Početna > Izdanja > Broj 127-128 > Edukacija - Margita Baštinac

Jedan, dva, tri, tačka..

Mesecima sam bila u svakodnevnoj komunikaciji sa jednom prijateljicom, i za to vreme svakakve teme smo teme, mudrovale smo, analizirale i zaključivale. Nedavno dođe da obnovi seminar, i usred dana samo zasija i reče: „A to je ono što mi ti stalno pričaš da je kod tebe sad skoro sve svedeno na jedan, dva tri...!“ Nasmejala sam se jer sam mislila da joj je i ranije bilo jasno. Sasvim jasno.

Velika je stvar misliti i znati razmišljati, a poseban je nauk stati. Čuvena je ona engleska fraza „Analiza – analiza – paraliza!“

Stvorili smo naviku da previše razmišljamo, preračunavamo se, proveravamo rizike, često želimo da ostavimo utisak prepametne osobe, ili osobe koju je nemoguće prevariti, nekad čak i opasne. Vremenom zaboravimo šta nam je cilj. Da li je cilj da ostavljamo utisak ili rešimo problem? Da li je cilj da budemo efikasni i funkcionalni, ili pak da pokažemo da smo pametni, načitani, iskusni?

Takođe smo stvorili naviku da zakomplikujemo sve što možemo. Opet su razlozi najčešće glupi. Ponovo ostavljamo utisak prezaposlene ili mnogo važne osobe, ili sebi obezbeđujemo alibi za dobru naplatu ili mogući neuspeh.

Stvaranje nove navike zahteva svesnost, trening i određeni napor, koji se uvek i u potpunosti isplati. Zato sam za sebe stvorila sitna pravila kojih se brzo i lako mogu setiti kad god mi zatrebaju, i gotovo sva su pod jedan, dva i tri.

Kada su stvari, pa čak i neki ljudi u pitanju, usvojila sam da mora biti lepo, korisno ili radosno. Idealno je kada neka stvar zadovoljava sva tri kriterijuma, ali, ukoliko ne zadovoljava niti jedan – ćao. Kada su metode ili učenja u pitanju, onda je merilo: praktično, etično i duhovno. Tu nema popuštanja. Nije dovoljno da zadovoljava jednu ili dve karakteristike, sve tri su neophodne.

Kada se malo pogubim i zaboravim na ono što je zaista važno, poput upozorenja mi iskoči A B C. To je podsećanje da se vratim u centar, sebi, a njegov puni izraz je Always Be Connected. Poveži se sa sobom i sa svetom. Odmah.

Kada mi nešto nude, traže, zahtevaju, zovu da se priključim ili idem negde, ja zastanem i zatražim vreme za odlučivanje, a onda, nekada je to sekunda a nekada par dana, sasvim spokojno i mirno kažem DA ili NE. I nema natezanja, nema ubeđivanja. Svako oseti i zna da je odluka promišljena i konačna a ja pogotovo.

Kada me pomute obaveze, rokovi, izazovi, setim se Dipaka Čopre i njegovog uputstva da se na trenutak umirim i sa lagana tri duboka udisaja i izdisaja kažem sebi: kod prvog dišem, sa drugim udisajem postojim i sa trećim i to je sasvim dovoljno[BK1]. Dogodilo se da sam to morala da ponovim dva ili tri puta, ali je uvek bilo delotvorno.

Kada uhvatim sebe da nešto loše mislim ili govorim – loše u smislu da je to negativno, sa sumnjom, brigom, zebnjom, najpre mentalno poništim tu misao ili rečenicu, pa je zamenim nekom pozitivnom, konstruktivnom, sa dobrim ishodom. Poslednjih meseci mi je glavna misao O S N tj. Očekuj Sve Najbolje, a za njom, spontano krene – zato što zaslužuješ sve najbolje, a ta dodatna misao mi uvek izmami osmeh.

Opet, kada se nagomilaju obaveze i poslići, i njih poređam tako da ako ovo uradim danas – biće dobro, ako uspem i ovo – to je vrlo dobro, a ako i ovo uradim – biće odlično. U četiri od pet situacija bude odlično.

Godinama je moje glavno uputstvo, sebi i drugima: korak po korak, dan po dan, jedno po jedno. U slučaju velikih zahvata ili izazova, kada treba da pojedem slona, onda upotrebim pravilo: zalogaj po zalogaj.

A svega toga ne bi bilo da odavno za sebe nisam postavila pravilo i pitanje Da li sam deo rešenja ili sam deo problema? Hoze Silva, autor Silva metoda, pojednostavio je sve vodeći se tim pitanjem, a ja sam ga od njega usvojila, shvatajući koliko mi olakšava život, razmišljanje i odlučivanje. Samim tim mi olakšava komunikaciju sa ljudima, jer ukoliko ja jesam u pravu, a to u isto vreme uvećava problem i ne vodi njegovom razrešenju, onda mi nije teško da ućutim, povučem se – nekad strateški i na kratko, a nekad u potpunosti; onda mi nije problem i kada neko greši u metodologiji ili postavci, ali mu to donosi željeni rezultat da smireno kažem „Nije tako, ali ako ti radi – nastavi, a ako ne radi – vrati se na proceduru“; onda mi je lako i da prepoznam razloge zbog kojih se neko drži svojih naučenih modela i da ih ne ispravljam – ukoliko je nešto drugo, veće i važnije, sada na redu, onda mi je lako i da sa sobom svaku komunikaciju završim na bolji, pozitivniji način.

Kada sam razmislila, došla sam do toga da je to davnih dana napisano u Bibliji rečima „Ne možeš služiti dva gospodara – odluči kojem ćeš služiti.“ Potom sam se zapitala, iako neznalica za programiranje, nije li 1 i 0 u osnovi svog ovog čudesnog virtuelnog sveta?

Život je kompleksan – nije komplikovan. Zato nije pametno da ga mi sami činimo takvim. Pojednostavite sve što možete, poštujući složenost – i vašeg tela, i vašeg života i svih ljudi,odnosa, bića, svega vidljivog i nevidljivog.


[BK1]Čini se da ovde nešto nedostaje.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista