1.Iza Vas je još jedna uspešna, poslovna godina. Kakve rezultate beležite u prvih šest meseci ove godine?

Prvi deo godine je bio prilično izazovan za pivski biznis. April, maj i dobar deo juna obeležile su niske temperature i dosta kišnih dana, što je svakako uticalo na potrošače i potrebu za kupovinom pivskih brendova. Ipak, trudili smo se da budemo aktuelni kroz nekoliko velikih inovacija i interesantnu komunikaciju. Nadamo se da će drugi deo godine, tačnije ostatak leta i rana jesen, imati mnogo više sunca i letnjih temperatura i da će pivo biti jedan od omiljenih napitaka za osveženje i lep provod.

1.Srpska pivarska industrija poslednjih godina beleži rast. Šta sve, po Vašem mišljenju, utiče na poslovanje?

Pivarski sektor je bio izrazito pogođen ekonomskom krizom koja se na tržište Srbije najjače ispoljila 2009. i 2010. godine. Pad proizvodnje u 2010. godini u odnosu na 2008. godinu iznosi gotovo 10%. Ipak, u prethodne četiri godine tržište piva uspelo je da se stabilizuje. U 2018. godini proizvodnja je najviša u poslednjih 10 godina, ali njena vrednost još uvek nije dostigla pretkrizni period - preciznije, u poređenju sa 2008. godinom proizvodnja je prošle godine bila manja za 3,02%.

Razlozi za to su višestruki i nažalost, jedan od vrlo bitnih razloga jeste smanjenje populacije u zemlji, što zbog odliva stanovništva, što zbog negativnog priraštaja. Kao jedno od gorućih pitanja danas u društvu, ovo se svakako odražava i na pivarski sektor i mi se nadamo da će se situacija promeniti na bolje u godinama pred nama.

1.Srbija je veliki izvoznik piva. U koje zemlje se najviše izvozi i odakle potiče toliko velika potražnja za srpskim pivom?

Najveći izvoz srpskih pivara se odnosi na ćerke kompanije u okviru njihovih internacionalnih grupacija.

2018. godine je izvezeno 17,10% više nego, na primer, tri godine ranije. Izvoz raste u proseku 1,52% od 2008. godine. Bosna i Hercegovina, Bugarska i Crna Gora predstavljaju zemlje u koje je Srbija najviše izvezla piva 2018. godine.

Činjenica da naše pivare izvoze pivo napravljeno u Srbiji na brojna tržišta Evrope i šire, govori o izuzetnim standardima i efikasnosti poslovanja domaćih fabrika u okviru sopstvenih grupacija, na šta smo posebno ponosni.

2.U našoj zemlji postoji duga tradicija ispijanja piva. Koliko se naši potrošači razlikuju u odnosu na zemlje u regionu?

Potrošači u Srbiji najviše preferiraju svetlo lager pivo i to je tradicija koja se očigledno ne menja, niti ima naznaka da će se bitno promeniti u skorijoj budućnosti. Trendovi iz zemalja u regionu i Evrope se prelivaju sa malim zakašnjenjem i kod nas, a među njima mogu pomenuti radoznalost ljudi da probaju različite tipove piva, otud i pojava velikog broja craft pivara, potom stabilno tržište radlera, ali i pšeničnog piva. Sa druge strane, u evropskim zemljama postoji sve veći trend ispijanja bezalkoholnog piva, koji kod nas još uvek nije zaživeo u toj meri.

Dakle, kao potrošači, volimo da probamo nove stvari, ali se ipak najveći broj nas vrati poznatom ukusu lager piva koji se najduže proizvodi u našoj zemlji.

3.Na rafovima sve češće vidimo zanatska (craft) piva iz domaćih pivara. Na koji način će, i da li će uopšte, to uticati na poslovanje velikih industrijskih giganata?

Craft pivarstvo je, kao što sam pomenuo ranije, vrlo aktuelan trend u Evropi i Americi već godinama unazad. Kod nas postaje sve aktuelniji, ali smo dosta daleko od toga da ovaj tip piva ima veći tržišni udeo u ukupnom volumenu.

Mi smatramo da je pojava craft pivara jako pozitivna stvar za našu industriju, jer utiče na atraktivnost samog proizvoda i jako je dobro za ljubitelje piva da postoji veliki izbor vrsta i ukusa piva na pivskom meniju.

4.Postoje li neke promene/inovacije kada je u pitanju sam sistem proizvodnje?

Osim inovacija kada su u pitanju pakovanja i vrste piva koje plasiramo na tržište, najveći deo inovacija u pivari u Čelarevu odnosi se na energetsku efikasnost i CO2 neutralnu proizvodnju. Carlsberg je na globalnom nivou postavio vrlo ambiciozne ciljeve za sve svoje kompanije širom sveta u oblasti održivog razvoja do 2030. godine, pod nazivom „ZAJEDNO DO NULE“, a odnose se na 4 oblasti: nula ugljeničnog otiska, nula rasipanja vode, nula povreda na radu i nula neodgovorne konzumacije. Vrlo intenzivno radimo na ostvarenju ovih ciljeva, pa ću samo pomenuti neke od najvećih investicija pivare Čelarevo u oblasti održivog razvoja, a to su stanica za prečišćavanje otpadnih voda, CO2 stanica, kotlarnica na biomasu i druge.

5.Kako bi kompanija opstala u konkurentskim, tržišnim uslovima neophodno je stalno odgovarati na zahteve potrošača. Koje novine ste spremili za njih ovog leta?

Ova godina je zaista značajna za Carlsberg Srbiju kada su u pitanju noviteti u našem portfoliju.

Godinu smo započeli jednim vrlo nesvakidašnjim projektom ne samo za domaće tržište, već i u Carlsberg svetu, a na koji smo veoma ponosni, U pitanju je lansiranje Zrenjaninskog piva, projekat koji radimo u saradnji sa Gradom Zrenjaninnom, koji ima višestruki značaj i za nas kao kompaniju i za čitavu zajednicu. Naime, pored toga što smo nakon više decenija ponovo oživeli ovaj poznati pivski brend, 2 dinara od svake prodate boce Zrenjaninskog piva ide u poseban fond za izgradnju craft pivare u samom gradu, što je naša donacija stanovnicima Zrenjanina u želji da povrate proizvodnju svog omiljenog brenda u svom gradu.

Već u aprilu mesecu, posle 10 godina pauze iz proizvodne linije u Čelarevu izašlo je čuveno LAV Premium pivo, po kom je pivara bila poznata u prvoj deceniji ovog veka. Nekada omiljeni brend pivopija u boci od 0.33l, našao se ponovo na polici sa svojom dobro poznatom etiketom i zaista sjajnim receptom od 100% ječmenog slada. Reakcije potrošača na ovaj veliki come back u prvim mesecima prodaje su veoma pozitivne.

Na kraju, ali ne i manje važan, u aprilu mesecu se pojavio i novi ukus na domaćem tržištu u vidu našeg brenda Kronenbourg Blanc. U pitanju je pšenično pivo sa vrlo istančanom citrusnom notom i dodatkom korijandera. Potpuni novitet, ne samo u smislu ukusa, već i ambalaže, koja odiše elegancijom i francuskim stilom, jer dolazi iz francuske.

Zaista verujemo da će naši noviteti „pogoditi srca i ukus potrošača“, a to nam pokazuju i prve reakcije na njih, što nam je motiv da budemo bolji i radimo na novim stvarima još intenzivnije.

6.Početkom 2003. godine, osnovano je Svetsko udruženje pivara na čijem ste čelu od prošle godine? Od prošle godine ste na čelu Udruženja pivara Srbije. Šta je bio glavni motiv stvaranja ovog udruženja i koji su njegovi ciljevi?

Udruženje pivara Srbije okuplja najveće pivske proizvođače u Srbiji kao i najveću sladaru na domaćem tržištu. Cilj Udruženja je da sa jedne strane aktivno radimo na promociji odgovorne konzumacije piva, da edukujemo mlade ljude o prevenciji zloupotrebe alkohola i opasnostima vožnje pod uticajem alkohola, a da opet širimo priču o pivu kao jednom od najstarijih pića civilizacije koje se ne naziva bez razloga „tečni hleb“, usled svoje hranljivosti. Sa druge strane, cilj Udruženja je aktivan dijalog sa nadležnim institucijama po svim pitanjima koja mogu doprinose stabilnosti i poboljšanju ekonomske klime u kojoj posluju pivare u Srbiji.

7.Briga o zaposlenima i široj društvenoj zajednici za Carlsberg predstavlja jedan od glavnih prioriteta. Kojim sve aktivnostima i projektima sprovodite društveno-odgovorno poslovanje?

Oni koji prate aktivnosti Carlsberga na globalnom nivou, svakako znaju da je u pitanju kompanija koja kao svoju viziju ima mnogo više od ostvarivanja profita.

Rečenica kojom se vode svi zaposleni u kompaniji kaže – PRAVIMO PIVO ZA BOLJE DANAS I SUTRA.

U praksi, ona podrazumeva konstantno ulaganje u boljitak zajednice u kojoj poslujemo, kako bi ona bila što prosperitetnija i zdravija svojim žiteljima. Već sam pomenuo naše ciljeve u oblasti održivog razvoja koji čine ogroman deo zalaganja u zajednicu u kojoj poslujemo.

Od svog dolasku u Srbiju, već više od 15 godina, Carlsberg Srbija prati i primenjuje najsavremenije globalne trendove u oblasti zaštite životne sredine, kada su u pitanju naša proizvodna postrojenja u pivari u Čelarevu, što sam takođe naveo ranije.

Istovremeno, kroz fondaciju Carlsberg i Dunđerski, osnovanu 2015. godine, na brojne načine pružamo podršku lokalnim inicijativama koje imaju za cilj uređenje iIi očuvanje životne sredine, kao i razvoj mladih ljudi kroz obrazovanje i sport.

Ovde važnu ulogu igraju i naši zaposleni, koji redovno učestvuju u brojnim volonterskim akcijama čišćenja parkova, zaštićenih oblasti prirode i drugih zelenih površina, kako bi svojim primerom podigli svest sugrađana o ovoj temi.

8.Recite nam nešto više o aktuelnoj kampanji vašeg brenda LAV, Lavovski za orlove, koju radite u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Zahvaljujući bliskoj vezi ljubitelja piva sa našim brendovima, smatramo kako je važno da i njih iskoristimo kao kanal kojim efikasno možemo dopreti do naših potrošača. Tako se Lav pivo poslednjih nekoliko godina bavi temom nacionalnog ponosa, koju smo u kampanji koju danas predstavljamo odlučili da povežemo upravo sa temom životne sredine, jer verujemo da su, u svojoj suštini, neodvojive.

Orao krstaš je kroz celu istoriju Srbije bio njen simbol, a uzrok tome što se danas nalazi na rubu opstanka rezultat je neodgovornog odnosa ljudi prema prirodi.

Zato smo kampanjom „Lavovski za orlove” odlučili da učinimo nešto tim povodom i zajedno sa partnerima podignemo svest o neodvojivosti identiteta stanovnika Srbije od životne sredine u kojoj vekovima žive i svega onog što Srbiju čini specifičnom - a to je neverovatna raznolikost njenog biljnog i životinjskog sveta.

U želji da damo doprinos očuvanju ovih prirodnih bogatstava, odlučili smo da u narednim mesecima od svake prodate 0.5 flaše Lav piva odvajamo po jedan dinar za obnovu staništa orla krstaša, što je ključno za to da se ova vrsta ponovo vrati na svoja vekovna ognjišta.

Kampanja je tek počela, ali smo čvrsto uvereni da će imati odjeka u javnosti i da ćemo doprineti podizanju svesti ljudi o ovom problemu, a i generalno ekološkim pitanjima u zemlji,za koje smatramo da su od krucijalne važnosti za prosperitet i zdravlje društva.

9.Od 2008. godine se svakog prvog petka u avgustu obeležava Svetski dan piva. Na koji način će ga obeležiti Vaša kompanija?

Način na koji kompanija Carlsberg u Srbiji obeležava ovaj dan se pre svega odnosi na edukaciju što zaposlenih, što potrošača o posledicama zloupotrebe alkohola i njenu prevenciju. Pored naših aktivnosti, aktivno radimo na promociji odgovorne konzumacije piva kroz kampanju Udruženja pivara Srbije, pod nazivom „Trezno i oprezno“.

10.Uspešni lideri moraju imati sposobnosti i veštine koje će obezbediti uspeh svim zaposlenima. Vi svojim rezultatima to i dokazujete. Koji biste savet dali mladim ljudima, budućim liderima?

Konstantno učenje i rad na sebi se uvek isplate.

Vladimir Vava generalni je direktor kompanije Carlsberg Srbija od 1. februara 2017. godine, a od sredine 2018. godine Predsednik je Udruženja pivara Srbije.

Vladimir je u Srbiju došao nakon trogodišnjeg iskustva na poziciji potpredsednika prodaje Baltika Breweries, ruske kompanije koja je u vlasništvu Carlsberg Grupacije.

Pre odluke da svoju karijeru nastavi u okviru Carlsberga, Vladimir Vava nalazio se na poziciji potpredsednika prodaje i poslovanja za Španiju i Portugal u kompaniji Makro Cash & Carry, prodajnom lancu Metro Grupe. Poslovnu karijeru, Vladimir Vava započeo je u sektoru marketinga i prodaje CB Holdinga u Beogradu, da bi nastavio da je gradi u kompaniji Metro Cash & Carry Rumunija, nakon čega je preuzeo vodeću poziciju u sektoru prodaje iste kompanije u Rusiji.

Vladimir je svoja znanja i veštine više od deset godina sticao radeći na različitim vodećim pozicijama u sektorima prodaje širom Evrope. Vladimir Vava, rođen 1968. godine u Rumuniji, diplomirao je hidromehaniku na Univerzitetu u Temišvaru, a svoje obrazovanje je unapredio MBA diplomom Univerziteta Šefild u Velikoj Britaniji.

Oženjen je i otac je dvoje dece.