Osnovao je tri kompanije, uključujući i Content Marketing Institute (CMI), i organizovao je desetine događaja, uključujući i Content Marketing World (Svetski skup posvećen marketingu kroz sadržaj). Njegovu podkast emisiju This Old Marketing („Taj matori marketing“) koju vodi sa Robertom Rouzom iz kompanije CMI slušaoci iz preko 150 zemalja preuzeli su sa interneta više miliona puta. Takođe je autor biltena The Random Newsletter („Nasumični bilten“), koji se svake dve nedelje šalje hiljadama ljudi.

Džo i njegova žena Pem su 2014. godine osnovali fondaciju pod nazivom Orange Effect Foundation (OEF) kako bi pomogli porodicama sa finansijskim poteškoćama da dobiju govornu terapiju ili tehnološku opremu za svoju decu. Fondacija OEF je od tada omogućila da više od 200 dece u više od 30 država dobije govornu terapiju.

Džo Pulici jedan je od vodećih govornika u svetu marketinga kroz sadržaj, održao je na stotine glavnih prezentacija marketinškim agentima, izdavačima i novinarima širom sveta. On razmatra kako kompanije i brendovi postižu realne marketinške ciljeve stvarajući ubedljiv, relevantan i dosledan sadržaj.

Takođe, kao preduzetnik koji je uspešno pokrenuo i prodao svoju kompaniju, Džo drži sjajne glavne govore o njegovim ključevima za uspeh, kako u životu tako i u marketingu.

Džo je govorio pred publikom širom sveta, uključujući i više od polovine saveznih država u Americi i 17 država van nje.

Nakon prodaje kompanije CMI 2016. godine, Džo provodi svoje vreme sa ženom i dvojicom sinova tinejdžera i aktivno prikuplja sredstva za Orange Effect Foundation koju su on i njegova žena osnovali 2014. godine kako bi pomogli deci koja imaju poremećaje u govoru da dobiju terapiju.

Džo voli narandžastu boju i grad Klivlend u kom je aktivni gradski ambasador i dugogodišnji vlasnik sezonskih karata za utakmice Klivlend Braunsa, lokalnog NFL tima. Džoa možete naći na Tviteru @JoePulizzi.

Savet pisaca sadržaja (Content Council) je Džou Puliciju 2014. godine uručio Nagradu za životno delo Džon Kaldvel.

Planirate da 2020. godine uštedite vreme ili novac? Evo zašto na to pitanje postoji samo jedan tačan odgovor

Autor: Džo Pulici

Donošenje odluka može biti obeshrabrujuće.

Da biste bili „odlučni“ morate čvrsto da stojite na zemlji...i da stojite iza svoje odluke da učinite, odnosno ne učinite nešto značajno.

Teške su to stvari, po mom mišljenju. Većina nas (bar što se novogodišnjih odluka tiče) ne istraje do kraja godine.

Ja sam uvek za donošenje odluka, kako u poslovnom tako i u privatnom životu, ako u njihovoj osnovi stoje tačne informacije. Međutim, otkrio sam iz nekoliko diskusija sa prijateljima da su oni „odlučni“ da poprave pogrešnu stvar ili reše nepovezan problem.

Dakle, da biste napravili najbolji mogući scenario u 2020. godini, želim da razmislite o ovom paru ciljeva:

Ušteda novca naspram uštede vremena

Većina ljudi želi da ostvari oba ova cilja. Verujem da je to nemoguće kada se istovremeno razmotre ta dva cilja.

Započeću sa primerom pozicioniranja.

Kada smo moja žena i ja započeli naš biznis 2007. godine, često sam putovao u Njujork na najjeftiniji mogući način.

Prvo bih izabrao najjeftiniji let, što je ponekad značilo da nisam leteo direktno iz Klivlenda u Njujork.

Drugo, išao bih autobusom (umesto taksijem) sa aerodroma do Srednjeg Menhetna.

Treće, ako nije bilo moguće ići podzemnom železnicom, nikad ne bih išao taksijem. Često bih išao peške sa jednog sastanka na drugi.

I na kraju, proveo bih sat vremena tražeći najpovoljniji hotel u gradu.

Kada se sve to stavi na papir, ništa ne izgleda pogrešno. Mogli biste reći da sam razuman. Možda čak i mudar. Ja sigurno jesam to mislio. Pazio sam na svaki peni da bih održao našu kompaniju u životu, a i dalje mogao da prehranim našu decu.

Ali da danas donosim te odluke, promenio bih svaku od njih. Zašto? Zato što sam otkrio da je, gotovo uvek, vreme važnije i vrednije od novca.

Pogledajmo tu situaciju ponovo...da letim iz Klivlenda u Njujork:

1. Leteo bih direktno. Time u startu štedim bar dva sata.

2. Putovati sa aerodroma do grada autobusom prava je noćna mora i vreme dolaska je potpuno neizvesno. Koristio bih aplikaciju Lyft ili taksi. Ušteda vremena? Dva sata.

3. Dva dana hodanja sa sastanka na sastanak umesto vožnje taksijem? To lako natovari još dodatnih tri ili četiri sata. Jednostavno uzmite taksi kada morate.

4. Hotel? Na traženje hotela na internetu odlazi bar jedan sat i još jedan na putu do njega i nazad pošto nije na udarnoj lokaciji. Danas bih našao nešto blizu mojih sastanaka ili na centralnoj lokaciji, čak i ako bi to koštalo dodatnih 100 dolara po noćenju.

Danas bih uštedeo ukupno osam do deset sati u putovanju u poređenju sa odlukama koje sam doneo 2007. godine. Završna računica? Oko dodatnih 300 dolara, manje više.

Sad matematika stupa na scenu. Da li bih menjao potrošenih 30 dolara na sat da dobijem tih 10 sati nazad? 100% bih to uradio. Bez razmišljanja.

Kada bih dobio to vreme nazad, mogao bih da uglavim još tri ili četiri dodatna sastanka, koji bi mogli da donesu brojne prilike. Ili bih mogao da skratim dvodnevni put na samo jedan dan, samo tako što bih potrošio nešto više novca, a dobio bih jedan dodatni dan da provedem sa porodicom (neprocenljivo).

Tada nisam razmišljao o tome koliko sat mog vremena vredi (gledajući širu sliku). Početnička greška!

Da se razumemo, nemam ništa protiv štedljivih ljudi (zaboga, prodavnice polovne robe su mi omiljene prodavnice na svetu). Ali sada stvari posmatram drugačije.

Mislio sam da je moja tetka izuzetno pametna jer provodi sate i sate tražeći i seckajući kupone. Godinama kasnije, kada sam saznao koliko zarađuje na sat, shvatio sam da je mogla da radi dodatnih 30 minuta nedeljno da izjednači svu tu uštedu od kupona, a dobila bi nekoliko dodatnih sati dragocenog vremena.

Taj koncept je još dragoceniji u poslovanju. Kada sam vodio svoj prvi projekat marketinga kroz sadržaj, odlučio sam da sam lektorišem uvodni članak umesto da unajmim profesionalca kog bih platio 35 dolara na sat. Protraćio sam šest sati i dobio užasan rezultat, a mogao sam da dobijem savršenstvo za 70 dolara.

Moja žena i ja smo izgradili naš biznis tako što smo angažovali spoljne stručne saradnike da bismo oslobodili svoje vreme i radili stvari u kojima smo dobri i u kojima uživamo.

Moja žena provodi oko 10 sati u sezoni odmora praveći kolačiće. Rekao sam joj da bi mogla da ode u prodavnicu i uštedi devet sati svog vremena samo tako što će pljunuti malo keša. Odgovor? Ona uživa u pravljenju kolačića. U ovom slučaju je gubitak vremena nebitan, kao i u bilo kom drugom slučaju kada uživate radeći nešto i smatrate da je vredno. Uz to, njeni kolačići su bolji.

Molim vas...u kontekstu novogodišnjih odluka za 2020. godinu...posvetite se uštedi novca samo ako je to dodatno vreme vredno toga. Ako ste kao većina ljudi, vi ne shvatate koliko je vaše vreme zaista vredno. Čak i nešto tako malo kao što je 10 minuta vašeg dana na kraju kada se sabere bude 60 sati godišnje.

Šta biste mogli da postignete ili iskusite ako biste mogli da dobijete tih 60 sati nazad? E to je odluka!

Ova aktivnost merenja vremena može vam spasiti život

Autor: Džo Pulici

Imao sam priliku da u prethodnih nekoliko nedelja razgovaram sa mnogo ljudi o njihovim planovima za 2020. godinu. Ljudi se uglavnom osećaju preopterećeno u ovom haotičnom svetu. Teško im je da shvate smisao kada se toliko toga dešava oko njih.

Da li se i vi osećate ovako? Ponekad se i ja tako osećam.

Jedan moj prijatelj je ceo život želeo da započne svoj biznis. Nazovimo ga Bob (to nije njegovo pravo ime). Više od 20 godina govori baš o jednoj poslovnoj ideji. Svaki put kad Bob to pomene, ja mu kažem da treba to da uradi. Svaki put Bob odgovori da ne može. Deca ovo. Ili porodica ono. Ili dažbine ovo. Ili trenutni posao ono.

Slušati Boba kako govori samo je po sebi eksperiment. Ovo je Bob u kratkim crtama.

– Uvek je zauzet (i uvek će ti to reći). – On ne zna kako da postigne sve u predviđenom vremenu. – Oseća da „mora“ da radi stvari koje ne želi. – Daje izgovore.

Teško mi je to da gledam. Bob je toliko talentovan. Želim da ga uzmem i popravim. Pokušao sam da nešto kažem tu i tamo, ali on ne ume dobro da primi savet. Jednostavno rečeno, Bob je sam sebi najgori neprijatelj.

Kada bi Bob bio voljan da ga prihvati, ovo bi bio moj plan.

Odvoji jednu nedelju i prati svoje vreme

Bob se žali da je uvek zauzet. Zasigurno znam da je to njegovo stanje uma i da nije zaista toliko zauzet.

Kako bih to popravio, pratio bih šta on radi tokom cele jedne nedelje, 24 časa dnevno.

Koliko Bob spava? Koliko Bob provodi vremena čitajući i odgovarajući na e-poštu? Koliko Bob gleda televiziju? Koliko vremena Bob provodi na društvenim mrežama?

Mogao bih lako, da se ni ne potrudim, Bobu da nađem dodatnih četiri do šest sati dnevno (samo tako što bi odstranio TV i društvene mreže).

Uostalom, postoji brdo aplikacija koje vam mogu pomoći da pratite svoje vreme. Pogledajte neke od njih.

Analiziraj i odaberi

Baš kao i Bob, mnogi ljudi koje poznajem osećaju da „moraju“ da rade određene stvari. To uglavnom nije istina. Ili svesno pravimo taj izbor ili pravimo izbor samim tim što dozvolimo da se to desi.

Kada kompletiramo listu, moramo da sklopimo izgled jednog vašeg običnog dana. Možda bi bilo lakše da gledate samo radne dane i ostavite vikende po strani.

To bi moglo da izgleda ovako:

– spavanje: 7 sati – spremanje za posao: 1 sat – put do posla i nazad: 1 sat – posao: 7 sati – pauze i ručak na poslu: 2 sata – vreme provedeno na telefonu/društvenim mrežama/e-pošti: 3 sata – spremanje večere/večera: 1,5 sat – gledanje Netfliksa ili TV-a: 3 sata

Kapirate.

Sada ocenite svaku od tih aktivnosti sa a) moram da uradim, b) verovatno moram da uradim, ili c) ne moram.

U prethodnom primeru mogu odmah da identifikujem šta Bob ne mora da radi.

Kada se sabere tih šest sati dnevno, pet dana nedeljno, to izađe na preko 1.500 sati godišnje. Mnogo se toga može postići za toliko vremena. To može biti vreme koje je Bobu potrebno da pokrene svoj biznis. Ili možda može raditi na tome da ima bolji odnos sa svojom ženom i decom.

Poenta je da Bob ima moć da promeni svoj život. Samo on to ne shvata.

Želite da u 2020. budete bolji? Uzmite život u svoje ruke tako što ćete birati umesto delati stihijski.

Knjige

Killing Marketing („Sahranite marketing“): Kako inovativne kompanije od marketinških troškova prave profit

Možda jedini način da spasite svoju trenutnu marketinšku strukturu jeste da je sahranite!

Dvojica najvećih svetskih marketinških stručnjaka otkrivaju sledeći nivo revolucionarnog uspeha – transformisanje marketinške strategije u samostalni centar profita.

Šta ako je sve što trenutno znamo o marketingu baš ono što nas sputava? U poslednje dve decenije videli smo kako čitav svet menja način na koji kupuje i ostaje lojalan brendovima. Uprkos tome, marketinška odeljenja posluju na isti način već 75 godina – fokusiraju se na marketinške kampanje i usmerena su samo na proizvod. Najinovativnije kompanije širom sveta postigle su neverovatne marketinške rezultate tako što su iz korena promenile svoj pristup. Stvaranjem vrednosti za kupce koristeći se sopstvenim medijima i veštom upotrebom sadržaja, ove kompanije dramatično su povećale svoj prihod i lojalnost kupaca. Neke od njih su to podigle na viši nivo i razvile marketinšku funkciju koja zapravo samu sebe plaća.

Knjiga „Sahranite marketing“ istražuje kako ove kompanije mogu dokrajčiti marketing kakvim ga poznajemo – zarad ovog novog, uzbudljivog modela.

Content Inc. („Korporacija SADRŽAJ“): Kako preduzetnici koriste sadržaj da izgrade masovnu publiku i stvore radikalno uspešne kompanije

Koji je najsigurniji način da vaša startap kompanija ne uspe? Tako što ćete pratiti zastarela, prevaziđena pravila.

U knjizi Content Inc. („Korporacija SADRŽAJ“) jedan od najtraženijih stratega današnjice za marketing kroz sadržaj otkriva novi model preduzetničkog uspeha. Prosto rečeno, radi se o razvijanju vrednog sadržaja, stvaranju publike oko tog sadržaja, i konačno stvaranju proizvoda za tu publiku.

Autor Džo Pulici je tradicionalni pristup preduzetništvu, koji nalaže da prvo treba napraviti proizvod, pa tek onda pokušati naći kupce, okrenuo naglavačke. To je sjajan obrnuti inženjering modela koji retko uspeva.

Ova knjiga otkriva radikalni proces izgradnje biznisa u šest koraka koji je pametan, jednostavan, praktičan i isplativ. A najbolje od svega jeste to što funkcioniše. Tu strategiju je Pulici koristio da izgradi sopstvenu uspešnu kompaniju, Content Marketing Institute, koja je tri puta zaredom dospela na listu najbrže rastućih privatnih kompanija časopisa „Inc.“ To je takođe i strategija bezbroj preduzetnika koji su pomoću nje izgradili sopstvene multimilionske kompanije. Stvorite publiku i moći ćete da joj prodate maltene sve što želite.

Epic Content Marketing („Epohalni marketing kroz sadržaj“): Kako ispričati drugačiju priču, probiti se kroz prenatrpanost i pridobiti više kupaca, a manje se koristiti marketingom

Više ne možemo prekidati naše kupce osrednjim sadržajima (i prodajnim porukama) koji ih ne zanimaju. Naučite kako da privučete potencijalne klijente i kupce kreiranjem informacija i sadržaja čiji će deo oni želeti da budu. Ovaj revolucionarni vodič pružiće vam sve alate za kreiranje i širenje sadržaja koji direktno dovodi do većeg profita i rasta. Posetite internet stranicu EpicContentMarketing.com za više informacija.

Get Content Get Customers („Napravite sadržaj i dobili ste mušterije“): Pretvorite potencijalne klijente u kupce koristeći marketing kroz sadržaj

Marketinška pravila su se promenila. Umesto glasnih tvrdnji o superiornosti proizvoda, ono što mušterije zaista žele jeste vredan sadržaj koji će poboljšati njihove živote. Knjiga Get Content Get Customers („Napravite sadržaj i dobili ste mušterije“) objašnjava kako da razvijete ubedljiv sadržaj i neometano ga isporučite kupcima, a da im ne remetite život.

To je novi način marketinga, i to je jedini način da izgradite lojalnu, uključenu bazu kupaca.