homepage_name! > Izdanja > Broj 121 > Edukacija - Dragiša Ristovski

„Vidljive vrline donose ugled, tajne vrline bogatstvo.“ - Fransis Bejkon

Dobar posao nam omogućava materijalno bogatstvo

Savremeno društvo je prilično opterećeno novcem. Sa svih strana nas bombarduju novim proizvodima koji će nam promeniti ili bar olakšati život, samo ako ih kupimo. Čovek na trenutak pomisli da se on tu ništa ne pita i da jednostavno, kao po komandi, svim silama nastoji da te pomenute proizvode i usluge sebi omogući, sve u cilju da bi ostao u igri – da bi ispratio točak civilizacije i novog trenda globalizacije. Samo, tu nastaje problem! Nesklad između želja i mogućnosti, stvarnih potreba i aktuelnih trendova sve je veći, i kao posledica toga nastaje veliko nezadovoljstvo.

Ova činjenica sve one koji to ne mogu da isprate polarizuje u dve grupe.

Prva – ona koja mučeći se pokušava da to sve isprati, ali joj nikako ne polazi za rukom, jer joj je akcenat na potrošnji, a ne na zaradi.

Druga – ona koja, frustrirana zbog svoje nemogućnosti, donosi odluku da sve to bojkotuje i da gotovo sve blagodeti savremenog sveta odbaci pod geslom: „Novac je proklet, kao i sve ono što nam on donosi!“ ili vodeći se filozofijom: „Nemam prihoda, ali nemam ni rashoda.“

Nasuprot njima je treća grupa – ona koja želi da uživa u svim blagodetima, samo primarni akcenat stavlja na profit (zaradu), a tek onda na uživanje koje nam to bogatstvo može omogućiti. Prve dve grupe čine oko 90% stanovništva, a treću oko 10% i to su materijalno bogati ljudi ili oni koji žive iznad proseka. Možda je pitanje suvišno, ali postaviću ga. Kojoj biste grupi vi želeli da pripadate? Ako je treća, šta ćete vi učiniti da se to desi?

Verujem da bi velika većina ljudi želela da bude svrstana u treću grupu, da bude bogata, da nema materijalnih problema. Jer, možda novac nije rešenje za sve; s tim što je, dok rešavamo mnoge probleme, daleko lakše kada ga imamo jer nam može biti značajan partner. Ako je već tako, hajde da vidimo kakav je način razmišljanja i koja pravila važe u toj grupi.

Svako može biti bogat ako to zaista želi. Bogatstvo pre svega nastaje u našoj glavi, kao misaoni impuls. Zapravo, bogatstvo više predstavalja način razmišljanja nego veliki račun u banci. Finska poslovica kaže: „Samo počni da se bogatiš, dalje će ići samo od sebe.“ U nastavku sledi dvadeset preporuka za sticanje i povećanje bogatstva:

  1. Naši novčani prihodi će narasti u onoj meri u kojoj mi napredujemo i rastemo, radeći na sebi.
  2. Oni koji vode kompaniju, tim, organizaciju itd. prihoduju mnogo više od onih koji slede druge. To je jedno od bazičnih pravila koje treba imati u vidu ako želimo biti bogati.
  3. Bogati ljudi se izdižu iznad svojih problema i prepreka, a siromašni beže od prepreka i jure u sigurnost.
  4. Bogati ljudi se fokusiraju i u novom pokušaju vide šansu, a siromašni vide mogući problem, pa zato i donose odluku da ne pokušaju, da ne bi rizikovali.
  5. Siromašni smatraju da je investiranje novca rizično, a bogati znaju da je mnogo rizičniji investitor (osoba koja investira), jer ako investitor poznaje pravila „investicione igre“, onda je rizik smanjen na najmanju moguću meru.
  6. Bogati ljudi se dive drugim dokazanim, uspešnim i bogatim osobama i slede taj model ponašanja, a siromašni se groze bogatih i nikad im ne opraštaju uspeh.
  7. Bogati ljudi odlučuju da prihod ostvaruju na osnovu rezultata, a siromašni prihvataju da budu plaćeni na osnovu potrošenog vremena. Nikada ne možemo postati bogati ako radimo za fiksnu platu.
  8. Bogati se suprotstavljaju strahu, a siromašni često dopuštaju da ih on parališe i zaustavi ka uspehu.
  9. Bogati ljudi su puni samopouzdanja, veruju u sebe i spremni su da to pokažu. S druge strane, siromašni ljudi, uglavnom sa niskim samopouzdanjem, ne veruju u sebe, pa su im zato potrebne određene garancije.
  10. Bogate osobe kontrolišu tokove novca, a siromašne dopuštaju da novac kontroliše njih.
  11. Dok se bogati ljudi druže sa optimističnim ljudima, onima koji imaju viziju i veruju u velike stvari, siromašnima društvo prave negativne i neuspešne osobe.
  12. Razlog zašto je većina siromašna jeste to što nemaju jasno definisane ciljeve. Ako ne znamo šta stvarno želimo i ka kom cilju se krećemo, onda nas put kojim idemo može odvesti bilo gde, a najčešće u neuspeh i siromaštvo.
  13. Ako su vam prihodi manji od rashoda, prestanite da kupujete i trošite novac. Fokus sa rashoda preusmerite na prihod.
  14. Bogati ljudi veruju da su oni kormilari svoga života, a siromašni ljudi veruju da im se stvari samo sudbinski dešavaju, a da oni na to ne mogu da utiču.
  15. Ako hoćemo da nam bude bolje, mi moramo biti bolji! Toga su bogati ljudi itekako svesni.
  16. Dok siromašni grčevito rade za novac, bogati upošljavaju novac da radi za njih.
  17. Dok bogati svoj novac koji zarade prvo investiraju, siromašni ga odmah plasiraju, trošeći ga na sitna ili malo krupnija trenutna zadovoljstva. Dakle, novac je momentalno u službi potrošnje, a ne pravljenja više novca.
  18. Bogati ljudi kredit uzimaju radi pravljenja novca, a siromašni radi trošenja istog.
  19. Bogati idu u susret promenama, a siromašni ih izbegavaju i grčevito čuvaju ono što trenutno imaju i na taj način čuvaju svoje siromaštvo.
  20. Dok siromašni gledaju šta radi većina i smatraju da tako prate princip logike, bogati rade upravo suprotno jer znaju da većina nije bogata.

Sledeća bitna činjenica koju treba da uzmemo u obzir jeste da sa novcem treba umeti. Gotovo svakodnevno slušamo priče o loto milionerima koji su se za oko godinu dana po dobijanju premije vratili na pozitivnu nulu, što nam ukazuje na sledeći princip: „Dok ne naučimo da se nosimo sa onim što imamo, nećemo dobiti više, a i ako dobijemo, brzo ćemo to izgubiti, jer to novonastalo stanje naša svest nije mogla da isprati.“ Evo još jedne zanimljivosti! Koliko god mnogi mislili da je pitanje bogaćenja stvar srećnih okolnosti, na njega snažno utiče još jedan faktor, a to je vera pojedinca. Verovati znači iskreno prihvatiti da nešto može biti istinito, u ovom slučaju je to bogatstvo. Sigurno je da čovekova vera može da napravi razliku između bogatstva i siromaštva. Ona je, u kombinaciji sa dominantnim mislima, bazična pretpostavka za bogatstvo koje traje. Čak i ako smo sada bogati, a izgubili smo veru i intenzivno razmišljamo o siromaštvu, postaćemo pre ili kasnije siromašni. U Bibliji (psalm 33) je zapisano: „Zemlja je prepuna dobrote Gospoda Boga. Bogatstvo je svuda oko vas iz jednostavnog razloga: jer je prisustvo Boga, iako nevidljivog, svuda oko nas.“

Ono je zapravo poput vazduha, svaka osoba može da diše koliko želi i da opet ostane beskrajno puno vazduha. Međutim, naš um mora biti spreman za bogatstvo da bi se ono i desilo. Od izuzetne je važnosti da shvatimo da realnost nije samo ono što je očigledno, već i ono o čemu stalno mislimo, osećamo, šta očekujemo i, pre svega, u šta verujemo.

Ono što priču o novcu čini apsurdnom jesu česti komentari mnogih ljudi tipa: „Moram da štedim pare za crne dane“. To samo naizgled može biti dobra zamisao. A zašto? Pa ako pare štedimo za crne dane, šta onda očekujemo u perspektivi? Odgovor je – „crne dane“. Na taj način sebe negativno programiramo i stremimo ka lošim stvarima, jer zakon očekivanja kaže: „Ono što očekujemo, to nam se i dešava!“ Jedna izreka kaže: „Bogatiji sam više nego u svojim snovima, samo je nevolja što su mi snovi bili jako skromni.“

Tekst je priređen po knjizi „Dobijaju svi oni koji igraju“

D. R. Gilberta,

Dragiše Ristovskog, direktora i vlasnika

D. R. Gilbert group-a

www.drgilbert-centar.com


berza_title!

fondovi_title!

kursna_title!