Intervju, Tajna kraljevih podruma
Božidar Aleksandrović
Brda Oplenca od davnina su ljudi koristili za uzgajanje vinove loze. U rimsko doba Vincea, u srednjem veku Vinica, danas Vinča - direktna je asocijacija čime se ovo stanovništvo od davnina bavilo. Početkom dvadesetog veka u okolini Vinče podignuta je Venčačka vinogradarska zadruga, a zatim vinogradi i podrum kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđevića koji su proneli slavu oplenačkih vina širom Evrope.
Porodica Aleksandrovi
ć, koja se više od sto godina bavi vinogradarstvom i vinarstvom, od početka je blisko sarađivala sa vinogradarima i vinarima kraljevih podruma, a nalazila se i među osnivačima Venčačke vinogradarske zadruge.Tim povodom razgovaramo sa gospodinom Božidarom Aleksandrovicem, vlasnikom Podruma vina i vinarije Aleksandrović.
Istorija i tradicija.
Tradicija uzgajanja voća i vinove loze u familiji Aleksandrović duga je više od 100 godina. Početkom XX veka u našem domaćinstvu je bilo oko 30 000 čokota vinove loze, tako da je moj pradeda Miloš Aleksandrović 1903. godine bio među osnivačima Venčačke vinogradarske zadruge, sa značajnim udelom. Tada su se sve agrotehničke mere obavljale ručno, tako da je bavljenje vinogradarstvom bio mukotrpan posao od koga je živela čitava porodica. Od sorti koje su se uzgajale u tom vremenu svakako je dominirao “Prokupac”, koji je bio izuzetno cenjen u čitavom oplenačkom kraju.Profesionalno opredeljenje.
Moji preci su blisko sarađivali sa kraljevim vinogradarima i podrumarima, što je rezultiralo boljim kvalitetom vina i uvođenjem visokokvalitetnih sorti grožđa. Od tada pa sve do današnjih dana, kult vinove loze je prisutan u našem domaćinstvu, tako da sam i ja odrastao uz vinovu lozu, koja je opredelila moje profesionalno usmerenje. Naime, završio sam srednju vinogradarsku školu u Topoli, a kasnije i Poljoprivredni fakultet u Beogradu (smer vinogradarstvo i voćarstvo).Sve do 1990. godine, u Srbiji vinogradar - podrumar nije zakonom mogao da ima finalni proizvod (vino u boci sa etiketom), što je poslednjih 50-tak godina sputavalo razvoj vinogradarstva i vinarstva, tako da su površine pod vinovom lozom u Srbiji desetkovane. Srbija je pred Drugi svetski rat imala 55.000 ha pod vinovom lozom, da bi krajem XX veka te površine bile svega 7 - 8.000 ha.
Negde pri kraju mojih studija, zakon je dozvolio da i privatni proizvođači mogu da flaširaju i etiketiraju svoja vina, tako da odmah počinjemo sa prodavanjem naših vina u originalnom pakovanju. Tada su u Srbiji postojale samo jedna ili dve privatne vinarije, sa kojima smo negovali duh novog srpskog vinogradarstva i vinarstva, čiji je imperativ u proizvodnji bio kvalitet.
Porodični posao.
Podrum Aleksandrović je uvek funkcionisao kao porodična vinarija, dakle punih 100 godina, ali sa porastom površina pod vinogradima i povećanjem proizvodnje, pored članova naše porodice zapošljavamo još 15 stalno zaposlenih mladih ljudi, stručnjaka iz oblasti enologije, finansija, komercijale, marketinga...Vina naše vinarije se već nalaze na tržištima zemalja regiona, zatim Nemačke, Švajcarske, Engleske i predstavljaju već značajan izvozni potencijal, jer se interesovanje za njih iz dana u dan sve više povećava.
Početak tržišne proizvodnje.
Prva berba u Podrumu Aleksandrović, koja je izašla na tržište sa orginalnom etiketom naše vinarije bila je 1991. godine, a već 1992. godine dobijam originalni rukopis, recepturu od kraljevog podrumara Živana Tadića, kada započinjem proizvodnju vina „Trijumf“, koje je odmah skrenulo pažnju na sebe svojim kvalitetom i postalo lider među vinima našeg regiona.Posle „Trijumfa“, hronološkim redom kako su stizali na rod naši vinogradi u narednim godinama, ređala su se vina jedna za drugim (Harizma, Oplenac, Varijanta, Trijumf Barrique, Vizija, Trijumf Noir), tako da vinarija Aleksandrović proizvodi danas oko 300 000 boca vina.
Kapaciteti.
Danas posedujemo 22 ha savremenih vinograda sa visokokvalitetnim sortama grožđa. Ovog proleća zasadićemo još 11 ha, tako da se površine iz godine u godinu uvećavaju sve do 50-tak hektara, koji će biti dovoljni da popune kapacitet naše vinarije.Uporedo sa podizanjem naših vinograda razvijamo i kooperaciju sa našim seljacima - vinogradarima, koji polako ulaze u tajne proizvodnje grožđa, od kojih je moguće proizvoditi vrhunska vina.
Iz berbe 2008. proizveli smo prvi srpski šampanjac rađen „klasičnom metodom“ uz pomoć francuske šampanjske kuće Fransoa Domal (Sarl Francois Daumale). Preneli su nama svoja iskustva i saznanja u proizvodnji šampanjca, tako da očekujemo da će posle dve godine odležavanja izaći na tržište krajem 2010.godine.
Medalje i priznanja.
Poslednjih nekoliko godina dobitnici smo nagrada za kvalitet naših vina na domaćim i stranim takmičenjima. Posebno se ponosimo „Srebrnom medaljom“ na prestižnom takmičenju MunduSvini u Nemačkoj, zatim zlatnim medaljama sa takmičenja u Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu... Tu je i IV nagrada na prestižnom takmičenju u Londonu. Dakle, tržište i enolozi prepoznaju mogućnosti našeg podneblja i potencijal naših vina.Poslovni planovi.
Primarni cilj Podruma Aleksandrović je da se u naredne 2-3 godine površine pod našim vinogradima povećaju na oko 50 hektara, da pored nas u čitavom ovom kraju nikne još niz malih porodičnih vinarija, da se podižu novi vinogradi... Prepoznajemo i veliki turistički potencijal čitavog ovog kraja, jer veliki broj zaljubljenika u vina, tragajući za novim vinskim mirisima i ukusima, posećuju našu vinariju i čitav oplenački kraj.Oplenačko vinogorje će u godinama koje dolaze zasigurno postati centar vinogradarstva i vinarstva nove Srbije. Naša vinarija će nastojati da istraje na putu kvaliteta, kako bi u narednim godinama, zajedno sa malim privatnim vinarijama, pokušala da povrati izgubljeni ugled koje je srpsko vinarstvo nekada imalo. Potencijal postoji, a na nama je da budemo istrajni i strpljivi kako bismo napredovali ka krajnjem cilju - Evropi.
Srbi i vino.
Kultura pijenja vina u Srbiji se iz dana u dan poboljšava. Do pre nekoliko godina bila je na jako niskom nivou, ali sa otvaranjem novih restorana, sa povratkom mladih, vinski školovanih ljudi, sa izlaskom nekoliko vinskih časopisa i TV emisija, potrošnja vina u Srbiji, kao i priča o njima se sve više povećava. U Srbiji se danas godišnje pije samo 4-5 litara vina po glavi stanovnika, u Francuskoj 60 litara!Nama ne preostaje ništa drugo nego da sadimo vinograde i da pričamo vinske priče, kako bi što veći broj ljudi uživao u njima. Živeli!
Predrag Obradović
.jpg){kind=logo}
