Početna > Izdanja > Broj 124 > Edukacija - Margita BaÅ¡tinac

Naš dug samima sebi

Pročitao sam nedavno da je američki naučnik Gus Spet (James Gustave Speth) rekao da posle 30 godina istraživanja kolapsa ekosistema i klimatskih promena, može reći da su naši najveći problemi: sebičluk, pohlepa i apatija. Saglasan u potpunosti, podelio sam tu objavu. U tom istom kratkom citatu piše da nam je za rešavanje problema potrebna duhovna i kulturna transformacija.

Ne budem lenja i potražim podatke na internetu, kad ono, Gus Spet je više nego cenjen, poznat, citiran i uvažavan borac za ljudska prava i za našu planetu. Veoma je aktivan i poštovan.

Potom, u nekom drugom inostranom članku, pročitam da od pre nekoliko dana mi živimo na dug – iscrpeli smo sve ono što nam omogućava opstanak na planeti, i sva naredna kopanja, trošenja, uništavanja i zagađivanja, ubrzano nas ugrožavaju i stavljaju veliki znak pitanja na opstanak naše civilizacije na planeti Zemlji.

Ljudi se šale pa govore kako to neće biti velika šteta po Zemlju, životinje, biljke i čitav ekosistem, i verovatno su u pravu. Tamo gde čovek ne interveniše i prepušta prirodi da radi svoje, buja život. I obrnuto. No, postoje i drugi brojni primeri gde su ljudi prepoznali svoje pogreške i uradili pravu stvar – vratili neke vrste na svoja stara staništa (vukove u Jeloustonski park, na primer) i za dvadeset godina se situacija vratila u normalu. Obnovile su se i životinjske, ali i biljne vrste.

Moram priznati – verujem u planetu i njenu mudrost, sposobnost da napravi ravnotežu gde god je ona potrebna. Nema tu ničeg religioznog, sama fizika – od pražnjenja oblaka, elektriciteta, magnetnih polja do prirodnih saveznika i prirodnih neprijatelja. Kažu pticolozi da u Beogradu nema vrabaca, zato što je istrebljen beogradski orao. Kako vrane nemaju svog prirodnog neprijatelja, među njima nema balansiranja, a onda one ugroze ove manje ptice. O zagađenjima da ne pričam, to je ogromna tema i ne služi nam na čast.

No, verujem i u nas, ljudsku vrstu, da ćemo imati mudrosti, znanja, entuzijazma, ali i poniznosti da shvatimo da naš zadatak nije da pobedimo prirodu i da je potčinimo, već da u saglasju s njom oblikujemo svoje živote i postojanje. Kada se desi kakva elementarna nepogoda, uprkos šteti koja nastane, najpre me uzbudi i zapanji moć prirode i koliko smo, ma šta o sebi mislili, mali i prolazni.

I kada kažu da „živimo na dug“ trošeći prirodne resurse, nismo mi dužni planeti. Mi smo dužni našim precima i našim potomcima, a u prvom redu samima sebi.

Kada razmišljam o životu sa svrhom, neodvojivi, a nekada i najveći deo naših života je posao koji radimo. Da li u njemu pronalazimo smisao? Da li je ono što radimo korisno ljudima? Da li nas ispunjava radošću i osećanjem svrhe? Da li podržavamo život – svoj, svojih bližnjih, drugih ljudi, planete? Kako reče jedan Indios: „Ne borimo se mi za prirodu… Mi smo priroda i borimo se za sebe.“ Da li posmatramo širu sliku ili smo usredsređeni na samo mali, naš lični delić slike? Već više od dve decenije pojedinci, preduzetnici, firme i kompanije, uz svoj logo i kratke podatke, obavezno postavljaju i tri glavna stupca svog poslovanja – to su misija, vizija i ciljevi (Mission, Vision & Aims). Dobro bi bilo razmisliti o svom poslovanju i, u celini, o svom životu, kroz ove tri stavke. Zašto živimo tako kako živimo i zašto radimo to što radimo? I gde želimo da stignemo?

Isto tako, već duži niz godina, jedno od osnovnih pitanja prilikom upošljavanja novog saradnika, pored kvalifikacija jeste „Zašto želite da radite u našoj firmi (ili timu)?“ Iako je mnogima na pameti najpre novac, potrudite se da pronađete druge razloge i porive, načine na koje možete da doprinesete boljitku. Kada sebe nateramo da razmislimo, mnogi poslovi koje želimo da radimo i timovi u kojima želimo da budemo nose daleko više koristi i dobrobiti nego što su one izražene u novcu.

Kada sa takvih pozicija započnemo svoju saradnju ili neki novi posao, profitiramo daleko više. Čak i u slučaju neuspeha ili promašaja, želja, iskrenost, ali i radost stvaranja, pomoći će nam da obnovimo svoj entuzijazam i vratimo se u ravnotežu – na put sopstvene svrhe i misije.

Uprkos tome što smo mali i što je naš životni vek ograničen u poređenju sa planetom, setite se svih onih izvanrednih pojedinaca čije dela žive decenijama, vekovima, a nekad i milenijumima pošto su nas oni napustili. U traganju za smislom i svrhom, ali i u trenucima kriza, napajajte se biografijama tih ljudi, a možete, ako imate, prelistati i svoje dosadašnje uspehe. Videćete da su neuspesi često bili samo poslednja prepreka pre nekog uspeha i da vas je osećaj dubokog smisla toga čemu ste posvećeni uvek vraćao i hrabrio da nastavite.

Zbog posla koji radim, znam pouzdano da nam se najbrže ostvaruju oni ciljevi od kojih korist ima veći broj ljudi. A oni su, po pravilu, isti oni ciljevi koji su u saglasnosti sa našom životnom misijom.

I ne zaboravite na Zemlju u svojim vizijama.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista