost stanovništva, ovu zemlju predodređuju za značajan ekonomski razvoj u bliskoj budućnosti. Već sada se vidi da investitori iz celog sveta smatraju Srbiju perspektivnom zemljom za svoje investicije.

2. Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

U julu će biti 2 godine od kada smo došli u Beograd. Pre toga sam četiri i po godine bio na funkciji pomoćnika ministra odbrane, a po zanimanju sam diplomata. Osim kratkog iskustva u privatnom sektoru, kada sam nakon studija radio u italijanskoj firmi za proizvodnju skijaških štapova, čitav radni vek sam proveo u diplomatiji. Počeo sam u diplomatskom protokolu, bio sam posvećen pregovaračkom procesu pre ulaska Češke u EU, kako na poziciji zamenika direktora sektora u Pragu, tako i šefa trgovinskog i poljoprivrednog odeljenja u češkoj stalnoj misiji u Briselu. Bavio sam se i trgovinsko-ekonomskim pitanjima na poziciji ekonomskog savetnika u ambasadama u Rimu i Zagrebu, a u Italiji sam tokom dve misije radio ukupno 9 godina. Pre prelaska u Ministarstvo odbrane, u Ministarstvu spoljnih poslova sam dve godine vršio funkciju direktora Sektora bilateralnih ekonomskih odnosa, koji rukovodi ekonomskim savetnicima u našim ambasadama po celom svetu. Kao što vidite, ja sam dosta ekonomski usmeren diplomata i razvoj ekonomskih odnosa smatram jednim od prioriteta tokom svog delovanja u Srbiji.

3. Kakva je trenutna diplomatska i privredna saradnja naših dveju zemalja, a kakva je bila u prošlosti? Šta bi trebalo promeniti kako bi se ona poboljšala?

Prethodnu godinu možemo oceniti u svakom pogledu kao uspešnu za razvoj odnosa između Češke i Srbije. Organizovan je čitav niz važnih zvaničnih poseta, pre svega Srbiju je posetio predsednik Češke Miloš Zeman, a sa njim i četiri ministra i velika delegacija privrednika. Prag je posetio i srpski predsednik Aleksandar Vučić, koji se tu sastao sa šefovima država Višegradske grupe. Dobro su se razvijali i ekonomski odnosi. Uzajamna trgovina je nastavila nagli rast na strani češkog izvoza i uvoza i porasla je za više od deset procenata. Realizovane su neke značajne češke investicije u srpsku privredu. Čitaoce sigurno neće iznenaditi činjenica da je kriza izazvana virusom korona ovaj pozitivni razvoj zakočila, ali nadam se da će biti moguće obnoviti dinamiku uzajamne saradnje.

4. Kakva je trenutna situacija sa pandemijom u Češkoj?

Češka vlada je blagovremeno usvojila relativno striktne mere zahvaljujući čemu je bilo moguće održati epidemiju u prihvatljivim granicama i izbeći dramatične scenarije koji su poznati iz nekih drugih zemalja. Trenutno je u Češkoj u toku proces vođenog izlaska iz ovih mera i povratak u manje-više normalan život, iako će neke od preventivnih mera verovatno imati dugoročniji karakter. S obzirom na sezonu godišnjih odmora koja se bliži, trenutno je aktuelno pitanje putovanja u inostranstvo, naročito u zemlje koje su omiljene destinacije Čeha.

5. Kako pandemija utiče na Evropsku uniju s obzirom na probleme u bloku od ranije?

Pandemija bolesti Kovid-19 je bez sumnje negativno pogodila Evropsku uniju kao i skoro sve u našem životu. Mnogi su od Brisela očekivali više, ali moramo biti svesni toga da su naprosto većinu nadležnosti u oblastima ključnim za borbu protiv pandemije zadržale države članice. Smatram da je EU reagovala adekvatno i prema svojim mogućnostima mobilisala solidarnost sa pogođenim državama, kako unutar, tako i izvan Unije. Ovde mislim i na Srbiju koja je dobila podršku u oblasti zdravstva i ekonomije. Ujedno, činjenici da je srpsko zdravstvo odlično odolelo krizi, doprinela je i ranija pomoć koju su EU i njene članice pružile ovom sektoru. Glavni zadatak EU, međutim, nastupa sada kada će igrati važnu ulogu u obnovi evropske privrede.

6. Kako će izgledati „dan posle“ pandemije?

To nije u potpunosti pitanje za mene. Određena mera opreznosti će biti zadržana duže vreme, tako da možda nećemo ni primetiti kraj pandemije. Dosta će zavisiti od toga kada će biti na raspolaganju vakcina i lekovi za ovu bolest. Naš zadatak će biti da se prilagodimo eventualnim otežanim uslovima i da pronađemo načina da i u budućnosti u potpunosti ispunjavamo svoju misiju.

7. Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Češke vide srpsko tržište? Koliko čeških kompanija trenutno posluje kod nas i koje su najvažnije kompanije koje ulažu u Srbiju?

Bitan motiv za ulazak investitora predstavlja ekonomska situacija date zemlje i mogućnosti njenog budućeg razvoja. U tom pogledu Srbija je danas, zahvaljujući svom uspešnom razvoju, veoma privlačna zemlja za strane kompanije. Visoko cenimo sve snažniju srpsku ekonomiju, među čijim rezultatima bih istakao porast bruto domaćeg proizvoda, sve manji javni dug (značajno ispod mastrihtskih kriterijuma), pozitivan budžetski saldo, nisku inflaciju, kao i činjenicu da srpski dinar u sadašnjem periodu spada među najjače evropske valute. To sve privlači strane privrednike, kako u oblasti razmene robe i usluga, tako i u oblasti investicija.

S tim u vezi, sa zadovoljstvom mogu da istaknem da je spektar investicionih aktivnosti čeških kompanija veoma širok i obuhvata prehrambenu industriju, građevinske projekte, telekomunikacije, bankarstvo, zdravstvo, gumarsku i automobilsku industriju, mašinogradnju, filmsku industriju. Signale za moguće nove investicije imamo i u nekim drugim sektorima.

Najveću investiciju predstavlja akvizicija kompanije Telenor od strane češke finansijske i investicione grupe PPF, koja je takođe preuzela prvu mobilnu komercijalnu banku u Srbiji – Telenor Bank. Dalje bih naveo kompaniju Mattoni 1873 (Karlovarské minerální vody), koja je uspešno završila kupovinu srpskog proizvođača mineralnih voda i bezalkoholnih pića Knjaz Miloš.

Štaviše, postoji još mnogo drugih uspešnih investicionih poduhvata i spektar čeških investicija u Srbiji je zaista izuzetno širok. Istakao bih, na primer, lanac apoteka Dr. Max sa velikim učešćem na tržištu ne samo u Beogradu, već i u nekoliko drugih velikih gradova u Srbiji. Kao primere iz sasvim drugog sektora mogu da navedem kompaniju SEBRE, koja je stekla trgovinski udeo u Avala Filmu, i firmu UDI Resort (Urban Developers Investors), koja je postala vlasnik Industrije boja i lakova Duga.

Najnovija investicija potpisana je prvi dan nakon ukidanja vanrednog stanja u Srbiji. Radi se o grinfild investiciji češke kompanije SPEL, koja planira da u industrijskoj zoni Bele Crkve sagradi novi proizvodni pogon za saobraćajne telemetrijske sisteme.

8. Kako biste okarakterisali saradnju s Vladom Srbije i privrednim udruženjima u cilju razvoja preduzetništva?

Uzlazni trend robne razmene je poslednjih godina veoma izrazit, konkretno npr. od 2010. godine ukupan saldo robne razmene je povećan skoro trostruko. Pozitivan trend je očigledan u izvozu iz Republike Češke, a postoji i interesovanje za uvoz srpske robe. Sa gledišta strukture preovlađuju mašine i saobraćajna sredstva.

O interesovanju čeških privrednika svedoči i izuzetno brojan sastav nekoliko privrednih delegacija koje je organizovala Ambasada Republike Češke u Beogradu prošle godine. Među njima bih posebno istakao delegaciju koju je u septembru 2019. godine predvodio češki predsednik Miloš Zeman, u čijoj pratnji je bilo šezdesetak privrednika sa češke strane. Za potpunu sliku o obostranom interesovanju za privrednu saradnju navodim da se sa srpske strane prijavilo čak 190 učesnika na poslovnom forumu koji je održan u okviru te državno-privredne posete na najvišem nivou.

Interesovanje čeških privrednika za Srbiju može potvrditi i veliki odziv na onlajn vebinaru, koji je organizovala naša ambasada za češke privrednike u maju ove godine, tj. za vreme epidemije virusa korona kada su bile zatvorene sve granice i nije se moglo putovati.

9. Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Češku, a šta uvozi iz nje?

Sa gledišta strukture češkog izvoza prvo mesto zauzimaju mašine i saobraćajna sredstva, koja čine ukupno 51,9% izvoza u Srbiju. Na drugom mestu su tržišni proizvodi sa 16,7%, zatim mineralna goriva 12,1%, hemikalije 8,0% i industrijska roba široke potrošnje sa 5,3%. Namirnice i poljoprivredni proizvodi čine u ukupnom obimu 2,2%.

Detaljnije mogu da preciziram da glavni proizvod u češkom izvozu čine motorna putnička vozila, tj. pre svega vozila marke Škoda. Veoma me raduje što veoma visok udeo na srpskom tržištu zauzimaju baš češki automobili. Od ostalih pozicija mogu da navedem električnu energiju, telefonske uređaje, izolovanu žicu i kablove, proizvode od prirodne i veštačke kože, koks i polukoks, radio-prijemnike, otpad negvozdenih metala, električne uređaje, šipke i valjani materijal od gvožđa i čelika, monitore, kartonski papir i lepenku, elektroizolacione deterdžente, industrijske peći, polirane i impregnirane tekstilne materijale, tečne ugljovodonike, itd.

Uvoz iz Srbije je u velikoj meri komplementaran, tj. osim električne energije, tu su npr. auto-sedišta, električni uređaji, ravni valjani proizvodi od gvožđa i čelika, kolagena creva, bakarni limovi, izolovane žice i kablovi, motori i generatori na jednosmernu i naizmeničnu struju, domaći frižideri i zamrzivači, pneumatici, papir i lepenka, cevi i creva od tvrde plastike, ciklični ugljovodonici, polietilen, organski deterdženti, aluminijum i aluminijumske legure.

10. Da li možete da nam kažete nešto o odnosu Srbije i Češke na poljima nauke, kulture i obrazovanja?

Veze između Srbije i Češke su na svim poljima jake, pa tako i u ovim oblastima. Decenijama unazad mnogi mladi ljudi iz Srbije odlučuju se da svoje školovanje nastave na nekom od čeških univerziteta. Tako danas u mnogim oblastima imate istaknute predstavnike svojih profesija koji su se školovali u Češkoj. Najpoznatiji su, naravno diplomci praške filmske akademije, npr. Emir Kusturica, Goran Marković, Goran Paskaljević i drugi, ali važno je istaći da ih ima zaista u svim oblastima.

Posredstvom naše ambasade godinama unazad dodeljivane su stipendije za studiranje u Češkoj. Takođe, veliki broj studenata se opredeljuje za studije u Češkoj i bez stipendije, jer je školovanje na češkim fakultetima besplatno. Naravno, uslov je poznavanje češkog jezika, što srpskim studentima ne predstavlja problem. Zbog bliskosti jezika, mentaliteta i kulture, srpski studenti se u Češkoj osećaju kao kod kuće i prihvaćeni su u svojim sredinama.

Postoji i kontinuirana saradnja na polju kulture. Naša ambasada se trudi da tu saradnju pomaže koliko je to u našoj moći, međutim, mnogi umetnici i institucije sarađuju direktno i bez naše asistencije, što pokazuje jake veze između naše dve zemlje.

11. Kako biste predstavili svoju zemlju kao turističku atrakciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste istakli?

Prva turistička atrakcija na koju većina ljudi pomisli pri pomenu Češke jeste Prag, a zatim i neki od brojnih spomenika kulture koji se nalaze na listi UNESCO. Međutim, to ni izdaleka nije sve što Češka može da ponudi. Turisti u Češkoj zaista imaju veliki izbor, počev od istorijskih gradova, preko mnogih tvrđava, zamkova i palata, sakralnih spomenika kulture, pa sve do brojnih banja i prelepe prirode. Može se reći da je Češka sveobuhvatna turistička destinacija, gde svaki njen posetilac sigurno može pronaći nešto što ga interesuje. Češka je pregled svih arhitektonskih stilova, gde se nalaze biseri počev od romanskog i gotskog stila, pa sve do kubizma i funkcionalizma, uključujući i sve stilove između. Češka je i zemlja muzike, gde osim brojnih svetski poznatih čeških festivala klasične muzike, prepoznatljivost ne nedostaje ni festivalima koji promovišu neku drugu vrstu, kao što je npr. Rock for People. Naš veliki brend je i filmski festival u Karlovim Varima, na kome su česti gosti i filmski radnici iz Srbije. Ovde, kao i svuda u svetu, češko pivo uživa veliku popularnost, pa su samim tim i pivare postale atraktivne za posetu. Međutim, jednako je kvalitetno i vino iz naše zemlje, te je razvijen i vinski turizam.

Ukratko, Češka je zemlja koja zaista može da zadovolji turiste svih profila, a naši turistički radnici se trude i ponudu naše zemlje kontinuirano proširuju i poboljšavaju.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista