Godine 2006. Grigsov model čizama 1460 Dr. Martens AirWair pojavio se na listi britanskih dizajnerskih ikona koja je uključivala Concorde, Mini, Jaguar E-Type, Aston Martin DB5, Supermarine Spitfire, Tube mapu, World Wide Web i AEC Routemaster autobus.

Osnivanje

Klaus Mertens je bio lekar u nemačkoj vojsci tokom drugog svetskog rata. Za vreme odsustva 1945. godine povredio je članak dok je skijao u bavarskim Alpima. Pritom je otkrio je da su mu standardne vojničke čizme bile previše neudobne za povređenu nogu. Dok se oporavljao, redizajnirao je čizme poboljšanjima poput meke kože i gumenih đonova sa vazdušnim jastucima. Kada se rat završio i neki Nemci uspeli da povrate dragocenosti iz svojih gradova, Mertens je iskoristio kožu iz obućarske radnje kako bi napravio par čizama sa đonovima sa vazdušnim jastucima.

Mertens nije imao mnogo uspeha u prodaji svojih cipela sve dok se 1947. godine u Minhenu nije susreo sa starim univerzitetskim prijateljem, luksemburžaninom Herbertom Funkom. Funka je zaintrigirao novi dizajn cipela tako da su njih dvojica započela zajednički posao te godine u Zeshauptu, u Nemačkoj, koristeći odbačenu gumu sa aerodroma Luftwaffe-a. Udobni đonovi bili su veliki hit kod domaćica – 80% proizvoda je tokom prve decenije prodato ženama starijim od 40 godina.

Ujedinjeno Kraljevstvo

Do 1952. godine prodaja je toliko porasla, da su otvorili fabriku u Minhenu. Kompanija se do 1959. godine dovoljno proširila da su Mertens i Funk odlučili da počnu da reklamiraju obuću na međunarodnom nivou. Neposredno potom, britanski proizvođač cipela, kompanija R. Griggs Group Ltd., kupio je patentna prava za proizvodnju obuće u Velikoj Britaniji. Grigs je anglicizirao naziv u “Dr. Martens“, malo preoblikovao petu kako bi poboljšao formu, uveo žuti šav, koji je danas njihov zaštitni znak i rebrendirao đonove u AirWair.

Prve Dr. Martens čizme u Velikoj Britaniji puštene su u prodaju 1. aprila 1960. godine (poznate kao stil 1460 i još uvek se proizvode), dizajnirane sa osam rupica i glatkom kožom trešnja-crvene boje. Cipela sa tri rupice puštena je u prodaju tačno godinu dana kasnije sa stilskim brojem 1461 (1/4/61). Dr. Martens čizme su se proizvodile u fabrici Cobbs Lane u Volastonu, Northemptonšir (koja i danas posluje). Pored toga, određeni broj proizvođača obuće u oblasti Northemptonšir i dalje je bio ovlašten za proizvodnju ovih čizama, pod uslovom da ispunjavaju zahtevane standarde kvaliteta. Čizme su bile popularne među radnicima poput poštara, policajaca i fabričkih radnika. Krajem 60-ih godina 20. veka, skinhedsi su počeli da ih nose nazivajući ih „Di-Ems“, a krajem sedamdesetih bile su popularne među vozačima skutera, pankerima, nekim muzičarima novog talasa i članovima drugih omladinskih supkultura. Popularnost cipela među desničarskim skinhedsima sve je više dovodila do povezivanja robne marke s nasiljem. Aleksej Sejl otpevao je pesmu „Dr.Martens' boots“ u epizodi ​​britanske TV serije „The Young Ones“ emitovanoj 1982. godine.

Popularnost ovih čizama i cipela porasla je devedesetih godina prošlog veka s pojavom grandž modnog stila. Krajem novembra 1994. godine u Londonu u Kovent Gardenu otvorena je šestospratna robna kuća Dr. Martens u kojoj se pored obuće prodaju i hrana, kaiševi i satovi. U to vreme je u kompaniji R. Griggs bilo zaposleno 2700 ljudi, a očekivani godišnji prihod iznosio je 170 miliona funti sa proizvodnim kapacitetom do 10 miliona pari obuće godišnje. Dr. Martens je bio sponzor fudbalskog kluba Rushden & Diamonds F.C. od 1998. do 2005. godine. Klub je zatražio sponzorstvo od vlasnika kompanije i lokalnog biznismena Maksa Grigsa. Nova glavna tribina predstavljena je na stadionu Nene Park 2001. godine i nazvana je AirWair tribina. Dr. Martens je do 2009. godine takođe bio glavni sponzor fudbalskog kluba Premijer lige West Ham United F.C., menjajući naziv nadograđene zapadne tribine u „Dr. Martens tribina“.

Početkom 21. veka Dr. Martens obuća se prodavala isključivo pod imenom AirWair, a proizvodila se u desetinama različitih stilova, uključujući obične crne cipele, sandale i čizme sa čeličnim podebljanjem na prednjem delu. Prihodi AirWair linije na međunarodnom nivou smanjeni su sa 412 miliona američkih dolara u 1999. godini na 127 miliona dolara u 2006. godini. 2003. godine kompanija Dr. Martens je bila na ivici bankrota. Pod pritiskom usled smanjenja prodaje, kompanija je 1. aprila iste godine obustavila proizvodnju obuće u Velikoj Britaniji, prebacujući sve proizvodne aktivnosti u Kinu i Tajland. Posledica ove odluke bilo je zatvaranje pet fabrika i dve prodavnice u Velikoj Britaniji, a više od 1.000 zaposlenih kompanije je ostalo bez posla. Usled zatvaranja fabrika i prodavnica, kompanija R. Griggs imala je samo 20 zaposlenih u celoj Velikoj Britaniji i svi su radili u sedištu kompanije. 5 miliona pari Dr. Martens cipela prodato je tokom 2003. godine, što predstavlja polovinu iznosa godišnjeg prometa tokom 90-ih godina 20. veka.

2004. godine uvedena je nova linija Dr. Martens obuće u pokušaju da se dopadne širem tržištu, a posebno mladim ljudima. Novi modeli cipela i čizama je trebalo da budu udobniji i mekši kako bi se bolje prilagodili stopalu, a takođe su uključivali i neke nove elemente kada je dizajn u pitanju. Kompanija Dr. Martens je takođe nastavila proizvodnju obuće u fabrici Cobbs Lane u gradu Volaston u Engleskoj 2004. godine. Dobijeni proizvodi su deo „Vintidž“ linije za koju kompanija tvrdi da je izrađena u skladu sa originalnim specifikacijama. Prodaja ovih cipela je slaba u poređenju s onima koje se proizvode u Aziji. 2010. godine fabrika je proizvodila oko 50 pari dnevno. 2005. godine kompanija R. Griggs dobila je nagradu za uspešno restrukturiranje od strane “Instituta za preokret”.

Prodaja Dr. Martens obuće na globalnom nivou značajno je porasla u drugoj deceniji 21. veka. 2012. godine kompanija je ocenjena kao osma najbrže rastuća britanska kompanija. Preko 100 miliona pari Dr. Martens cipela prodato je u periodu od 1960. do 2010. godine. 2010. godine kompanija je u ponudi imala 250 različitih modela obuće. Kompanija R. Griggs otvorila je 14 novih prodavnica Dr. Martens obuće u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Državama i Hong Kongu u periodu između 2009. i 2011. godine, a takođe je pokrenula liniju odeće tokom 2011. godine. Tokom 2016. godine, robna marka Dr. Martens podnela je brojne tužbe, prvenstveno zasnovane na zakonu o zaštitnim znakovima.

2018. godine veb stranica Business Insider izvestila je o godišnjoj proizvodnji od 10 miliona pari Dr. Martens cipela. Od toga se samo 1 procenat proizvodi u Velikoj Britaniji. 2019. godine kompanija Dr. Martens najavila je da, počevši od 2020. godine, planira da udvostruči proizvodnju cipela i čizama u Velikoj Britaniji na 165.000 pari godišnje.

Akvizicija

U oktobru 2013. godine privatna kompanija Permira kupila je R. Griggs Group Limited (vlasnik brenda Dr. Martens) za 300 miliona funti.

Obuća Dr. Martens privlači ljude koji imaju svoj individualni stil, ali dele isti duh – autentične likove koji nešto predstavljaju. Ljude sa mnogo smisla za samoizražavanje. Ljude koji su drugačiji.

Na stilskom nivou, jednostavne siluete Dr. Martens cipela omogućavaju onima koji ih nose da prisvoje ove čizme i cipele kao deo svog individualnog i vrlo prepoznatljivog stila; na praktičnom nivou, njihova čuvena izdržljivost i udobnost čine ih idealnim za neumoljiv svet svirki i ulične mode, i poslednje, ali ne najmanje bitno: na emotivnom nivou one su simbol stava i osnaživanja.

Međutim, nije uvek bilo tako: u početku su Dr. Martens čizme bile skromne radne čizme koje su se u jednom trenutku čak prodavale i kao cipele za baštovanstvo. Dakle, kako je ova utilitaristička čizma postala jedan od proizvoda najrelevantnijih za kulturu u modernoj eri? Priča je zanimljiva i jedinstvena ...

Početkom 1901. godine porodica Grigs je bila poznata po izradi čizama u malom gradu Volaston u Northemptonširu u Midlandsu u Engleskoj. Bili su u samom srcu engleske industrije obuće i u periodu od šest decenija Grigsova obuća je stekla solidnu reputaciju čvrste i izdržljive radne obuće.

U potpuno drugom okruženju, u posleratnom Minhenu 1945. godine, Dr Klaus Mertens, 25-godišnji vojnik, izrađuje jedinstveni đon sa vazdušnim jastucima (umesto tradicionalnog tvrdog kožnog đona) kako bi ubrzao oporavak svog slomljenog stopala. Koristeći nađeni obućarski kalup i iglu, Mertens je napravio prototip cipele i pokazao ga starom univerzitetskom prijatelju i mašinskom inženjeru, Dr Herbertu Funku.

Mertens se udružio sa Funkom i počeli su da proizvode svoje jedinstvene cipele koristeći neupotrebljene vojne zalihe. Do 1947. godine započeli su formalnu proizvodnju i tokom jedne decenije posao je procvetao, pri čemu su obuću kupovale uglavnom starije žene. 1959. godine odlučili su da je vreme za reklamiranje njihove revolucionarne obuće u inostranim časopisima.

Za to vreme u Engleskoj, kompanijom Griggs sada je upravljala treća generacija porodice, Bill, njegova braća Rej i Kolin, kao i sin Maks. Prilikom prelistavanja stranica časopisa za trgovinu cipelama, Bilovu pažnju je privukla nemačka reklama njihovog inovativnog vazdušnog đona.

Kupljena je ekskluzivna licenca i napravljeno je nekoliko ključnih promena, uključujući promenu pete, dizajn zaobljenog, ali jednostavnog gornjeg dela, uvođenje prepoznatljivog žutog šava, dodavanje dvobojnog poruba na ivicama i jedinstvenog šablona đona. Čizme su brendirane pod nazivom „Airwair“ i imaju omču na peti crne i žute boje na kojoj se nalazi ime marke i slogan „With Bouncing Soles“ (zasnovano na rukopisu Bila Grigsa). Nazvana po datumu nastanka, 1. aprila 1960. godine, na tržište je izašla Dr. Martens čizma 1460 koja je imala osam rupica za pertle.

U eri globalnog sela i društvenih medija, svi aspekti omladinske kulture i supkulturnog stila su se promenili. Ipak, mnogi pojedinci, obožavatelji i različite supkulture i dalje su privrženi Dr. Martens obući, privučeni njenom jedinstvenom alternativnom privlačnošću i autentičnošću u svetu jednovrsnosti.

2010. godine revitalizovana kompanija je proslavila pedesetu godišnjicu: pet decenija koje su svedočile prisvajanju robne marke od strane različitih društvenih grupa, poznatih ličnosti, muzičara i slobodoumnih ljudi – pri čemu je svako od njih prilagođavao čizme i cipele svojim ličnim potrebama, stavovima i identitetu.

Bez muzike, Dr. Martens čizma bi i dalje bila radna obuća.

Muzika društvenih grupa koje nose Dr. Martens obuću postala je neodvojiva od samog brenda.