Početna > Izdanja > Broj 131 > Intervju - Slavica Pavlović

Slavica Pavlović, predsednica Izvršnog odbora Eurobank

Rano je za procenu efekata krize

Bankarski sektor će i nakon pandemije nastaviti da podržava privredu i građane

Pandemija bolesti Covid-19 pogodila je ceo svet. Izuzetno je važno pokazati solidarnost i pomoći našem zdravstvenom sistemu kako bi se obezbedili kapaciteti za prihvat i lečenje svih obolelih i osigurala bezbednost medicinskih radnika koji podnose najveći teret borbe protiv pandemije. Bankarski sektor, kako Udruženje banaka Srbije, tako i pojedinačne banke, odmah se uključio i donirao značajna sredstva za nabavku medicinske opreme. Eurobank je odmah stupila u kontakt sa Unicefom i donirala 6 miliona dinara za nabavku neophodne medicinske opreme. Nastavili smo i neke redovne aktivnosti, kao što je podrška magazinu „Lice u lice“, a u danima koji slede razmotrićemo kako još naša Banka može da doprinese ovoj zajedničkoj borbi svih građana Srbije. Naravno, Banka podržava i sve individualne aktivnosti svojih zaposlenih koje promovišu odgovorno ponašanje u društvu, solidarnost i pomoć zdravstvenom sistemu.

1.Prošlo je više od mesec dana od uvođenja vanrednog stanja. U kojoj meri se ove vanredne okolnosti odražavaju na poslovanje bankarskog sistema?

Nema sumnje da vanredno stanje i mere koje su na snazi imaju višestruki uticaj na društvo i privredu, a samim tim i na bankarski sektor. Prioritet Eurobanke u ovim vanrednim okolnostima jeste da bude odgovoran poslodavac, a to prvenstveno podrazumeva da zaštitimo naše zaposlene i njihove porodice, ali i da obezbedimo stabilnost poslovanja tako što ćemo omogućiti klijentima Banke da nesmetano koriste sve neophodne usluge i proizvode. U ovim novonastalim okolnostima, banke se takođe svrstavaju u ključnu infrastrukturu i zato smo uložili dodatne napore da obezbedimo ne samo nesmetano funkcionisanje mreže ekspozitura, već i da na što efikasniji način sprovedemo mere koje su doneli Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije. Ovde pre svega mislim na aktivnosti u vezi sa isplatom penzija našim najstarijim građanima, primenom moratorijuma kao i definisanjem i sprovođenjem garantne šeme za kreditiranje malih i srednjih preduzeća.

2.Šta mislite o merama koje je Vlada donela a odnose se na poslovanje banaka? Koliko mere Vlade, pre svega moratorijum, prema Vašem iskustvu, znače klijentima?

Pozdravljam mere Vlade Republike Srbije usmerene ka očuvanju privrede u ovim vanrednim okolnostima. Veoma je važno to što je Vlada blagovremeno prepoznala potencijalni uticaj novonastalih okolnosti na društvo i ekonomiju i reagovala sveobuhvatnim paketom mera koje će pomoći privrednicima i poslodavcima u trenutku kada su njihove aktivnost znatno smanjene ili sasvim obustavljene.

Možemo primetiti znatno smanjenje svih aktivnosti kao i količine novca u opticaju zbog čega je važno omogućiti klijentima da novac koji bi inače bio potreban za vraćanje bankarskih kredita, u trenutnoj situaciji preusmere u svoje aktivnosti. Smatram da je moratorijum dobra mera za naše sugrađane i privredu jer će im obezbediti neophodna likvidna sredstava u ovoj nezahvalnoj situaciji. Iako ova mera zamrzava značajan deo likvidnosti na nivou bankarskog sektora, treba naglasiti da je bankarski sektor stabilan i likvidan. Naravno, svima nam je prioritet da pomognemo i podržimo opstanak privrede.

3.Zaposleni u ekspoziturama su najviše izloženi riziku zaraze. Koje mere ste preduzeli da zaštitite svoje zaposlene i na koji način ste organizovali svoje poslovne aktivnosti?

Eurobanka je i pre uvođenja vanrednog stanja preventivno preduzimala mere pojačane higijene poslovnog prostora i povećane obazrivosti. Trenutno, u svim našim poslovnim prostorijama, a posebno u ekspoziturama gde su kolege najviše izložene, primenjujemo sve neophodne mere zaštite u skladu sa zvaničnim preporukama i instrukcijama nadležnih institucija uključujući redovnu dezinfekciju radnog prostora i bankomata, obavezno nošenje maski i rukavica za zaposlene, postavljanje zaštitnih pregrada, dezinfekciju obuće pre ulaska u ekspoziture, zabranu istovremenog ulaska više lica i druge preventivne aktivnosti. Imajući u vidu da je radno vreme ekspozitura skraćeno, uveli smo i smenski rad. Što se tiče ostalih kolega, gotovo svi naši zaposleni preorijentisani su na rad od kuće, izuzev minimalnog broja kolega u centrali čije je prisustvo neophodno zbog prirode zadataka koje obavljaju. Ovakva organizacija posla omogućila je Banci da blagovremeno i adekvatno reaguje u ovom periodu pojačane bankarske aktivnosti tokom vanrednog stanja.

4.Penzionerima ste ponudili nekoliko opcija za isplatu penzija. U kojoj meri takva odluka pomaže najstarijim sugrađanima?

Naši najstariji sugrađani su, nažalost, među najosetljivijim kategorijama lica u uslovima pandemije. U okolnostima kada im je kretanje ograničeno iz zdravstvenih i bezbednosnih razloga, važno je omogućiti im nesmetan pristup novčanim sredstvima koja su im, kao i svima, svakako potrebna u ovom periodu. Naši najstariji sugrađani su najčešće navikli na tradicionalne načine korišćenja bankarskih usluga što često podrazumeva odlazak u ekspozituru, što je u datim okolnostima, verujem, bila velika briga za njih. Različite opcije za isplatu penzija i podizanje novčanih sredstava jedan su od načina da se našim najstarijim sugrađanima pomogne da što bezbednije prebrode trenutnu situaciju, a da ne moraju da se brinu o tome kako i kada će im penzije biti na raspolaganju.

5.Pre pandemije Eurobank je među prvima uvela instant plaćanje upotrebom IPS QR koda. Da li mislite da je ovo tržište spremno za takve novine?

Plaćanje upotrebom IPS QR koda jeste potpuno besplatan, siguran i jednostavan način plaćanja za koji je potrebna jedina stvar koju uvek nosimo sa sobom – mobilni telefon. Eurobanka je među prvima na tržištu putem unapređene aplikacije za mobilno bankarstvo omogućila svojim korisnicima izvršavanje instant plaćanja na prodajnim mestima, kao i plaćanje računa na kojima je odštampan IPS QR kod. Iako je ovaj način plaćanja nedavno uveden, veoma smo zadovoljni interesovanjem klijenata. Usluga je uvedena neposredno pred početak pandemije što je usporilo povećanje broja trgovaca koji prihvataju IPS QR plaćanja. Međutim, pandemija je, s druge strane, dovela do velikog interesovanja za usluge mobilnog bankarstva čak i među onima koji su prethodno bili sumnjičavi prema digitalnom bankarstvu. Pred nama je zajednički zadatak da nastavimo sa daljom edukacijom klijenata i promocijom svih vrsta bezgotovinskih plaćanja. U svetu imamo dosta pozitivnih primera da su lokalna tržišta odlično prihvatila mobilna plaćanja bazirana na QR kodovima, dok neke zemlje teže da upotrebu gotovine svedu na minimum ili je potpuno eliminišu. Važno je napomenuti da je sistem instant plaćanja, koji je uvela Narodna banka Srbije, u potpunosti usklađen sa platnim standardima Evropske unije u kojoj je ovaj efikasni sistem platnog prometa još u fazi implementacije.

6.Koliko je generalno digitalna transformacija poslovanja važna za organizaciju poslovanja?

Digitalizacija je neophodni preduslov za dalji razvoj i opstanak društva. Ako je za neke digitalizacija bila pomodna reč koju najednom svi upotrebljavaju u skoro svim segmentima privrede i društva, vanredna situacija izazvana pandemijom pokazala nam je da je digitalizacija ključni faktor današnjice, nešto što ne samo da je korisno i dobro, nego je i neophodno društvu i državi. Na primer, zahvaljujući digitalizaciji omogućena nam je opcija rada od kuće, ključna u uslovima vanrednog stanja, kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje i odvijanje poslovnih aktivnosti. I to nije ograničeno na IT ili bankarski sektor, već uključuje sve druge organizacije i državnu administraciju čiji su servisi i usluge građanima dostupni upravo zahvaljujući digitalnim platformama. Prednosti digitalizacije su brojne, počevši od veće efikasnosti procesa i bržeg pristupa informacijama, i verujem da će u budućnosti u većoj meri zaživeti kod nas i biti sve prihvaćenija kao model organizovanja rada.

7.U kojoj meri uspevate da budete odgovorni prema društvu u novonastaloj situaciji?

Pandemija bolesti Covid-19 pogodila je ceo svet. Izuzetno je važno pokazati solidarnost i pomoći našem zdravstvenom sistemu kako bi se obezbedili kapaciteti za prihvat i lečenje svih obolelih i osigurala bezbednost medicinskih radnika koji podnose najveći teret borbe protiv pandemije. Bankarski sektor, kako Udruženje banaka Srbije, tako i pojedinačne banke, odmah se uključio i donirao značajna sredstva za nabavku medicinske opreme. Eurobank je odmah stupila u kontakt sa Unicefom i donirala 6 miliona dinara za nabavku neophodne medicinske opreme. Nastavili smo i neke redovne aktivnosti, kao što je podrška magazinu „Lice u lice“, a u danima koji slede razmotrićemo kako još naša Banka može da doprinese ovoj zajedničkoj borbi svih građana Srbije. Naravno, Banka podržava i sve individualne aktivnosti svojih zaposlenih koje promovišu odgovorno ponašanje u društvu, solidarnost i pomoć zdravstvenom sistemu.

8.Sve se jasnije čuju procene da će nakon pandemije uslediti snažna recesija. Kako se bankarski sektor priprema za ono što sledi i da li očekujete promene u bankarskom sistemu, kako lokalno tako i globalno? Da li mislite da će ova globalna pandemija promeniti navike klijenata?

U trenutku kada je pandemija u punom jeku u velikom broju zemalja širom sveta, možda je preuranjeno govoriti o tome koliko će efekti ove krize biti dalekosežni kako na globalnom nivou, tako i u pogledu privrede i ekonomije naše zemlje. Nema sumnje da se očekuju nepovoljni efekti po privredu, pre svega kao posledica zastoja u mnogobrojnim aktivnostima. Sledstveno, i bankarsko poslovanje će pretrpeti neke izmene jer su i banke deo ekonomije i neminovno je da će se kretanja u privredi odraziti na poslovanje bankarskog sektora. Zadatak bankarskog sektora u periodu koji sledi jeste da pomogne privedi da se što brže oporavi i nastavi sa razvojem. Već sam spomenula važnost mera koje je Vlada Republike Srbije donela kako bi se očuvala privreda Srbije. Dogovorena garantna šema takođe je važan prvi korak u procesu oporavka. Mislim da je pred svima period velikih izazova, ali istovremeno bih ukazala na spremnost i ozbiljnost svih učesnika na tržištu i države da se s tim izazovima uhvate u koštac. Takođe, pandemija će dovesti do nekih, reklo bi se, trajnih promena u svakodnevnim navikama svih nas, tako da očekujemo da će bankarsko poslovanje morati da se prilagodi i novim zahtevima naših klijenata što će se odraziti na ponudu proizvoda i usluga.

9.Smatrate li da će neke od mera koje su uvedene privremeno, po završetku epidemije ostati trajno na snazi, kao redovna usluga banaka?

Pandemija i uvođenje vanrednog stanja dovela je do reorganizacije brojnih aktivnosti kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje banke i pružanje usluga našim klijentima. Nakon stabilizacije situacije svakako ćemo preispitati naše aktivnosti, načine pružanja usluga i ponudu proizvoda upravo u svetlu organizacionih rešenja i aktivnosti preduzetih tokom pandemije. Već možemo da nazremo da se neke do sada sprovođene aktivnosti mogu racionalizovati i učiniti efikasnijim. Naravno, kako sam već ranije navela, očekujemo da će se i navike klijenata promeniti tako da će se to svakako odraziti na paletu proizvoda i usluga Banke. Pandemija je pred sve nas postavila brojne izazove, ali verujem da smo naučili i važne lekcije koje će nam pomoći da unapredimo naše poslovanje i kvalitet usluga i proizvoda.

10.Da li ovaj trenutni način rada (rad od kuće, skraćeno radno vreme) može imati i neke pozitivne strane?

Ova situacija nam je pokazala da se rešenja za koja smo prethodno možda mislili da je teško sprovesti, ili da postoje bezbednosni rizici, ipak mogu uspešno realizovati uz potpuno očuvanje kvaliteta i bezbednosti rada. Verujemo da će se neki procesi i načini rada uvedeni tokom vanrednog stanja pokazati veoma produktivnim u redovnim uslovima poslovanja. Na primer, jedna od stvari koju svakako planiramo da zadržimo je mogućnost rada od kuće.

11.Može li nam ova pandemija ipak doneti i nešto pozitivno (besplatni onlajn sadržaji, kursevi, treninzi...)?

Spremnost ljudi i organizacija iz različitih oblasti kulture, nauke i umetnosti da pokažu solidarnost u ovim izazovnim vremenima i omoguće pristup raznim sadržajima, zaista je jedan od svetlih trenutaka u krizi izazvanoj pandemijom. Zaista iznenađuje količina besplatnih sadržaja koja je ljudima širom sveta stavljena na raspolaganje, a posebno me raduje što su i naše kulturne institucije prepoznale vrednost i važnost ovakvih sadržaja. Meni lično su posebno interesantni onlajn kursevi iz raznih oblasti namenjenih različitim uzrastima, potom sjajni kulturno–umetnički sadržaji kako na televiziji, tako i na onlajn platformama, na primer virtuelne ture kroz muzeje, koncerti, pozorišne predstave za decu i odrasle.

12.Za kraj, koliko uspevate da organizujete privatno vreme? Da li spadate u one kojima dan proleti balansirajući između privatnih i poslovnih obaveza?

Pošto sam među onima koji su tokom vanrednog stanja preselili poslovne obaveze iz kancelarije u svoj dom, čini mi se da se dan skratio. Radim od kuće i intenzitet poslovnih obaveza nije umanjen, a sada su tu istovremeno i brojne obaveze oko porodice, posebno jednog živahnog školarca s puno slobodnog vremena na raspolaganju. Kada nisam za računarom ili na sastancima preko video ili telefonske veze, onda su tu kućni poslovi, nabavka, praćenje školskih programa i zadataka – s tim što je to sada sve pomešano. Doduše, ume to ponekad da dovede do zabavnih situacija, kao kada deca kolega neočekivano upadnu u kadar tokom video poziva ili kada čujemo kućne aparate kako rade u pozadini. Takođe, moja majka je penzioner, tako da se trudim da joj pomognem u novonastaloj situaciji u pogledu neophodnih nabavki iz prodavnice i apoteke, naravno, na bezbednoj udaljenosti i uz sve mere zaštite.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista