Početna > Izdanja > Broj 131 > Ambasador - Belgija

Nj. E. G. Adam Koenraad, ambasador Belgije u Srbiji

Belgija

Belgija je možda mala, ali je prepuna prirodnih lepota i znamenitosti od istorijskog značaja i nudi širok spektar atrakcija i kulturnih događaja. Belgija ima peščanu obalu dugu 60 km, Ardeni su zeleno srce zemlje, a ljubiteljima istorijskih gradova je teško da izaberu između Briža, Genta, Antverpena, Monsa, Liježa i Namura; to su sve mesta koja pružaju puno mogućnosti da se isprobaju naša izvrsna gastronomija i piva. Brisel, glavni grad Belgije, poznat je po svojim trgovima, spomenicima i veličanstvenim muzejima. Impresivni glavni trg (Grand-Place) sa gradskom kućom i okolnim uličicama i starim kućama jedan je od najlepših na svetu.

1.Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Zaista sam uživao u svom boravku u ovoj divnoj i fascinantnoj zemlji i nadam se da će zdravstvena kriza uzrokovana virusom korona na kraju samo predstavljati tužni ali kratki prekid ovog iskustva. Veoma smo srećni što živimo u samom centru Beograda, živopisnom gradu sa mnogo kulturnih atrakcija i toplih, gostoljubivih ljudi. Tek se upoznajemo s balkanskim regionom i impresionirani smo bogatstvom i složenošću njegovog kulturnog, političkog i istorijskog nasleđa, kao i mogućnostima i izazovima koje to sa sobom nosi i u samoj Srbiji. Svaki dan učimo nešto novo, što uključuje pomalo teško, ali i vredno nastojanje da steknemo osnovno znanje srpskog jezika.

2.Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

U Srbiju smo došli u avgustu 2018. godine, kada je počeo moj četvorogodišnji mandat na poziciji ambasadora u Srbiji i Crnoj Gori. Prethodna angažovanja vodila su me u Etiopiju, Rusiju, Portugal, a kao ambasador boravio sam u Ugandi, Kubi i Tanzaniji.

3.Kakva je trenutna diplomatska i privredna saradnja naših dveju zemalja, a kakva je bila u prošlosti? Šta bi trebalo promeniti kako bi se ona poboljšala?

Naši bilateralni odnosi su odlični, čemu smo mogli da svedočimo tokom diplomatskih konsultacija na visokom nivou krajem prošle godine i tokom ove krize uzrokovane korona virusom. Kada se ova kriza završi i formira se nova Savezna vlada u Belgiji, nadam se da ćemo ponovo moći da uspostavimo ritam bilateralnih poseta koji smo imali donedavno. U međuvremenu, sa zadovoljstvom primećujem da se ostvaruju bliži kontakti sa regionalnim vlastima, kao na primer između Briselske regije i grada Beograda koji planiraju da potpišu sporazum o saradnji čim to zdravstvena situacija bude dozvolila. Nadam se da će nakon parlamentarnih izbora u Srbiji biti nastavljen dijalog između naše dve poslaničke grupe prijateljstva.

4.Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Belgije vide srpsko tržište? Koliko belgijskih kompanija trenutno posluje kod nas i koje su najvažnije kompanije koje ulažu u Srbiju?

Zaista se trudimo da što bolje predstavimo srpsko tržište belgijskim privrednicima. Zadovoljni investitori su najbolji promoteri ulaganja koje jedna država može imati, a mi naše dugogodišnje investitore povezujemo sa nastojanjima da informišemo potencijalne nove investitore. Trenutno u Srbiji postoji oko 60 kompanija povezanih sa Belgijom koje su aktivne u različitim industrijskim sektorima: metaloprerađivačka industrija, poljoprivreda, prehrambena industrija, IKT, obnovljivi izvori energije, nekretnine itd. Kompanija Delhaize je 2011. godine uložila oko milijardu evra i kupila maloprodajni lanac Maxi, obezbeđujući na taj način preko 11.000 radnih mesta. Drugi veliki investitori, od kojih mnogi proširuju svoje aktivnosti, jesu kompanija Metech u Smederevu (metaloprerađivačka industrija), Elicio (vetroparkovi u Alibunaru), Blockx (industrijske vreće), Carmeuse (proizvodnja krečnjaka), Talent4blinds (unutrašnja dekoracija prozora i roletne), Cordeel (građevinarstvo), Crops & Partners (smrznuto bobičasto voće), Puratos (čokolada), Reynaers (aluminijumski okviri za prozore), Uradi Sam, Kenzai grupa i brojne manje firme.

5.Kako biste okarakterisali saradnju s Vladom Srbije i privrednim udruženjima u cilju razvoja preduzetništva?

Ambasada i njeno trgovinsko predstavništvo uvek su imali odličnu saradnju sa različitim srpskim institucijama – ministarstvima, Razvojnom agencijom Srbije, Privrednom komorom (PKS), kao i udruženjima poput FIC, NALED ili SAM. Pokušavamo da učvrstimo našu bilateralnu saradnju kroz suorganizaciju poslovnih događaja, kao što su B2B, seminari i prezentacije. Pored toga, srpske i belgijske kompanije takođe mogu da računaju na podršku kancelarije Privredne komore Srbije u Briselu, koja je veoma aktivna u promociji bilateralne saradnje. Belgijsko-srpsko privredno udruženje takođe igra aktivnu ulogu u pružanju podrške belgijskim kompanijama zainteresovanim za srpsko tržište. U vreme krize izazvane bolešću COVID19 ova saradnja će biti još važnija da bi se sačuvala radna mesta i time obezbedila sredstva za život mnogih srpskih porodica.

6.Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Belgiju, a šta uvozi iz nje?

Obim spoljne trgovine između naših dveju zemalja povećava se iz godine u godinu. Belgija je ključni igrač u velikom broju sektora kao što su hemijska industrija, IT, zaštita životne sredine, farmacija, infrastruktura, logistika, hrana itd. Belgija u Srbiju najviše izvozi sledeće proizvode: razne vrste mašina, hemijske proizvode, plastiku, različitu transportnu opremu i vozila. Verujem da su mogućnosti za dalju saradnju brojne, posebno u oblastima kao što je zaštita životne sredine, gde Belgija ima veliko iskustvo i mnogo uspešnih i inovativnih rešenja. IT sektor takođe pruža različite mogućnosti, kao i cirkularna ekonomija i sektor obnovljivih izvora energije. Srbija u Belgiju uglavnom izvozi hranu i poljoprivredne proizvode, a najpoznatije su, naravno, srpske maline. Iako je belgijsko tržište veoma zahtevno i konkurentno, verujem da srpske kompanije imaju mnogo toga da ponude.

7.Srbija je danas zemlja sa statusom kandidata, a pregovori su započeti u januaru 2014. godine. Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU i šta će biti presudno za Srbiju da postane članica?

Srbija je ostvarila značajan napredak na svom putu ka članstvu u EU. Taj napredak ilustruje 18 otvorenih poglavlja (od ukupno 35). Belgija je i dalje odlučna zagovornica pridruživanja Srbije EU, u procesu zasnovanom na zaslugama, u okviru strogih i poštenih uslova. Potrebno je pohvaliti makroekonomska dostignuća i rast, ali očigledno je – a to se takođe pominje u izveštajima EU – da je potrebno učiniti više u drugim oblastima. Najbitnije reforme se bave svim aspektima koji se odnose na vladavinu prava, tj. pravilno funkcionisanje demokratskih institucija, nezavisnost sudstva, slobodu medija, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, i način na koji se ova država bavi nasleđem ratnih zločina i izazovima regionalnog pomirenja. Određeni napredak postignut je i u zakonodavnoj oblasti, ali verujemo da ima mesta za poboljšanje u pogledu primene ovih zakona. Na Srbiji je da definiše tempo reformi, da ispuni samoproglašeni strateški cilj članstva u EU i na taj način odredi brzinu svog procesa pridruživanja. Kriza izazvana bolešću COVID19 će bez sumnje uticati na opšti proces reformi, naročito u oblasti ekonomije. EU će biti spremna da pruži podršku pomoću sredstava koja joj stoje na raspolaganju, na isti način na koji je podržala Srbiju u reagovanju na neposredne potrebe u borbi protiv virusa.

8.Status Kosova i Metohije je jedno od najvažnijih pitanja, osim hapšenja osumnjičenih za ratne zločine Haškog tribunala. Da li je, po Vašem mišljenju, status Kosova i Metohije preduslov za ulazak u EU i šta mislite da će biti presudno za Srbiju da postane članica EU?

Pored ranije pomenutih unutrašnjih reformi, pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji između Srbije i Kosova koji bi doneo trajno rešenje svih otvorenih pitanja će zaista biti neophodan pre nego što Srbija i Kosovo mogu da pristupe EU. To ima smisla s obzirom da je EU u svojoj osnovi mirovni projekat u kom nema mesta za teritorijalne sukobe. Nadamo se da će evropski specijalni izaslanik Lajčak koji je nedavno imenovan moći da računa na konstruktivan stav obe strane, kako bi se premostile razlike koje i dalje postoje. Pragmatična saradnja između Beograda i Prištine u borbi protiv korona virusa pokazuje da je još uvek prisutna politička volja za zajedničkim angažovanjem u korist dobrobiti građana.

9.Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Belgije na polju nauke, kulture i obrazovanja?

Belgijski stručnjaci iz akademskog i naučnog sektora sa velikim interesovanjem posmatraju aktivnosti srpskih istraživačkih centara, poput instituta BioSense. Kada je u pitanju kultura, bilateralna saradnja je veoma intenzivna. Mnogi belgijski umetnici dolaze u Srbiju da učestvuju na nekim od najprestižnijih festivala kao što su BITEF, Beogradski festival igre i međunarodni filmski festival FEST. Novi Sad, Evropska prestonica kulture 2021. godine, svakako će učvrstiti ovu kulturnu saradnju. Takođe želim da istaknem da se ovogodišnji festival Trafik, koji se održava u Briselu, fokusira na Srbiju. Kada je u pitanju saradnja u oblasti obrazovanja, nju uglavnom pokreće vladina agencija „Wallonie-Bruxelles International“ (WBI) koja je prisutna na Beogradskom univerzitetu. Belgijski predavači organizuju simpozijume o belgijskoj literaturi, a WBI nudi stipendije srpskim studentima širom zemlje. Na Beogradskom univerzitetu uči se i holandski jezik kojim se govori u Flandriji, pa se na taj način srpski studenti bolje upoznaju sa bogatom flamanskom kulturnom baštinom.

10.Kako biste predstavili svoju zemlju kao turističku atrakciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste istakli?

Nažalost, moraćete da sačekate da se kriza završi da biste uživali u najlepšim prizorima Belgije. Belgija je možda mala, ali je prepuna prirodnih lepota i znamenitosti od istorijskog značaja i nudi širok spektar atrakcija i kulturnih događaja. Belgija ima peščanu obalu dugu 60 km, Ardeni su zeleno srce zemlje, a ljubiteljima istorijskih gradova je teško da izaberu između Briža, Genta, Antverpena, Monsa, Liježa i Namura; to su sve mesta koja pružaju puno mogućnosti da se isprobaju naša izvrsna gastronomija i piva. Brisel, glavni grad Belgije, poznat je po svojim trgovima, spomenicima i veličanstvenim muzejima. Impresivni glavni trg (Grand-Place) sa gradskom kućom i okolnim uličicama i starim kućama jedan je od najlepših na svetu.

11.Šta Vam se naročito dopada u Srbiji? Kako provodite slobodno vreme?

Glavni grad je uvek bio obeležen bogatim kulturnim životom koji je sada odjednom prekinut. Nadamo se da ćemo uskoro opet moći da uživamo u tom kvalitetu života i da nastavimo naše izlete za otkrivanje ruralnih delova. Međutim, najveće bogatstvo Srbije ostaju njeni prijateljski nastrojeni građani, s kojima ćemo, nadamo se, imati prilike da se bliže upoznajemo, a to je cilj koji nas motiviše da unapredimo znanje srpskog jezika!

12.Kako će svet, po Vašem mišljenju, izgledati posle pandemije?

Vrlo je teško predvideti kako će se ova situacija razvijati. Jedino u šta smo sigurni je da će pandemija u ogromnoj meri uticati na način rada (npr. broj ljudi koji obavljaju posao od kuće će se povećati), način druženja, navike u odnosu na putovanja itd... Iskreno se nadam da ćemo od krize stvoriti prilike da se poboljšamo, da zdravije živimo, da povećamo saradnju i solidarnost i, uopštenije, da povećavamo naš kapacitet za određivanje pravih prioriteta, u privatnom životu, u društvu i u ekonomiji, kao i u međunarodnim odnosima.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista