Pravi dokaz koliko daleko ide taj apsurd je jedan od najgorih sukoba u novijoj istoriji, a to je rat u Bosni i Hercegovini. U čemu je sva njegova apsurdnost? U tome što su, po mom mišljenju (opet se izvinjavam ljudima koji imaju drugačije viđenje), ratovali pripadnici istog naroda koji pričaju isti jezik, tri različite vere… A koji je to narod? Pa južnoslovenski, a možemo ga zvati bilo kako, kao što stara izreka kaže: „Možeš me zvati i lončićem, samo nemoj da me razbiješ”. Kao čovek koji je humanista i koji smatra da je ljudski život neprikosnoven, nikada mi neće biti jasna ta situacija. A siguran sam da se sve to moglo izbeći da je bilo pravog liderstva. Međutim, to nije slučaj samo sa Balkanom, primera takvih apsurda u svetu ima na pretek. Svakako je to već istorija, samo bi bilo dobro iskoristiti to kao najgoru lekciju da se takvo zlo ne bi ponovilo. A zašto sam sve ovo pomenuo? Zato što konačno svi mi treba da shvatimo da smo apsolutno svi mi pre svega stanovnici planete Zemlje i jedina po definiciji svesna, razumna bića, pa je zato važno da se svi zapitamo šta radimo toj našoj planeti Zemlji. Pravi lideri u 21. veku šta god da rade svesni su ovog izazova i trude se da daju svoj adekvatan doprinos da se to poravi. Moramo se dozvati pameti jer nam je planeta Zemlja napadnuta sa svih strana, a napadači i agresori smo svi mi zajedno! Opet ću citirati mudru izreku indijanskog poglavice: „Što snađe Zemlju snađe i njenu decu”. Kao nikada u istoriji, preko nam je potrebno liderstvo koje će nas voditi ka razvoju civilizacije koji je održiv. Moramo i suštinski postati svesni da na ovoj planeti nismo sami, a da smo kao jedina razumna živa bića jedini i odgovorni za njen opstanak.

Apropo ove teme, evo još jednog sjajnog citata pomenutog poglavice plemena Salatra koji je deo njegovog obraćanja američkom predsedniku Linkolnu:

„Šta je čovek bez životinja? Kada bi životinje nestale, čovek bi umro od velike usamljenosti! Šta god zadesi životinje, ubrzo će snaći i čoveka, sve je u svetu povezano. I kako se može kupiti nebo i toplina Zemlje? Mi nismo vlasnici svežine vazduha i bistre vode, pa kako ih možemo prodavati?” A ja bih još dodao i ko je to nama dao pravo da ih uništavamo!?

Kao što rekoh, neophodni su nam odgovorno ponašanje i održivi razvoj i poslovanje. Za održivi razvoj možemo reći da predstavlja odgovorno ponašanje čoveka prema životnoj sredini, budućim pokolenjima i intezitetu budućih potreba čovečanstva.

Održivi razvoj se nameće kao bezalternativna, humanistička navika svakog pojedinca radi buduće egzistencije. Njegova krajnja suprotnost je egoizam, sebičnost i posmatranje stvari na kratke staze. Ako se takvo ponašanje danas populariše na svakom koraku, ono neminovno dugoročno vodi u propast nama jedine planete – majke Zemlje.

Jasno je da živimo u svetu uzroka i posledica, da je sve što nam se dešava rezultat naših aktivnosti. Uspeh je rezultat, dobra karijera je rezultat, zdravlje je rezultat, harmonizovan tim je rezultat, loše poslovanje je rezultat, bolest je rezultat, klimatske promene su rezultat… Budući da je, kada su klimatske promene u pitanju, rezultat sve lošiji, već gori crveno svetlo koje nam ukazuje na to da moramo promeniti naše ponašanje prema prirodnim resursima jer priroda može uzvratiti na najsnažniji način i posledice mogu biti pogubne po sve nas.

Cena naše neaktivnosti može biti suviše velika i zato je krajnje vreme da svako preuzme ličnu inicijativu i bude deo rešenja. Međutim, potpuno sam siguran da ipak većina ljudi to nije u stanju sama da uradi, pa je neophodno da novi lideri budu inspiratori aktivnosti i pozitivnih promena.

Lideri u 21. veku će takođe imati zadatak da utiču na ogroman disbalans u zaradama menadžmenta i izvršioca, kao i na ispravljanje mnogih nelogičnosti.

Recimo, nije dugoročno održivo da jedan menadžer sa bonusima zarađuje i 100 puta više od izvršioca, nije održivo da vozač u Nemačkoj recimo ima i 18 puta veću platu nego neki vozač u Nigeriji, nije održivo da neko ko šutira loptu ili je ubacuje u koš (ne želim nikoga da potcenim)u toku svoje karijere sa zaradom od sponzora napravi promet od milijardu dolara!!! Toliko ne može da zaradi neka kompanija koja ima 50.000 zaposlenih. Nije realno da je zarada od davanja golova ili koševa bude nekoliko stotina puta značajnija od zarade nekoga ko se ozbiljno bavi naučnim radom i ko je doprineo da se recimo spase životi miliona ljudi.

Moramo se osvestiti. Ponavljam: to jednostavno nije održivo!!! Ako se nastavi tim putem, mi ćemo nastaviti da pumpamo već prenaduvan balon, a eksplozija će biti neminovan rezultat.

Verujem da niko od nas to ne želi i da je shodno tome, bez obzira na kom se nivou društvene lestvice nalazimo, zajednički interes da se to ne desi. Ovo jesu veliki izazovi u 21. veku što je još jedan dokaz da su nam neophodni novi lideri. Da me neko ne shvati pogrešno, nije dominantna ideja da se mi koji vodimo sklonimo i sve prepustimo drugima, već da se promenimo nabolje, da sagledamo širu sliku, da budemo bolji ljudi.

Ne smemo dozvoliti da profit uskog kruga ljudi bude imperativ i da se na njemu insistira po svaku cenu, bez obzira na posledice. Određeni krugovi ljudi neguju filozofiju: „Bitno je da se mi prvo obogatimo pa ćemo onda da vidimo kakvu štetu smo napravili i probaćemo da je popravimo”. Samo, nevolja je u tome što takve štete mogu biti nenadoknadive. Zato je od izuzetnog značaja da lideri preuzmu odgovornost i da svako ekonomsko planiranje prati i planiranje održivog razvoja.

Koliko je stanje alarmantno i koliko je važno momentalno delovanje lidera govore i sledeći podaci:

·globalna temperatura u 20. veku porasla je za nešto manje od 0,6 C

·nastavlja se podizanje nivoa mora i topljenje glečera

·ekstremni vetrovi i poplave postaju sve učestaliji

·preko 25% hrane u svetu se baci, ne bude pojedeno

·više od 1,5 milijardi ljudi na svetu nema dostupnu pijaću vodu

Dakle, brojke su alarmantne. Svako od nas bi trebalo da zna da će cena biti neadekvatno velika. Važno je da svakog dana budemo korisni, da očistimo za sobom, da edukujemo ljude oko sebe. Uradimo nešto lepo za one koje volimo još danas, za svoju decu, za prijatelje, za svoj tim, grad, državu...za planetu Zemlju!

Tekst je priređen po knjizi „Liderski iskorak u budućnost“ Dragiše Ristovskog, D. R Gilberta, direktora i vlasnika D. R. Gilbert centar group-a www.drgilbert-centar.com