Bezos je rođen u Albukerkiju u državi Nju Meksiko, a odrastao je u Hjustonu u Teksasu. Diplomirao je na Univerzitetu Prinston 1986. godine i stekao diplomu u oblasti elektrotehnike i računarstva. Od 1986. do početka 1994. godine radio je na Vol stritu u različitim srodnim oblastima. Kompaniju za elektronsku trgovinu Amazon osnovao je krajem 1994. godine tokom putovanja iz Njujorka u Sijetl. Kompanija je u početku bila virtuelna knjižara, a od tada je svoje poslovanje proširila na brojne proizvode i usluge u domenu e-trgovine, uključujući prenos video i audio zapisa, računarstvo u oblaku i veštačku inteligenciju. Amazon je danas najveća svetska kompanija za prodaju na mreži, najveća internet kompanija po prihodima, kao i najveći svetski pružalac usluga u domenu asistencije zasnovane na veštačkoj inteligenciji i infrastrukture u oblaku koje pruža kroz svoj ogranak Amazon Web Services.

Bezos je 2000. godine osnovao kompaniju za proizvodnju svemirskih letelica i usluge suborbitalnog svemirskog leta pod nazivom Blue Origin. Probna raketa kompanije Blue Origin uspešno je ušla u svemir 2015. godine, a kompanija planira da uvede putničke komercijalne suborbitalne letove. Bezos je 2013. godine kupio i čuveni američki dnevni list The Washington Post za 250 miliona u kešu, a upravlja i brojnim drugim investicijama kroz svoju kompaniju za rizični kapital Bezos Expeditions.

Rane godine

Bezos je rođen 12. 1. 1964. godine u Albukerkiju pod imenom Džefri Preston Jorgensen. Njegovi roditelji bili su Džeklin (Gize) Jorgensen i Ted Jorgensen. Njegova majka imala je svega 17 godina kada ga je rodila i još uvek je išla u srednju školu, a njegov otac je bio vlasnik prodavnice bicikala. Nakon razvoda od Teda, Džeklin se udala za kubanskog imigranta Migela „Majka“ Bezosa u aprilu 1968. godine. Nedugo zatim Majk je usvojio četvorogodišnjeg Jorgensena, pa je Džef tako dobio prezime Bezos. Porodica se preselila u Hjuston u Teksasu, gde je Majk radio kao inženjer za kompaniju Exxon pošto je diplomirao na Univerzitetu u Nju Meksiku. Bezos je od 4. do 6. razreda pohađao osnovnu školu River Ouks u Hjustonu.

Njegov deda s majčine strane bio je Lorens Preston Gize, regionalni direktor američke Komisije za nuklearnu energiju (AEC) u Albukerkiju. On se rano penzionisao i živeo je na porodičnom ranču u blizini grada Kotula u Teksasu, gde je Bezos kao dečak provodio leta. Bezos je kasnije kupio taj ranč i proširio ga sa 25.000 akri (10.117 hektara) na 300.000 akri (121.406 hektara). Njegova baka s majčine strane bila je Mati Luiz Gize (dvojačko prezime Strejt), preko koje je u rodu sa pevačem kantri muzike Džordžom Strejtom. Bezos je često ispoljavao interesovanje za nauku i tehnološku stručnost; jednom je podesio električni alarm kako mu mlađa braća i sestre ne bi ulazili u sobu.

Porodica Bezos preselila se u Majami u Floridi, gde je Džef pohađao srednju školu Majami Palmeto. Dok je išao u srednju školu, Bezos je radio u Mekdonaldsu kao kuvar brze hrane u jutarnjoj smeni. Pohađao je Obrazovni program u oblasti nauke na Univerzitetu u Floridi. Bio je đak generacije, stipendista Nacionalne korporacije koja dodeljuje stipendije za akademske zasluge, kao i dobitnik priznanja Srebrni vitez 1982. godine. U svom govoru prilikom uručenja fakultetske diplome Bezos je izjavio da sanja o danu kada će ljudi kolonizovati svemir. Lokalni dnevni list citirao je njegovu nameru da „skloni sve ljude sa Zemlje i gleda kako se ona pretvara u ogroman nacionalni park“.

Godine 1986. diplomirao je na Univerzitetu Prinston kao jedan od najboljih studenata (summa cum laude) sa prosekom 4,2 i stekao zvanje diplomiranog inženjera (elektrotehnike i računarstva); bio je i član društva časti Phi Beta Kappa. Pored toga, izabran je da postane član društva časti Tau Beta Pi i bio je predsednik prinstonskog ogranka međunarodne organizacije Studenti za svemirska istraživanja i razvoj (SEDS).

Karijera

Počeci

Kada je diplomirao na Univerzitetu Prinston 1986. godine, Bezos je dobio ponude za posao od kompanija Intel, Bell Labs, Andersen Consulting i drugih. Prvo se zaposlio u startap kompaniji Fitel koja se bavi telekomunikacijama u oblasti finansijskih tehnologija, gde je radio na stvaranju mreže za međunarodnu trgovinu. Unapređen je u šefa odeljenja za razvoj, a zatim i direktora korisničke službe. Prešao je u bankarsku industriju kada je postao menadžer proizvoda u kompaniji Bankers Trust, gde je radio od 1988. do 1990. godine. Zatim se 1990. godine zaposlio u kompaniji D. E. Shaw & Co, novoosnovanom hedž fondu s posebnim naglaskom na matematičko modeliranje, gde je radio do 1994. godine. Bezos je postao četvrti viši potpredsednik kompanije D. E. Shaw kada je imao 30 godina.

AMAZON

Krajem 1993. godine Bezos je odlučio da osnuje knjižaru na mreži. Napustio je posao u kompaniji D. E. Shaw i osnovao Amazon u svojoj garaži 5. jula 1994. godine, nakon što je napisao poslovni plan na putu od Njujorka do Sijetla. Bezos je svoju novu kompaniju prvo nazvao Cadabra, ali je kasnije promenio njeno ime u Amazon po reci Amazon u Južnoj Americi, između ostalog i zato što njeno ime počinje slovom A, prvim slovom abecede. Prihvatio je sumu od oko 300.000 dolara od svojih roditelja i uložio je u Amazon. Upozorio je prve investitore da postoji 70% šanse da Amazon propadne ili bankrotira. Iako je Amazon u početku bio virtuelna knjižara, Bezos je od početka planirao proširenje na druge proizvode. Tri godine po osnivanju kompanije Amazon, Bezos je izašao na berzu kroz inicijalnu javnu ponudu (IPO). U odgovoru na kritike magazina Fortune i Barron’s, Bezos je tvrdio da će zahvaljujući rastu interneta uspeti da pokori veće konkurentne knjižare kao što su Borders i Barnes & Noble.

Godine 1998. Bezos je proširio svoje poslovanje na prodaju muzike i video snimaka na mreži; do kraja godine proširio je i asortiman proizvoda, tako da je kompanija Amazon počela da prodaje i robu široke potrošnje. Bezos je 54 miliona dolara koje je zaradio tokom prodaje deonica kompanije 1997. godine iskoristio za finansiranje agresivnog otkupa manjih konkurenata. On je 2000. godine od banaka uzeo zajam od 2 milijarde dolara, pošto je gotovinsko stanje kompanije spalo na svega 350 miliona dolara. Amazon je, s Bezosom na čelu, 2002. godine otvorio svoj ogranak Amazon Web Services, koji je sakupljao podatke sa meteoroloških kanala i promet na veb stranicama. Krajem 2002. godine brzo trošenje prouzrokovalo je finansijske probleme kada su prihodi stagnirali. Pošto je kompanija skoro bankrotirala, Bezos je zatvorio distributivne centre i otpustio 14% radne snage kompanije Amazon. Amazon se 2003. godine oporavio od finansijskih turbulencija i ostvario profit od 400 miliona dolara. U novembru 2007. godine Bezos je na tržište izbacio Amazon Kindle. Prema Bezosovom profilu časopisa Time iz 2008. godine, on je želeo da stvori iskustvo „zanesenosti“ prilikom čitanja knjiga koje je karakteristično za igranje video igara; želeo je da se čitaoci potpuno unesu u knjige. Bezos je 2013. godine za kompaniju Amazon Web Services obezbedio ugovor sa Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA) vredan 600 miliona dolara. U oktobru iste godine Amazon je postao najveća kompanija za elektronsku trgovinu na svetu.

U maju 2016. godine prodao je nešto više od milion akcija svog udela u kompaniji za 671 miliona dolara, što je najveća zarada koju je ostvario od prodaje svog udela u kompaniji Amazon a 4. avgusta 2016. godine prodao je još milion akcija za 756,7 miliona dolara. Godinu dana kasnije zaposlio je 130.000 novih radnika kada je povećao stopu zapošljavanja u distributivnim centrima kompanije. Do 19. januara 2018. godine vrednost njegovog udela u kompaniji Amazon skočila je na nešto više od 109 milijardi dolara; nekoliko meseci kasnije počeo je da prodaje akcije kako bi sakupio novac za druga preduzeća, pre svega Blue Origin. Pojavio se u reklami kompanije Amazon za Superboul 29. januara 2018. godine. Amazon je 1. februara 2018. godine ostvario do tada najveći profit sa kvartalnom zaradom od 2 milijarde dolara. S obzirom na sve veću popularnost e-trgovca Alibaba u Kini, Bezos je često pokazivao zainteresovanost za proširenje Amazona na indijsko tržište. On je 27. jula 2017. godine postao najbogatija osoba na svetu, bogatiji čak i od suosnivača kompanije Microsoft Bila Gejtsa, kada je njegova procenjena neto vrednost porasla na nešto više od 90 milijardi dolara. Njegovo bogatstvo je po prvi put premašilo 100 milijardi dolara 24. novembra 2017, a Forbs ga je formalno proglasio najbogatijom osobom na svetu 6. marta 2018. godine, kada je njegova neto vrednost dosegla 112 milijardi dolara.

U martu 2018. godine Bezos je poslao višeg potpredsednika za globalno poslovanje kompanije Amazon Amita Agarvala u Indiju sa 5,5 milijardi dolara kako bi lokalizovao operacije na svim rutama u lancu nabavke kompanije. Kasnije istog meseca, američki predsednik Donald Tramp optužio je kompaniju Amazon – konkretno Bezosa – za utaju poreza na promet, zloupotrebu poštanskih ruta i antikonkurentske poslovne prakse. Cena akcija kompanije Amazon pala je za 9% zbog negativnih komentara predsednika; to je umanjilo Bezosovo lično bogatstvo za 10,7 milijardi dolara. Par nedelja kasnije Bezos se oporavio od gubitaka kada su akademski izveštaji sa Univerziteta Stanford pokazali da Tramp ne može da izvrši nikakav značajan uticaj na Amazon. Tokom jula 2018. godine članovi Kongresa SAD zatražili su od Bezosa da detaljno opiše primene Amazonovog softvera za prepoznavanje lica Rekognition. Osim toga, predviđa se da izjave Trampove administracije u korist poništavanja antimonopolskog zakona poznatog pod nazivom „Odluka Paramaunt“ (eng. the Paramount Decree) idu u korist Amazonovog otkupa lanca bioskopa Landmark Theaters.

Kritike na račun poslovnih praksi kompanije Amazon nastavile su da se nižu u septembru 2018. godine, kada je senator Berni Sanders objavio predlog zakona pod nazivom Zaustavimo loše poslodavce ukidanjem subvencija (eng. Stop Bad Employers by Zeroing Out Subsidies – Stop BEZOS) i optužio Amazon da dobija socijalnu pomoć za kompanije. Nakon toga usledilo je otkriće neprofitne organizacije New Food Economy da se jedna trećina Amazonovih radnika u Arizoni i jedna desetina Amazonovih radnika u Pensilvaniji i Ohaju oslanja na bonove za hranu. Dok se pripremao da predstavi predlog zakona, Sanders je izjavio: „Umesto što pokušava da istraži Mars ili ode na Mesec, kako bi bilo da Džef Bezos počne svojim radnicima da plaća minimalnu zaradu?“ Kasnije je izjavio: „Bezos bi mogao da odigra veoma važnu ulogu. Ako bi danas rekao da će svi zaposleni u kompaniji Amazon zaraditi bar minimalnu dnevnicu, poslao bi poruku svim korporacijama u Americi.“ U odgovoru na Sandersove optužbe kompanija Amazon je istakla 130.000 radnih mesta koje je otvorila 2017. godine i rekla da je cifra od 28.446 dolara koja je navedena kao prosečna plata „obmanjujuća“ s obzirom na to da uključuje i radnike s nepunim radnim vremenom. Međutim, Sanders je uzvratio rekavši da su kompanije na koje cilja ovim predlogom zakona u fokus stavile radnike s nepunim radnim vremenom kako bi izbegle plaćanje doprinosa za zaposlene. Bezos je 2. oktobra 2018. godine najavio povećanje plata na nivou cele kompanije, što je Sanders pohvalio. Dnevnica američkih radnika koji su dobijali zakonski minimalac povećana je na 15 dolara na sat i ta odluka je protumačena kao podrška pokretu koji se zalaže za povećanje mimimalne zarade – Borba za 15 dolara (eng. Fight for $15).

Bezos koristi izraz „harmonija posla i privatnog života“ umesto onog klasičnog „balans posla i privatnog života“ jer veruje da reč balans znači da ne možemo imati i jedno i drugo. Smatra da su posao i privatni život međusobno povezani, da obaveštavaju i uređuju jedan drugog. Novinar Volt Mosberg nazvao je ideju da ako neko ne može da prihvati kritiku ni ne treba da radi bilo šta novo ili zanimljivo „Bezosovim principom“. Bezos ne zakazuje sastanke rano ujutro i primenjuje pravilo dve pice – više voli da sastanci budu manji, taman toliki da se od dve pice mogu najesti svi učesnici. Tvrdi da tokom razgovora sa kandidatima za posao u Amazonu razmatra tri pitanja: da li se toj osobi može diviti, da li ta osoba može podići poslovanje na viši nivo i pod kojim okolnostima bi ta osoba mogla postati uzorna.