Ferrero Group u svetu – sada pod vođstvom Đovanija Ferera – poseduje 38 trgovačkih kompanija, 18 fabrika, zapošljava oko 40.000 ljudi i proizvodi oko 365.000 tona Nutele svake godine. Sedište kompanije Ferrero International SA je u Luksemburgu. Ferrero SpA je privatna kompanija u vlasništvu Porodice Ferero i smatra se jednom od najtajanstvenijih kompanija na svetu. Anketa kompanije Reputation Institute iz 2009. godine pokazala je da kompanija Ferrero ima najbolju reputaciju na svetu. Finansijski rezultati za fiskalnu godinu završenu 31. avgusta 2016. godine pokazali su konsolidovani porast prodaje od 8,2% u odnosu na prethodnu fiskalnu godinu.

Istorija

Pjetro Ferero je 1946. godine osmislio krem od lešnika i kakaoa na osnovu đanduje i nazvao ga Pasta đanduja. Prvobitni proizvod bio je u čvrstim komadima umotanim u aluminijumsku foliju i morao se seći nožem, a zatim je usledila vezija koja se mogla mazati – Superkrema.

Uz pomoć svog brata, Đovanija Ferera, Pjetro Ferero je kreirao svoju novu kompaniju za proizvodnju i plasiranje na tržište prvobitnog proizvoda. Pjetra je u poslu nasledio njegov sin, Mišel Ferero, koji je postao generalni direktor. Mišel i njegova žena, Marija Franka, obnovili su proizvodnju po recepturi njegovog oca i nazvali proizvod koji je prvi put dospeo na tržište 1964. godine Nutela. Nakon drugog svetskog rata otvorili su proizvodne pogone i kancelarije u inostranstvu i Nutela je s vremenom postala lider među brendovima namaza na bazi čokolade i orašastih plodova. Ferrero je najveći potrošač lešnika na svetu i 2014. godine otkupio je 25% lešnika ukupno proizvedenih na svetu. Kompaniju trenutno vodi Đovani Ferero, unuk Pjetra i sin Mišela Ferera.

Veoma je tajanstvena, a razlog je, navodno, oprez zbog špijunaže od strane konkurenata. Nikad nije održala konferenciju za štampu i ne dozvoljava medijima da posete njene pogone. Proizvodi kompanije Ferrero izrađuju se mašinama koje dizajnira interno odeljenje inženjera.

Kompanija Ferrero je 2014. godine otkupila kompaniju Oltan Group, najvećeg proizvođača lešnika na svetu.

Takođe je otkupila britanskog proizvođača čokolade, kompaniju Thorntons, u junu 2015. godine za 112 miliona funti.

Kompanija Ferrero SpA je 2016. godine otkupila belgijske brendove biskvita Delacre i DeliChoc od kompanije United Biscuits.

Otkupila je i proizvođača čokolade Fannie May od kompanije 1-800-Flowers.com u martu 2017. godine. Posao je ugovoren 30. maja 2017. godine i kompanija Ferrero je za to platila 115 miliona dolara. Predstavnici kompanije Ferrero izjavili su da žele da prošire celu kompaniju Fannie May. Žele da kompanija Fannie May ima ispostave širom Sjedinjenih Država, a ne samo u Čikagu.

Kompanija je 30. marta 2017. godine objavila da će Lapo Civileti biti prvi generalni direktor koji ne pripada porodici Ferero u celoj istoriji ove kompanije i da će na tu funkciju stupiti 1. septembra, a da će Đovani Ferero postati izvršni rukovodilac s fokusom na dugoročnu strategiju.

Ferrero je u oktobru 2017. godine otkupio kompaniju Ferrara Candy Company.

Kako je objavljeno 16. januara 2018. godine, kompanija Ferrero je otkupila konditorskog proizvođača Nestle na američkom tržištu za 2,8 milijardi dolara. Kupovina nije obuhvatila konditorskog proizvođača Nestle u drugim zemljama i ne podrazumeva Kit Kat niti liniju kolačića Toll House. Ova kupovina je završena u martu 2018. godine.

Kompanija Ferrero je 1. aprila 2019. godine dodatno proširila svoje poslovanje u Sjedinjenim Državama kupovinom više kompanija koje su prethodno bile u vlasništvu kompanije Kellogg Company. Kupovina je obuhvatila delove kompanije Kellog u kojima se proizvode kolači, voćne grickalice i grickalice sa ukusom voća, sladoledi u kornetu i pite. Tu spadaju čuveni brendovi kao što su Keebler, Famous Amos, Mother's, Murray's i Little Brownie Bakers – jedan od proizvođača kolača za američko udruženje izviđačica – kao i šest fabrika za proizvodnju prehrambenih proizvoda u Alinu u Vašingtonu, Ogasti u Džordžiji, Florensu i Luivilu u Kentakiju, dve fabrike u Čikagu u Ilinoisu; iznajmljen proizvodni pogon u Baltimoru u Merilendu, takođe. Ferrero je za ovu kupovinu platio kompaniji Kellog Company 1,3 milijarde dolara.

Proizvodi

Ferrero proizvodi nekoliko linija konditorskih proizvoda u okviru različitih brendova, kao i namaz od čokolade i lešnika, Nutelu. Kompanija proizvodi Nutelu od 1964. godine. Za proizvodnju Nutele je potrebna jedna četvrtina ukupno proizvedenih lešnika na svetu.

Kompanija takođe proizvodi liniju Ferrero čokoladnih proizvoda uključujući Pocket Coffee, Mon Chéri, Confetteria Raffaello, Ferrero Küsschen i liniju Ferrero Prestige koja obuhvata tri različita brenda pralina: Ferrero Rocher, Ferrero Rondnoir i Garden Coco.

Linija čokoladnih proizvoda kompanije Ferrero u okviru brenda Kinder uključuje Kinder Surprise, Kinder Joy, Kinder Chocolate, Kinder Happy Hippo, Kinder Maxi, Kinder Duplo, Kinder Country, Kinder Délice i Kinder Bueno.

Kompanija takođe proizvodi Tic Tac bombone sa ukusima mente, cimeta i voća, uključujući verzije bez šećera. Ostali Ferrero proizvodi uključuju Raffaello, Giotto, Fiesta Ferrero, Hanuta keks punjen čokoladom i lešnikom i Gran Soleil smrznute deserte koji su osvojili nagradu za inovaciju u martu 2011. godine. Od preuzimanja te kompanije 2015. godine, Ferrero pravi proizvode kompanije Thorntons.

Filantropija

Fondacija Ferrero osnovana je u Albi u Pijemontu 1983. godine prema želji Mišela Ferera. Fondacija promoviše aktivnosti iz oblasti umetnosti, nauke, istorije i književnosti tako što organizuje konvencije, konferencije, seminare i izložbe. Takođe pruža zdravstvenu i socijalnu pomoć bivišim zaposlenima grupe najmanje 25 godina.

Pjetro Ferero

Pjetro Ferero, 2. septembar 1898 – 2. mart 1949, bio je osnivač kompanije Ferrero SpA, italijanske kompanije za proizvodnju konditorskih i čokoladnih proizvoda. U njegovoj kompaniji je osmišljena Nutela, kremasti namaz od lešnika koji se sada prodaje u preko 160 zemalja. Njegova kompanija takođe proizvodi čuvenu čokoladu Ferrero Rocher, kao i Tic Tac bombone i brojne Kinder čokolade.

Đovani Ferero

Đovani Ferero, rođen 21. septembra 1964. godine, italijanski je biznismen. Preuzeo je vođstvo nad kompanijom konditorskih proizvoda Ferrero SpA nakon smrti svog brata Pjetra Ferera 2011. godine. Prema agenciji Bloomberg, neto vrednost njegovog bogatstva u junu 2019. godine iznosila je 22 milijarde dolara.

Raffaello

Raffaello je slatka kuglica s kokosom i bademom koju je italijanski proizvođač Ferrero uveo na tržište 1990. godine. Ukupni udeo badema u masi iznosi 8%, a ukupni udeo kokosa 23,5%.

Pralina se sastoji od keksa u obliku kuglice punjenog belim mlečnim kremom i belim blanširanim bademima. Okružena je slojem kokosa. Raffaello kuglice ne sadrže čokoladu, ali sadrže laktozu zbog čega nisu pogodne za potrošače koji su netolerantni na laktozu. Međutim, pošto sadrže bademe umesto lešnika, pogodnije su za potrošače koji su alergični na lešnike.

Ferrero Rocher je uveden na evropsko tržište 1982. godine. Ubrzo nakon toga, proizvodnja je zaustavljena zbog problema sa štampanjem etiketa. Mišel Ferero, kojem se pripisuju zasluge za ovaj proizvod, nazvao je čokoladu po pećini u rimokatoličkom svetilištu u Lurdu, Rocher de Massabielle. Reč „rocher“ potiče iz francuskog jezika i znači kamen ili stena.

Sastojci

Čokolada se sastojala od celog pečenog lešnika (ali od kraja 2017. godine koristi se samo komad lešnika) okruženog tankom ljuskom od biskvita koja se puni čokoladom s lešnikom, a zatim preliva mlečnom čokoladom i seckanim lešnicima. Sastojci obuhvataju mlečnu čokoladu, šećer, kakao puter, kakao masu, obrano mleko u prahu, ulje putera, lecitin kao emulzifikator (soju), vanilin (veštački ukus), lešnike, palmino ulje, pšenično bračno, surutku (mleko), kakao prah sa smanjenim sadržajem masti, sodu-bikarbonu (sredstvo za narastanje testa) i so.

Proizvodnja

Proces proizvodnje je tajanstven i u fabrikama nisu dozvoljeni pametni telefoni, laptopovi, a od 2015. godine u posetu je pozvana samo nekolicina novinara. Proizvodnja u fabrici u Albi od 2015. godine podrazumeva 24 miliona Rocher čokoladica na dan.

Slatkiš se proizvodi mašinski. Proces počinje ravnim listovima biskvita u obliku polulopti koji se pomeraju niz pokretnu traku. Polulopte biskvita se zatim pune kremom od čokolade s lešnikom odnosno komadom lešnika. Nakon toga se spajaju dva lista biskvita, jedan s lešnikom, a drugi s kremom od čokolade s lešnikom. Višak biskvita se odseca i tako nastaju loptice od biskvita. Te loptice se zatim oblažu slojem čokolade, slojem seckanih lešnika i završnim slojem čokolade pre pakovanja.

Distribucija

Svake godine se proda oko 3,6 milijardi Ferrero Rocher slatkiša u preko 40 zemalja. To obuhvata 28 zemalja u Evropi, 9 zemalja u Severnoj i Južnoj Americi, 9 zemalja u Aziji, 2 Zemlje u Okeaniji i 2 zemlje u Africi.

Kinder Surprise, poznat i kao Kinder jaje ili Ovetto Kinder („ovetto“ na italijanskom znači malo jaje) ili Kinder Surprise jaje slatkiš je koji italijanska kompanija Ferrero proizvodi od 1974. godine. Zajedno su ga osmislili Mišel Ferero i Vilijam Saliće i jedan je od nekoliko slatkiša koji se prodaju u okviru brenda Kinder. Svako čokoladno jaje okružuje plastični omotač u kojem se nalazi mala igračka. Kinder Surprise je prvobitno osmišljen za decu i oponaša italijanski uskršnji običaj prema kojem odrasli daju deci velika čokoladna jaja unutar kojih se nalazi igračka. Međutim, odrasli su takođe počeli da sakupljaju igračke iz Kinder jaja. Od 1974. godine u svetu je prodato 30 milijardi Kinder jaja.

Tic Tac (na proizvodu „tic tac“) predstavlja brend malih, tvrdih bombona sa ukusom mente koje proizvodi italijanska kompanija Ferrero. Prvi put su proizvedene 1968. godine, a sada su dostupne u mnogobrojnim ukusima u preko 100 zemalja.

Tic Tac se obično prodaje u malim, providnim, plastičnim kutijama s flip poklopcem. Tic Tac bombone su prvobitno farbane u određene boje koje su predstavljale različite ukuse, ali se danas u mnogim zemljama farbaju providne plastične kutije, dok su same Tic Tac bombone bele.

Reklame za Tic Tac naglašavale su nizak broj kalorija ovih bombona. Većina vrsta različitih ukusa sadrži približno 1,9 kalorija po bomboni. Pojavile su se i kontroverze zbog činjenice da je u Sjedinjenim Državama za Tic Tac navedeno da sadrži 0 g šećera uprkos tome što se bombone sastoje od približno 90% šećera (u zavisnosti od ukusa). Do toga je došlo zbog činjenice da jedna bombona ima 0,49 g, a američka Uprava za hranu i lekove dozvoljava proizvođačima da navedu 0 g za sadržaj šećera (ili drugih nutritivnih komponenti) ako proizvod teži manje od 0,5 g. U nekim oblastima nadležnosti 0 g je trenutno navedeno uz fusnotu sa objašnjenjem „manje od 0,5 g“.