Ambasador Republike Kipar u RS, Njegova Ekselencija Homer Mavrommatis
Iskustvo kao poklon za budućnost Srbije u EU
Kipar (na grčkom: Κύπρος, latinicom: Kýpros, zvanični naziv Republika Kipar (na grčkom: Κυπριακή Δηµοκρατία, Kypriakī́ Dīmokratía) je ostrvska država koja se nalazi u istočnom delu Sredozemnog mora, istočno od Grčke, zapadno od Libana, Sirije i Izraela, južno od Turske i severno od Egipta. Kipar se doživljava kao fleksibilni preduzetnički centar (evropskog) regiona, koji održava odlične odnose sa zemljama istočne Evrope, srednjeg istoka i koji je usklađen sa Evropskom Unijom po pitanju malih i srednjih preduzeća. Institucionalni okvir za strana preduzeća obuhvata poreske olakšice, liberalizaciju raspodele kapitala, unapređenje vazdušnog transporta, luke, telekomunikacije i ostalo.
Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu kao diplomatski predstavnik naroda Kipra?
Ovo je moje prvo postavljenje za Ambasadora i ono što sam otkrio je da je narod Srbije veoma prijateljski raspoložen prema Kipru. Imamo mnogo toga zajedničkog, kao što je istorija, vera, navike i zato mogu reći da se osećam kao u domovini zbog mnogo toga. Kao ambasador u Srbiji za poslednje dve i po godine, i dalje se osećam kao da sam tek juče stigao. To objašnjava sve o mojoj naklonosti prema Srbiji.
Možete li ukratko informisati naše čitaoce o glavnim dužnostima najvišeg predstavnika jedne zemlje?
Savremene diplomate su na mnogo načina instrumenti za postizanje boljih bilateralnih odnosa svojih zemalja za zemljom domaćinom. U pogledu odnosa između Kipra i Srbije, koji su, moram da priznam, odlični, to nije težak posao. Uvek želimo da dovedemo visoke predstavnike vlade, inostrane ministre i druge visoke zvaničnike u različitim prilikama. Veoma sam ponosan što je naš predsednik posetio Beograd u februaru mesecu. To je bila prva zvanična poseta predsednika Republike Kipar Srbiji u poslednjih 19 godina što je pomoglo da se unaprede i utvrde odlični odnosi između dve zemlje. Bili smo domaćini dvojici predsednika, predsedniku Tadiću i predsedniku Hristofijasu, ovde, u novoj zgradi Ambasade na svečanom otvaranju. To je za mene bila izuzetna čast i zaista odražava odličan nivo odnosa.
Da li ste imali priliku da imalo upoznate Srbiju, imajući u vidu Vaše obaveze, i šta Vam se najviše dopalo?
Do sada sam bio u većim gradovima Srbije, kao i na nekim privatnim putovanjima a moj prvi službeni put je bio u Pirot, mesec dana po mom dolasku, jer se u njegovoj blizini nalazi groblje Grčkih vojnika iz I svetskog rata a koje mi posećujemo u posebnim prilikama svake godine. Kao što znate, Kipar, Srbija i Grčka u bili saveznici u ratu. Drugi zvanični put je bio u Horgoš gde smo otvorili novi granični prelaz. Tokom prva tri meseca moje službe sam imao priliku da posetim i sever i jug Srbije kao i planinu Taru na zapadu i grad Negotin na istoku. To je bilo veoma prijatno iskustvo i kuda god da sam išao, otkrio sam nešto novo i privlačno o Srbiji.
Sigurni smo da ste uočili nešto što bi ste voleli da je drugačije. Da li bi ste nam mogli reći šta je to jer smatramo da je prijateljska primedba kao blago koje nam pomaže da uklonimo nedostatke?
Naše zemlje su lepe svaka na svoj način. Kipar na više mediteranski i suv način a Srbija kao zelena, prelepa zemlja, sa puno voda i prirodnih lepota i pejzaža. Moramo da se trudimo da zaštitimo i čuvamo netaknutim naše prirodne lepote. Ovo govorim jer sam istu stvar primetio i u Srbiji i na Kipru: ljudi bacaju otpatke iz automobila. Moramo da obrazujemo i utičemo na naše ljude što više u toj oblasti. To će našu okolinu očuvati čistom i prijatnom.
Kako je „Profit“ magazin poslovne orijentacije, možete li nam reći šta su
na tom polju dužnosti ambasadora?
Poslovna saradnja se između Srbije i Kipra odvija u priličnom obimu i, kao što sam ranije rekao, odnosi izemđu naše dve zemlje su odlični. Kada govorimo o ekonomiji, situacija je takođe odlična. Poslovna razmena i poslovi se odvijaju bez mnogo učešća Ambasade. Kipar je mala zemlja a takva je i Ambasada ovde u Srbiji, sa malo osoblja, u poređenju sa nekim velikim Ambasadama. Ne postoji trgovinsko i privredno odeljenje. Zbog toga sam u svakodnevnim kontaktima sa našim poslovnim predstavnicima ovde u Beogradu, kao i u celoj Srbiji. Najveća investicija do sada je osnivanje Marfin-Laiki Banke u Srbiji. Započela je kao potpuno kiparska investicija ali nakon našeg pristupanja EU, Marfin Banka je kupila Laiki. Ono što je zanimljivo je da su svi zaposleni u glavnoj kancelariji Marfin Banke u Srbiji sa Kipra. Imamo i nekoliko malih tekstilnih fabrika u Srbiji. Moram da naglasim i veoma dobru saradnju kompanije East Point i Mitsides Point AD, tradicionalnih proizvođača makarona, koji su izgradili novu i modernu fabriku testenina u Sremskoj Mitrovici koja ima kapacitet da pokrije celo srpsko tržište, što predstavlja veoma dobar primer poslovne saradnje. Ovi proizvodi će se izvoziti u budućnosti na Kipar. Ovo su primeri samo nekih kontakata ali ima mnogo drugih primera poslovne saradnje u ličnim direktnim kontaktima. Moram da napomenem da se nakon posete predsednika Tadića Kipru 2006. Godine a zatim i predsednika Privredne komore Srbije, sadašnjeg ministra, gospodina Milosavljevića, poslovna saradnja uvećala, a ubrzo potom je osnovano i Udruženje kiparskih i srpskih biznismena. U Srbiji ima mnogo Kiprana koji rade u međunarodnim kompanijama, mada ne toliko koliko Grka, ali uzevši u obzir veličinu Kipra, taj broj je zdovoljavajuć. Njih oko 30-40 se nalazi u Srbiji a mnogo njih svakodnevno posećuje Srbiju.
Kada čujemo „privreda Kipra“, odmah pomislimo na pomorski transport i turizam. Da li imamo pogrešnu predstavu o glavnim privrednim aktivnostima Vaše zemlje?
Sada su svuda, ako što znate, sve privrede u teškoj poziciji, pa i na Kipru. Privreda Kipra je uvek bila uslužno orijentisana, posebno prema turizmu koji ima veliki udeo u našoj privredi. Finansijske usluge zauzimaju drugo mesto na listi, a zahvaljujući svojoj lokaciji, Kipar predstavlja most između Evrope, srednjeg istoka i Afrike i ima posebno dobre telekomunikacije i infrastrukturu.
Pored toga, Kipar je dobra lokacija za osnivanje sedišta preduzeća. Po pitanju turizma moram da napomenem dve stvari. Kada sam bio nedavno na Kipru, posetio sam predivnu izložbu fotografija iz 1962. godine.
Tadašnji ministar turizma je napravio strategiju za razvijanje planinskih turističkih centara jer Kiprani ne vole vrućine, ali danas su plaže i more glavne atrakcije. Ovo je na Kipru danas glavna privredna grana i imamo oko 2,5 miliona turista godišnje i oko 4,5 miliona dolazaka na Kipar.
Kako Kipar ima veoma zanimljivu istoriju, u nekim stvarima veoma sličnu srpskoj, možete li nam opisati kako je bilo nekad a kako je sada, posebno po pitanju ulaska u EU?
Konkurisali smo aprila meseca 1990. godine, a tada sam bio samo mladi ataše u ministarstvu i pomogao sam da se otvori kancelarija EU na Kipru, nešto slično kancelariji gospodina Josepa Ljoverasa u Srbiji danas. Bio je to za nas veoma dug period do punopravnog članstva u EU. To se dogodilo 2004. godine, dakle, 14 godina kasnije; veoma težak period tranzicionih priprema i za Kipar i za privredu.
Svi privredni pokazatelji daju sada veoma dobar rezultat, 5 godina kasnije. Privreda raste, inter-evropska razmena kao i finansijska razmena su danas mnogo značajnije. Naše pristupanje EU se dogodilo u dobrom trenutku jer smo na neki način bili pripremljeni za trenutnu krizu.
Kada danas gledam Srbiju, mislim da ona ima potencijala da uđe u EU, jer je proces u poslednjoj fazi. Tu ne vidim nikakve probleme. Vlada Kipra pruža snažnu podršku i nastavićemo da pomažemo kako god možemo.
Kako postojeća globalna ekonomska
kriza utiče na privredu Kipra i kako se Kipar bori protiv nje? Možete li nam dati neki koristan primer?
Imali smo sreću da uđemo u Euro zonu tako da privreda Kipra nije pretrpela tako značajne implikacije i ozbiljne posledice. Kao i do sada, naši finansijski i bankarski sistemi su veoma dobri, ali usporavanje privrede je činjenica. Očekujemo rast, jedan od retkih primera u EU, ali definitivno to neće biti rast koji smo imali 2008. godine. Biće 1 ili 1,5% za ovu godinu. Usporavanje je pogodilo uglavnom građevinarstvo i turizam. Zbog toga bilo koje smanjenje dolazaka će uticati na celokupnu privredu Kipra. Već smo procenili blago usporavanje dolazaka ove sezone, ali još uvek ne znamo u kojoj meri a vlada je preduzela mere koje predstavljaju oko 2% BDP-a u cilju stimulisanja najviše građevinarstva i turizma. Na primer, PDV će biti smanjen sa 8% na 5% za hotele i neki drugi paketi da bi se stimulisao turizam. U građevinskom sektoru, vlada je odlučila da ubrza infrastrukturne projekte kao što su putevi i škole, što bi trebalo da obezbedi nova radna mesta za nezaposlene i da pomogne građevinskim preduzećima da nastave svoje aktivnosti. Izgradnja kuća je najveći sektor građevinarstva na Kipru a tu se trenutno beleži usporavanje. Nadamo se da će ove mere pomoći našoj privredi, a očekujemo da čak i ove godine imamo dobru turističku sezonu. Lično, mislim da su odmori svima važni ali da ljudi neće trošiti onoliko koliko su do sada, ali sigurno će ići na odmore.
Gde su, po Vašem mišljenju, mogućnosti za unapređivanje saradnje između Kipra i Srbije?
Nedavno smo otpočeli dobru saradnju sa humanitarnom organizacijom „Naša Srbija“ koja pomaže deci iz bivših jugoslovenskih republika, a najzanimljivija poseta i vreme koje sam proveo su bili na planini Tari gde smo učestvovali u jednom od kampova koji je bio organizovan i koji je ugostio decu s Kipra. Na taj način smo počeli saradnju i ponudili besplatnu školarinu za dvoje studenata na Kiparskom Univerzitetu. Ovo je oblast gde više možemo da sarađujemo i spajamo ljude da bi mogli da uživaju i dele svoja iskustva i budućnost. Budućnost je najvažnija a budućnost obe zemlje je EU. Kipar je već tamo i pomoći će i Srbiji da tamo stigne. Mnogo ljudi ne shvata da kada sa Kipra pogledate ka EU, zapadni Balkan je u sredini, još uvek nije deo EU. Mi imamo jedinstven pregled jer se nalazimo u jugoistočnom uglu EU. Ali, da bismo stigli tamo, moramo da pređemo preko te oblasti koja nije njen deo. Evropska Unija će biti kompletna tek ako, kada krenete sa Kipra, prođete kroz Grčku i zemlje Balkana i na kraju stignete u centar EU, u Brisel, a da pri tom niste napustili oblast Evropske Unije. To će biti prava Evropska Unija.
Predrag Obradović
.jpg){kind=logo}
