Kada manipulišemo, mi događaje prikazujemo na takav način da drugu osobu navodimo na postupke koji služe našoj ličnoj koristi. Dakle, manipulacijom se uspostavlja kontrola nad drugom osobom, a sve zarad zadovoljenja nekog našeg cilja.

Manipulacija se pojavljuje u različitim oblicima, tako da nam je nekada lako, a nekada izuzetno teško da je prepoznamo. Kad je prepoznamo lakše nam je da joj se obratimo i rešimo na neki način. Ukoliko je ne prepoznamo (ili je ne prepoznamo na vreme) ona nas prati, čačka, vuče, sabotira, usporava.

Očigledni oblici manipulacije:

„Strah i olakšanje“ je situacija u kojoj vam manipulator prilazi sa zastrašivanjem ili podizanjem tenzije u vezi sa nekom temom, pa nakon toga traži ono što je hteo.

„Pozvala sam vas da vam kažem važnu informaciju. Planirani sastanak je pomeren za sledeću nedelju, tako da možete drugačije da organizujete vaše obaveze. I još da dodam, ove godine neće biti bonusa.“

To je situaciju u kojoj posle prvobitnog stresa i straha sledi osećaj olakšanja, tako da naš odgovor na sledeći zahtev biva pozitivan.

Osećaj krivice ili emocionalna ucena je situacija u kojoj vas manipulator u svakoj prilici podseća da vam je učinio uslugu i koliko vam je ta usluga značila. Nakon ovog podsećanja sledi zahtev koji manipulator ima za vas.

Na ovaj način manipulator koristi svoju uslugu kao sredstvo za trgovinu. Ova vrsta manipulacije je često indirektna i nejasna na prvo slušanje.

„Ma mi smo uvek bili odličan tim. Sećaš se kako smo izvukli onaj sastanak, kad si zaboravio prezentaciju na engleskom. Nešto razmišljam, mogao bi da mi uskočis sad za ovaj izveštaj.“

„Malo – pa mnogo“ je situacija koju ćete prepoznati po tome što će vas neko zamoliti za malu uslugu, pa kad pristanete tražiti ono što je zapravo hteo. Primer za ovo bi bio kad Vas neko na ulici pita za pravac ili za vreme, pa kad mu odgovorite on Vam traži novac. Istraživanja su pokazala da smo skloniji da prihvatimo drugu (pravu) uslugu ako smo jednu već prihvatili.

„Poricanje – zamena teza“ je slučaj u kom će manipulator, u momentu kada ga suočite sa predmetom rasprave ili sa činjenicama, promeniti priču i objasniti vam da niste dobro razumeli ili da je on zapravo želeo nešto potpuno drugačije da kaže.

„Ispitivanje zašto“ možete prepoznati po tome što na šta god da kažete ili ponudite kao predlog ili rešenje, osoba sa kojom razgovarate ponavlja rečenicu „Zašto?“ tražeći od vas da dodatno objasnite svaki svoj korak, postupak, ideju, misao ili osećanje.

„Žrtva pristup“ u kome manipulator kroz samosažaljenje i osećaj nemoći navodi sagovornika na različita činjenja u sopstvenom interesu.

„Ja uvek sve radim i nikad mi ništa nije teško. Pomogla sam i ovima iz računovodstva i iz IT-a i sad kad treba svoj posao da radim ja ne stižem. Ne znam ni gde udaram, ni kako ću opet do 8 da izdržim da radim. Deca će me zaboraviti...“

Ulagivanje kao način manipulacije je dosta čest i prilično neprimetan. Ovo je situacija u kojoj manipulator ističe značaj, sposobnost i vrednost sagovornika i na taj način ga „motiviše“ da završi posao. „Hajde, pa ti to najbolje radiš“, „Ovi su svi nesposobni, jedino ti znaš da smiriš situaciju“, „Kad ti preuzmeš posao, zna se da će sve biti savršeno.“

„Ili si sa mnom ili si protiv mene“ – jedna od osnovnih ljudskih potreba jeste potreba za pripadanjem, tako da izazivanjem osećaja posebnosti, značaja sagovornik rado pristaje na različita ponašanja. Na drugom kraju spektra ovog mehanizma manipulacije je pretnja odbacivanjem.

„Okrivljavanje“ je mehanizam kojim manipulator jasno prebacuje odgovornost na sagovornika izbegavajući svoj deo odgovornosti. Na taj način skreće sa teme i razrešenja problema. Fokus razgovora je na tome ko je kriv (a krivac je očigledan).

Svaki od navedenih mehanizama ima svoje varijacije, a nije redak slučaj da ih manipulator koristi u kombinaciji. Kako bi došli do mesta upravljanja manipulacijom, važno je da umemo da je prepoznamo. Kad dođemo do mesta prepoznavanja, u poziciji smo da donosimo odluke i upravljamo razgovorom na način na koji je koristan za nas.

Bojana Krstić Marković