„Tajna uspešnog liderstva danas nije u autoritetu, nego u vršenju uticaja“, Ken Blančard
Misliš da nisi uticajna osoba? Razmisli opet!
Promene u našem poslovnom okruženju su stalne: sastav timova se menja, polja odgovornosti su različita u zavisnosti od projekata na kojima radimo, ciljevi koje imamo se menjaju na mesečnom nivou...
U ovako dinamičnoj sredini jedna od ključnih veština za uspešno obavljanje radnih zadataka je vršenje uticaja.
Vršenje uticaja je sposobnost da podstičemo, motivišemo ili promenimo razmišljanje i ponašanje drugih osoba.
Da li ste nekada zapitali na koga vi imate uticaj? Obično u ovakvom promišljanju uspemo da se setimo nekoliko osoba koje na poslu zavise od nas. Predlažem da proširimo krug razmišljanja i zahvatimo sve osobe koje srećemo o toku jedne nedelje.
Da li je neka od njih promenila svoj način razmišljanja, da li je počela da čita novu knjigu, krenula da se bavi sportom, promenila način vođenja sastanaka, promenila formu za pisanje izveštaja...?
Da li ste razmišljali o tome ko na vas ima uticaj? Razmislite ko su te značajne osobe koje su ostavile, ili i dalje ostavljaju, trag na vama. Možda nam prvo na pamet padaju Martin Luter King, Gandi, Zdravko Čolić… A šta je sa našim roditeljima, omiljenim komšijom iz detinjstva, šta je sa našom decom?
Svi smo u poziciji da vršimo uticaj, a to svakodnevno i radimo. Pitanje je da li se to dešava spontano i stihijski ili je to veština koju smo savladali i primenjujemo je svesno.
Veština vršenja uticaja podrazumeva svest o sebi i svest o drugome. Ova svest nas poziva da se zapitamo ko i zašto vrši uticaj na nas, koje su to osobine koje ima ova osoba, šta je to što nas inspiriše i pokreće na razmišljanje ili akciju... Svest o sebi podrazumeva i razumevanje sopstvenih ciljeva, potreba, želja, poznavanje sopstvenih veština i znanja. Isto tako važno je da budemo svesni i svojih polja za razvoj, svojih osobina koje želimo još da razvijamo ili možda nekih kvaliteta koje želimo tek da steknemo.
Imajući svest o sebi možemo lakše i jasnije da vidimo osobu sa kojom smo u kontaktu. Svaki kontakt je momenat u kome vršimo uticaj jedni na druge.
Najčešće imamo razvijen jedan stil za vršenje uticaja i koristimo ga (spontano) u svim prilikama. Ova veština podrazumeva da razumemo i koristimo različite stilove u zavisnosti od toga sa kim razgovaramo, šta želimo da postignemo, u kakvoj smo prilici..
Opisaću vam nekoliko stilova. Probajte da se prepoznate u nekom od njih:
1.Racionalni stil – Nudite racionalna i logična objašnjenja. Pozivate se na proverene činjenice, podatke, brojeve. Često ćete citirati priznatog stručnjaka ili navesti neki izvor da poduprete svoj stav.
2.Asertivni stil – Uporni ste u tome da se vaše ideje čuju i uzmu u obzir. Ukoliko se sa nečijim idejama i predlozima ne slažete to ćete jasno reći. Direktno i otvoreno saopštavate očekivanja koja imate.
3.Pregovarački stil – Spremni ste na ustupak ukoliko to dovodi do ostvarenja vašeg višeg cilja. Procenjujete različite elemente i odlučujete da li ćete na nekom insistirati ili ste spremni da „trgujete“.
4.Ujedinjavajući stil – Gradite odnose i koalicije slušajući potrebe drugih. Nastojite da razumete sagovornika kako bi mu što bolje objasnili vaše stanovište. Postavljate otvorena pitanja i slušate. Pravite vezu i pridružujete se sagovorniku. Težite da ga razumete kako bi on bolje razumeo vas.
5.Inspirativni stil – Podstičete druge tako što ističete zajednički cilj ili zajedničku svrhu. Entuzijastično predstavljate svoju ideju. U komunikaciji apelujete na snove i težnje vašeg sagovornika. Koristite kontekst i metafore kako bi ste dopreli do emocija vašeg sagovornika.
Kada govorimo o vršenju uticaja, zapravo govorimo o poziciji moći i sposobnosti da utičemo na odluke, ponašanja, mišljenja. Ova moć može doći iz formalne pozicije koju nosi naše radno mesto, međutim ona može biti i lična. Ličnu moć vršenja uticaja gradimo kroz komunikaciju i odnose sa kolegama i možemo je stalno unapređivati. Recept za uspešno vršenje uticaja je svakako kombinacija formalne pozicije i ličnih osobina kao što su integritet, poverenje, empatija, visoka sposobnost slušanja kao i fokusiranost na ciljeve i aktivnosti.
Različiti faktori utiču na to koji stil dominantno koristimo, a prepoznavanje dominantnog stila nam otvara mogućnost da naučimo ostale stilove i koristimo ih kada je to potrebno.
Usvajanjem ove veštine uticaj koji vršimo nije spontan i stihijski, već je povezan sa našim ciljevima i aktivnostima.
Bojana Krstić Marković
HR konsultantkinja