Kako tretiramo neuspeh?

Ono što je mnogo važnije od lošeg rezultata (neuspeha) jeste naša percepcija, odnosno naš ugao gledanja na datu situaciju.

Jedan od najboljih stavova koje možemo imati u susretu sa neuspehom jeste da ga tretiramo samo kao određeni zastoj na putu ka ciljevima, a ne i kao poraz.

Ako uspeh posmatramo kao prelaženje puta od tačke A (mesto na kome se sada nalazimo) do tačke B (mesto na koje želimo da stignemo – naši ciljevi), onda je i za brže kretanje ka ciljevima bitan „kvalitetan put“ (auto-put).

U figurativnom smislu, ako je naše prevozno sredstvo automobil, onda je auto-put najbolji element putne mreže koju koristimo. U tom slučaju, neuspeh bi bio samo blagi zastoj na tom putu, odnosno trenutno zaustavljanje zbog ukrštanja sa drugim putem zbog semafora ili radova na putu.

Dakle, to je, kao što rekoh, samo trenutno zaustavljanje, odnosno stajanje a ne slepa ulica u koju smo ušli i iz koje ne znamo da izađemo. To što smo prikočili ili trenutno stali nikako ne znači da nećemo ponovo da povratimo gas i krenemo u preticanje.

Jedno je sigurno – ne možemo uvek istom brzinom voziti na putu ka svojim ciljevima. Da bismo stigli tamo gde želimo, potrebno je nešto više od usiljene upornosti – potrebna nam je ispravna slika neuspeha, njegovo pravo tumačenje i spoznaja da je on sastavni deo uspeha. Potrebno je da u trenucima zastoja ostanemo smireni i da smirenost ne shvatimo kao pasivnost, već kao inteligentnu proaktivnost.

U nekim situacijama, kada doživimo neuspeh, to možemo posmatrati kao strateško zaustavljanje kako bismo posetili benzinsku pumpu i napunili gorivo (novu energiju i entuzijazam).

U kojoj meri neuspeh može biti koristan za nas?

Neuspeh u određenim situacijama ima moć da nam probudi dodatnu energiju i želju da još odlučnije krenemo napred i jednostavno dodamo gas.

Jedna izreka kaže: „Što su veće prepreke s kojima ste se susreli na putu ka ciljevima, to će vaše uživanje i slast pobede biti veći.“ Kada krenemo našim brodom uspeha ili ćemo naći pravi put ili ćemo ga stvoriti.

Međutim, verovatno će dobar deo vas prokomentarisati da se ne može osećati dobro kada se suoči sa neuspehom. Da, vi ste u pravu! U susretu sa neuspehom ne možemo osećati zadovoljstvo, ali ga možemo posmatrati kao npr. oporavak nakon operacije. Odnosno, to što osećamo bolove nakon hirurške intervencije ne znači da ona nije bila uspešna, već je to signal da još osećamo posledice operacije, i da nas u budućnosti očekuju lepi dani i brz oporavak.

Još jedan primer kako možemo posmatrati svoj put ka zacrtanim ciljevima:

Kada žena sazna da je u drugom stanju, nju vrlo brzo obuzme sreća i zadovoljstvo; ista sreća kao kada postavimo neki cilj do koga nam je jako stalo. Zatim, ona nastavlja da uživa u svojoj trudnoći... Svi joj povlađuju... Oseća sreću kao kada krenemo da realizujemo svoje ciljeve i shvatimo da ih polako pretvaramo u stvarnost. Međutim, šta se sledeće dešava? Nastaju prvi problemi i strahovi u trudnoći – kao kada naiđemo na prve prepreke prilikom realizacije svog cilja. Kako se momenat porođaja približava, muka i strahovi su sve veći i veći... „Da li će sve biti u redu?“, „Jako mi je teško da se krećem sa velikom kilažom u poodmakloj trudnoći!“, „Koliko li će biti bolan sam čin porođaja?“ i tako dalje...

Slična stvar se dešava kada malo odmaknemo sa realizacijom ciljeva. Prepreke su često sve veće, sumnje i strahovi takođe, imamo sve manje entuzijazma i brinemo za krajnji ishod.

I, konačno je stigao momenat porođaja... Situacija je napeta... Porođaj je često vrlo bolan... Naravno, ne pričam iz ličnog iskustva, već je to priča mnogih žena. Zatim sledi velika nagrada i ogromno zadovoljstvo zbog rođenja deteta. (Ko je roditelj, zna kolika je to sreća i zadovoljstvo u životu.)

I da završim poređenje sa ostvarenjem cilja... Mislim da se slična stvar dešava kada smo samo na korak od realizacije cilja. Imamo utisak da nam je tada najteže, a onda sledi veliko zadovoljstvo i nagrada zbog ostvarenja cilja. Kao što jedna izreka kaže: „Najtamniji deo noći je onaj pred svitanje!“

Koja je najbolja tehnika za prevazilaženje neuspeha?

Jedna od najboljih tehnika za prevazilaženje neuspeha jeste nova aktivnost. Konstantan strah i nezadovoljstvo zbog neuspeha intenzivni su samo ako nismo aktivni. Onog momenta kada posle doživljenog neuspeha sebe nateramo na akciju, mi imamo ispravnu percepciju poraza i on tada predstavlja samo usputnu stanicu u procesu rasta i razvoja.

Većina ljudi je u stvari u životu uspešna onoliko koliko odluči da to bude. Pitanje neuspeha ne određuju konkretni događaji, već naše poimanje istih. Zapravo, veština uspešnih ljudi ogleda se u činjenici da gotovo umeju da se smeju svojim neuspesima, odnosno da ih prihvate sa pozitivnim stavom. S druge strane, ljudi koji se plaše neuspeha nažalost obično i ne učestvuju u igri, jer unapred veruju da će izgubiti. A kao što rekoh u svojoj prvoj knjizi: gube samo oni koji ne igraju.

A šta veći deo populacije radi?

Sedi i čeka bolje dane koji, po pravilu, nikad ne dođu. Njih je određeni poraz iz minulih dana apsolutno paralisao i sada se boje svakog novog pokušaja jer očekuju sličan ishod. Međutim, moramo primetiti da su najveći gubitnici oni koji se plaše neuspeha, jer se oni vrlo često plaše i uspeha. Celog života se boje a trebalo je samo živeti život a ne životariti!

Budući da na ovom svetu postoji mnogo ljudi koji žele bez velike muke da dostignu sam vrh uspeha, ispričaću vam jednu šaljivu i poučnu basnu o zecu i sovi. Sova je danima sedela na drvetu, dremala i ništa nije radila. To je primetio mlađani zec, pa upita sovu: „Mogu li i ja kao ti da sednem i prilegnem i ništa ne radim?“ Sova na to odgovara: „Pa naravno da možeš!“ Zec posluša sovu i postupi u skladu sa svojim željama, pa prilegne i ubrzo zaspi ispod drveta. Nedugo zatim se pojavila lisica i pojela ga na spavanju. Naravoučenije ove basne: „Ako želiš da sediš i ništa ne radiš, moraš da sediš vrlo visoko!“

Istraživanja govore da veći deo ljudi odustane od određene namere (cilja) nakon prvog neuspeha, i to je razlog zbog čega je toliko loših i prosečnih, a vrlo malo šampiona.

Kako funkcioniše Paretovo pravilo prilikom kretanja ka zacrtanim ciljevima?

Treba istaći da čuveno Paretovo pravilo (20% i 80%) funkcioniše i kada se uputimo ka svojim ciljevima. A kako?

U prvoj polovini puta imamo sledeću situaciju:

– 80% investiramo (vreme, trud, učenje, rad, energija i ostalo),

– 20% dobijamo (rezultati, beneficije, zadovoljstvo...).

Ova situacija mnogo frustrira. Zbog toga ljudi dopuštaju sebi da ih neuspeh nadjača i na taj način mu daju konkretnu formu tako što odustaju.

Međutim, manjina koja izdrži prvu polovinu pređenog puta ka ciljevima i ne odustane, upoznaje drugu stranu medalje, odnosno još jedan univerzalan zakon, koji kaže da je dugoročno posmatrano sve u ravnoteži. Šta se u stvari dešava?

Sada :

– 20% investiramo

– 80% dobijamo.

Sve ovo nam ukazuje na to da je suštinski važno biti imun na neuspehe i ne biti razočaran zbog toga što se u početku više daje nego dobija. Na taj način dolazite do kritične tačke kada Paretovo pravilo počinje da radi za vas (sa manje truda imate odličan efekat), a ne kao u prvom delu puta, gde pomenuto pravilo radi protiv vas.

Šta najviše utiče na neuspeh?

Jedan od najcenjenijih guru menadžera Piter Draker jednom je prilikom zapisao sledeće: „Uzrok svih neuspeha leži u činjenici da radite nešto a da niste prethodno razmislili.“

Dakle, vrlo često je glavni uzrok neuspeha naša nedovoljno dobra ili neadekvatna priprema. Iz ovih razloga, poštujte zlatno pravilo uspeha koje kaže: pripremi – nišani – pali!

Da li postoje magična pitanja koje sebi možemo postaviti nakon doživljenog neuspeha?

Odgovor na ovo pitanje glasi DA! Odnosno, postoje dva pitanja koja, kada ih postavimo, predstavljaju dobru tehniku za prevazilaženje neuspeha i pozitivno programiranje. To su sledeća dva pitanja:

1. Šta sam u prethodnom pokušaju uradio ispravno?

2. Šta bi trebalo da uradim na drugi način?

Pomoću pomenute tehnike afirmativno pristupamo analizi neuspeha i, što je još važnije, omogućavamo da oba odgovora budu pozitivna.

I ne zaboravite – neuspeh nikada ne predstavlja vašu sramotu, mnogo je veća sramota izbegavati neuspeh i ne pokušavši.

Šta još prethodi neuspehu?

Vrlo često je prethodnica neuspeha subjektivan osećaj čoveka da ide ka neuspehu. Kada se to dogodi, reakcija većine ljudi je sledeća:

*sve se manje trude i pružaju vrlo malo,

*smišljaju i pronalaze najrazličitije razloge i izgovore,

*osećaju sve veći umor i želju da odustanu,

*iako su imali određeni plan, oni ga se manje pridržavaju ili ga napuštaju,

*kao posledica svega ovoga, negativni su i počinju da povređuju ljude oko sebe.

Alternativa ovakvom ponašanju bila bi u mobilisanju velike želje da bez obzira na trenutnu situaciju sebe usmerimo ka uspehu i pobedi. Ukoliko uspemo da to uradimo, naše ponašanje dobija sledeće aktivnosti:

– totalno smo fokusirani i maksimalno se žrtvujemo za pobedu,

– neprestano tražimo dodatne mogućnosti za ostvarivanje cilja,

– čvrsto se držimo strategije koju imamo i prilagođavamo je u hodu,

– dobijamo dodatni entuzijazam i energiju,

– pozitivni smo i pomažemo ljudima oko sebe, a onda i oni pomažu nama da se krećemo ka pobedi.

Trebalo bi još dodati da ključ uspeha mnogih ljudi iza kojih stoji veliki rezultat jeste njihovo usredsređivanje na jednu stvar, a ne rasipanje snage na više strana.

Na osnovu svega rečenog nameće se logičan zaključak da je neuspeh za uspešnog čoveka samo jedan motivator više, odnosno stimulans na putu ka uspehu, jer neuspeh je situacija koja nas ili slama ili jača. Ako postoji osoba na svetu koja nije nikada doživela neuspeh, onda je to samo ona osoba koja nikada ništa nije ni probala.

Rezime:

Da još jednom podsetim da je neuspeh vrlo često za mudre ljude motiv više za novi uspeh. Jedna izreka kaže: „Poraz je blagoslov kada vas navede da dignete zadnjicu iz fotelje samozadovoljstva i natera vas da učinite nešto korisno.“

Još nešto – mnogi ljudi u životu gubitak materijalnih stvari doživljavaju kao neuspeh najteže prirode posle koga se teško (ili skoro nikako) vraćaju u normalu. To se dešava jer su i suviše fokusirani samo na novac kao na meru vrednosti i svrhu postojanja, pritom zanemarujući mnoge bitnije resurse koji su nam od Boga dati. Da bih vam što lakše to ilustrovao, ispričaću vam još jednu priču:

Jedan biznismen, koji je godinama sticao materijalno bogatstvo, je u trenutku veće krize na berzi izgubio sav svoj kapital. Pao je u totalnu depresiju, bio je na vrhuncu očaja i danima mu je bilo izuzetno loše, te je otišao kod lekara. Kada ga je lekar upitao kako se oseća, on je odgovorio: „Jako sam loše jer sam izgubio sve, meni više nema života!“ Nakon te njegove izjave doktor mu postavi set sledećih pitanja: „Pa, gospodine, recite mi da li možete normalno da hodate?“ Iznenađen pitanjem, on odgovori: „Da.“ „A da li možete da me lepo čujete?“ „Pa naravno da mogu!“, odgovori preduzetnik. „A da li vidite dobro?“, ponovo ga upita doktor. Već pomalo iznerviran, biznismen odgovara: „Naravno da vidim!“ „Ja imam još samo jedno pitanje – da li je vaša porodica dobro?“, upita doktor. „Pa, oni su svi u redu!“, reče biznismen. „E pa, vidite, gospodine, moram vam reći da vi niste sve izgubili. Naprotiv, vama je sve najvažnije ostalo. Vi ste izgubili samo novac!“, zaključi doktor.

Dakle, budite sigurni da neuspeh ne predstavlja odraz loše ličnosti niti vašu sramotu, ako ste pružili maksimum u datoj situaciji. A jedno je sigurno – ogromna je razlika između neuspeha i privremenog stajanja na putu ka uspehu. Da zaključimo – neuspeh nije osoba, već određeni događaj, i zato poraze nikada nemojte da doživljavate lično.

Ključna smernica:

Za pravog šampiona momenat neuspeha je samo pauza i kratko odlaganje uspeha koji će sigurno doći na putu ka zacrtanim ciljevima. To je sedmo pravilo Mape uspeha! Samo oprez! Oko vas će mnogo više reči biti o neuspehu nego o uspehu. A zašto? Iz jednostavnog razloga – uspeh se ne mora objašnjavati, on se vidi. Međutim, kada je neuspeh u pitanju, ljudi su iscrpni u izgovorima kao da pišu doktorsku disertaciju. Zanimljivo je reći da postoje ljudi koji su vrlo kreativni u pronalaženju razloga zašto nešto nisu uradili, a nasuprot njima postoje i oni koji su usmerili svoju kreativnost na rezultate. Dakle, nakon neke aktivnosti javljaju se izgovori ili rezultati samo što moramo konstatovati da se razlozi nikada ne računaju u ukupnom skoru!

v„Ne brine me što nisi uspeo, već da li si se pomirio sa neuspehom!“ – Abraham Linkoln

v„Uz velikog čoveka često idu i velike greške!“ – T. Man

Tekst je priređen po novoj knjizi „Mapa uspeha“ D. R. Gilberta, Dragiše Ristovskog direktora i osnivača D. R. Gilbert group-a www.drgilbert-centar.com