Kao predavač na seminarima gde se uči relaksacija kao osnova oslobađanja dnevnog i nagomilanog stresa, a potom i mnoštvo mentalnih tehnika za lakše rešavanje problema, godinama uočavam da se prvi deo našeg posla proteže na sve veći deo vremena, dok se drugi zadatak ubrzao. Nekada je bilo lako opustiti ljude – i sami su bili opušteniji i kao takvi dolazili na seminare, a danas je to jedan od većih izazova.

Objasniti razloge i uzroke stresa, njegove neželjene efekte, mogućnost da se on razume, savlada i neutrališe, proći kroz intelektualizaciju i racionalizaciju i i zaista se opustiti, udahnuti duboko, opustiti napeto čelo, stisnute vilice i podignuta ramena, sve te prirodne i prirođene, jednostavne stvari, postale su za mnoge nepremostiva prepreka. Steći poverenje ljudi da to primene i da donosi veliku korist, nije lako.

Drugi deo seminara, same tehnike, savladavaju se daleko lakše nego ranije, jer smo istrenirani da usvajamo nova znanja, da se svakoga dana nadograđujemo, da držimo korak sa novitetima – od posla do kuhinje i upotrebe novih sprava ili proizvoda, u kući, prevozu, na ulicama.

Stoga, posebnu pažnju posvećujem opuštanju, insistirajući na blagodetima i dobrobitima po zdravlje, koncentraciju, memoriju, kreativnost, pa do ubrzanog ozdravljenja i usporenog starenja. Sve zajedno, to nas vodi ka lakšem rešavanju problema, i posebno – do boljeg snalaženja u budućim stresnim situacijama.

Pravi je trenutak da se malo zaustavimo i razmislimo: šta radimo, kako tretiramo sebe, svoje okruženje, posao, gde nas to vodi i da li smo zadovoljni? I šta možemo bolje ?

Mnogi čekaju vikend, računajući da će se dovoljno oporaviti i regenerisati za narednu radnu nedelju, a sezona odmora i putovanja zvuči kao idealan plan za resetovanje, kako se danas uobičajeno govori. Nažalost, efekti vikenda, odmora i svih drugih slobodnih dana su se skratili. Previše smo napeti da bi se odjednom opustili. Dok se naviknemo na novi ritam, odmor je već pri kraju.

Jedan od razloga je i taj što smo podlegli strahu da ćemo nešto propustiti, pa se držimo telefona, interneta, društvenih mreža i vesti, te nam to potkrada dane odmora, a sa druge strane izveštavamo prijatelje, poznanike i rodbinu o svakom svom danu i dešavanju. Kao da će nas, ako nismo prisutni, zaboraviti i zameniti nekim drugim ljudima. Istina, i to se ponekad desi, ali to je dobra vest – šta će vam takvi prijatelji?

Stariji se dobro sećaju da smo odlazili na more i slali razglednice koje su često stizale posle nas, a bližnji su nas čekali nestrpljivo, da im pokažemo fotografije i ispričamo gde smo sve bili i šta smo sve videli. Tako smo te dane uživanja produžavali i po povratku kući. Danas, svi već sve znaju a u obaveze uskačemo sa osećanjem da nigde nismo ni odlazili.

Pokušajte da se pripremite za odmor tako što ćete unapred, i pre polaska, smanjiti izloženost internetu i „neophodnim“ druženjima. Videćete da se ništa neće desiti i da ništa nećete propustiti. Na odmoru odmarajte. Osim uživanja u prirodi, uživajte u knjigama. Ponesite svesku i beležite svoje misli, osećanja, vodite dnevnik, upoznajte se sa svojim željama, podsetite se onih od kojih ste privremeno ili trajno odustali, razmislite – možda je sada vreme za njih?

Zabeležite sve nezavršene poslove i odredite rokove do kada ćete ih završiti ili potpuno od njih odustati. Neko je to šaljivo rekao: „Prenesi sve brige i poslove na papir – onda će papir da se muči, a ti ćeš moći da odmoriš.“

Iskoristite to vreme da razmislite o svojim prioritetima i zapišite ih. Razmislite – ako vam je porodica najvažnija, da li postoji nešto što možete preurediti u narednom periodu da im se više ili kvalitetnije posvetite. Razmislite i o svim kradljivcima vremena, bilo da se radi o ljudima ili poslovima, koje biste mogli da ograničite, smanjite ili prekinete.

Obratite pažnju na svoje reči i svoje misli i razmislite da li vam donose dobro ili ne. Ako je odgovor ne, napravite plan kako da budno motrite na njih i menjate ih u one koje će vam uvećati dobro. (Ne mislim na laskanja i lažnu pozitivnost – uvek podvlačim da je istinitost važnija od slatkih reči.)

Iskoristite more, reku, šumu, pesak, sunce, talase, povetarac – šta god bilo to vaše letnje okruženje – da se što više povežete sa prirodom, da dišete punim plućima i sa svakim udahom obnavljajte svoju snagu, energiju, životnu radost, mir.

Možda vam se čini banalnim i lakim, mislite da bi sve trebalo da bude ozbiljnije i napornije? Setite se Ajnštajna i Sokrata. Ako primenite, uverena sam da ćete vi, ali i svi koji vas znaju, primetiti značajnu i lepu promenu, na vama, ali i u vama.

Odlazimo na razna mesta u očekivanju da će nas ona promeniti, oplemeniti i obogatiti, i to se, svakako, dešava. Kada tome pridodamo svoju svesnu nameru, akciju i otvorenost – rezultat se uvećava. Nekada ta leta i te destinacije, postanu graničnik za merenje, pre i posle.