homepage_name! > Izdanja > Broj 121 > Ekskluzivno - Dejan Jovović

Poseta misije MMF-a povodom druge revizije PCI aranžmana i konsultacija po članu IV Statuta za 2019. godinu

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju je predvodio novi šef Jan Kejs Martejn, koji je na tom mestu, posle tri godine, zamenio Džejmsa Roufa, boravila je u Beogradu od 9. do 21. maja 2019. godine povodom drugog polugodišnjeg razmatranja primene preporuka u skladu sa novim, savetodavnim aranžmanom Instrumenta za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument - PCI), zajedno sa konsultacijama po članu IV Statuta MMF-a.

Kako je saopštila Narodna banka Srbije, razmotrena su aktuelna fiskalna, monetarna i ukupna makroekonomska kretanja, i realizacija utvrđenih kvantitativnih i reformskih ciljeva ekonomskog programa, podržanog Instrumentom za koordinaciju politike, tzv. čuvarkuća, koji je Srbiji u julu 2018. odobrio MMF, u trajanju od 30 meseci.

Na kraju posete 21. maja ove godine, misija MMF-a izdala je završno saopštenje, a vlasti Srbije su se saglasile sa njegovim objavljivanjem. Osnovne konstatacije misije MMF-a svode se na sledeće:

• Privredni rast je snažan, javni dug pada, inflacija je niska i stabilna, i mnoge ključne reforme su sprovedene.

• Raspoloživi fiskalni prostor treba da se iskoristi za kapitalnu potrošnju, uz primenu rigoroznih postupaka selekcije i ocene kako bi se maksimalno podržao stabilan rast.

• U cilju podrške rasta u srednjoročnom periodu, neophodno je stvaranje radne snage koja može u potpunosti učestvovati u modernoj ekonomiji, unapređenje poslovnog okruženja i jačanje korporativnog upravljanja u državnim i javnim preduzećima.

Misija MMF-a vodila je, kako je saopšteno, konstruktivne razgovore u okviru konsultacija po članu IV Statuta za 2019. godinu i postignut je sporazum na nivou tima o politikama koje su potrebne da bi se završila druga revizija PCI aranžmana. Osnovne ocene MMF-a, koje su objavljene na zvaničnom sajtu ove institucije, su:

- Makroekonomska situacija je i dalje stabilna u periodu od konsultacija po članu IV Statuta za 2017. godinu.

- Kratkoročna perspektiva je i dalje pozitivna.

- Nedavna relaksacija fiskalne politike, sa ciljanim deficitom od oko 0,5% BDP-a u 2019. godini i tokom srednjoročnog perioda, i dalje predstavlja primereno rešenje.

- Relaksirani stav monetarne politike Narodne banke Srbije je ispravan.

- Prisutni su određeni negativni rizici po kratkoročnu prognozu rasta.

- Stvaranje mogućnosti za kvalifikovanu radnu snagu u Srbiji biće neophodno da bi se obuzdao „odliv mozgova“.

- Unapređenje klime za privatne investicije boljim pružanjem javnih usluga i smanjenje sive ekonomije treba da ostanu prioriteti vlade.

- Fiskalna dostignuća treba da budu bolje usidrena kako bi se očuvali rezultati koje nije bilo lako ostvariti, uz istovremeno podržavanje rasta u privatnom sektoru.

- Jako upravljanje je od ključne važnosti, uključujući aktivnosti na sprečavanju korupcije i obezbeđenje pravne sigurnosti.

- Unapređenje upravljanja i efikasnosti u državnim preduzećima može uticati na ubrzanje privrednog rasta.

Šef misije MMF-a Martejn izjavio je u Skupštini Srbije da srpska ekonomija raste i da MMF projektuje da će privredni rast zemlje srednjoročno biti nastavljen sa četiri odsto godišnje. „Ekonomija raste i očekujemo da će taj rast biti nastavljen. Želimo da brzi rast, koji smo videli prošle godine (od 4,4%), postane dugoročan“, rekao je Martejn na sednici skupštinskog Odbora za finansije. Istakao je da je srednjoročni rast od 4%, koji MMF prognozira za Srbiju, dobra cifra ali da zahteva da se reše izazovi u različitim oblastima. „Iako ekonomija EU usporava, posebno u zemljama koje su glavni trgovinski partneri Srbije kao što je Nemačka, srpska privreda beleži relativno dobre rezultate“, naglasio je Matejn.

Sa predstavnicima misije MMF-a bilo je razgovora i o poskupljenju struje, ali nikakav dogovor nije postignut jer su po tom pitanju pogledi vlade Srbije i MMF-a različiti, i po pitanju opravdanosti i po pitanju visine iznosa. Šef misije MMF-a je na pitanje da li je bilo reči o poskupljenju struje za pet odsto tokom leta odgovorio da su sa predstavnicima vlade razgovarali o ceni struje i da je to važno pitanje u Srbiji i u drugim zemljama. Martejn je rekao da cena struje mora da bude takva da obezbedi dovoljno prostora za održavanje sistema i ulaganje, ali da tu postoji i socijalni aspekt. Kaže da treba naći dobru ravnotežu između svih tih aspekata. „Nismo doneli jasan zaključak do ovog trenutka”, rekao je Martejn.

Posebna tema od interesa za građane Srbije bile su plate i penzije. Kako se navodi iz vlade „potvrđeno je da odgovorna politika Srbije i stabilan privredni rast daju mogućnost za njihovo dalje povećanje“. Po pitanju plata i penzija nije postignut nikakav konkretan dogovor, pa u zvaničnom dosta opširnom saopštenju MMF-a nema o tome ni jedne reči.

Ministar finansija izjavio je na završnoj konferenciji za medije u Beogradu, da je Srbija postigla dobre rezultate u oblasti ekonomije i da je zajednička prognoza MMF-a i vlade da će privredni rast Srbije biti 3,5% 2019. godine i 4% 2020. godine. Najveći rast u prvim mesecima ove godine ima sektor građevinarstva, koji iznosi više od 13% u odnosu na isti period prošle godine.

„Po prognozama MMF-a i Svetske banke, Srbija je viđena kao nosilac rasta u regionu, sa prosečnom stopom rasta od 4% do 2023. Godine“, rekao je ministar. Visoke stope rasta, kako je rekao, znače veće plate i penzije, više investicija u infrastrukturu i bolji životni standard za sve građane Srbije.

Ministar finansija naveo je i podatke da je Srbija u prvom kvartalu ove godine imala suficit u budžetu 5,5 milijardi dinara, što je, kaže, bolji rezultat nego što su predviđali, i dodao je da je javni dug smanjen, da sada iznosi oko 50,8% BDP-a, kao i da nezaposlenost nastavlja da pada.

Govoreći o direktnim stranim investicijama, rekao je da je Srbija sa 3,5 milijardi evra, koliko je ostvarila prošle godine, „šampion u regionu“, i dodao da je u prvom kvartalu ove godine ostvarila 1,2 milijarde evra.

Kako je precizirao, za prva tri meseca ove godine u Srbiji je umesto planiranog fiskalnog deficita od 19 milijardi dinara ostvaren suficit od 15,8 milijardi dinara. To otvara mogućnosti za razgovor o povećanju penzija i plata, ali i za dodatne investicije u infrastrukturu. Imamo skoro 35 milijardi bolji rezultat nego što smo očekivali, to je skoro 300 miliona evra, i to nam daje za pravo da budemo optimisti za celu 2019. godinu ocenio je on.

Ministar finansija najavio je da će najverovatnije u drugoj polovini ove godine biti usvojen tzv. švajcarski model za indeksaciju penzija, i istakao je da je taj model najpravedniji za najstarije sugrađane. Očekuje se da će to biti usvojeno tokom sledeće posete misije MMF-a koja će biti krajem septembra ili početkom oktobra ove godine, a u međuvremenu će se razgovarati oko još nekih mogućih modela.

Jedan od potencijalnih modela za indeksaciju penzija je navedeni švajcarski model, koji podrazumeva da se indeksacija vrši svake godine u zavisnosti od toga kolika je stopa inflacije i koliko su porasle plate u privredi. Oba ta pokazatelja su ponderisana sa po 50%. To je model koji se primenjuje u velikom broju zemalja i jedan je od najpovoljnijih jer se vezuje za dva pokazatelja koji su i osnovne determinante visine penzija. Sada se izrađuju računice u vezi sa tim modelom i još nije napravljen dogovor niti je doneta konačna odluka. Kada bi po tom modelu povećanje penzija bilo oko pet odsto, u budžetu bi moralo da se izdvoji oko 27 ili 28 milijardi dinara za te potrebe. Ovo je sistemsko rešenje i vlada je pod pritiskom MMF-a dala obećanje prošle godine da će naći najbolju formulu za indeksaciju penzija.

Najava ministra finansija da je vlada najbliža švajcarskom modelu indeksiranja penzija, naišla je na odobravanje i penzionera i stručne javnosti, naravno ako ovaj model bude usvojen.

Naime, sve do 2006. godine ova formula se primenjivala u Srbiji, da bi, prema tvrdnjama Fiskalnog saveta, na insistiranje Svetske banke on bio promenjen tako da se penzije usklađuju samo sa rastom cena. Od 2010. formula je promenjena na usklađivanje sa cenama i delom rasta BDP-a preko četiri odsto.

Od 2014. godine i zakona o privremenom umanjenju penzija, usklađivanje penzija faktički je suspendovano, a vlada je odobravala povećanja penzija na osnovu svojih procena što je izazvalo negodovanje penzionera, s obzirom na to da nisu mogli ni da pretpostave da li će im se penzije povećavati naredne godine i koliko.

Konačno, u 2018. godini je promenom zakona o PIO ukinuto usklađivanje penzija po formuli, a uvedena je odredba da se penzije usklađuju na osnovu fiskalnih mogućnosti. To je ocenjeno kao povećanje diskrecionih ovlašćenja vlade, a kritikovano od domaće stručne javnosti, kao i od međunarodnih finansijskih institucija. Iz vlasti su obećali da je to samo za ovu godinu, a da će već za 2020. naći odgovarajuću formulu za indeksiranje penzija.

Ministar finansija je najavio i jedno od pet predloženih rešenja za usklađivanje penzija koje je ponudio Fiskalni savet Srbije u februaru ove godine, što je ranije prilično uspešno i korišćeno.

Udruženja i sindikati penzionera su raspravljali o ovim predlozima i odlučili da im najviše odgovaraju dva modela. Jedan od njih je upravo ovaj koji je predložio ministar finansija, a drugi je usklađivanje penzija 40% sa inflacijom, a 60% sa rastom zarada koje je nešto izdašnije prema penzionerima.

Iz Fiskalnog saveta ocenjuju da bi usvajanje švajcarske formule bilo dobro rešenje. „S jedne strane ovo rešenje je ekonomski održivo i ne bi predstavljalo finansijsku pretnju za budžet u narednim godinama. S druge strane, pružila bi penzionerima predvidljivost i povećanje životnog standarda, jer penzije ne samo da bi pratile inflaciju, nego bi dodatno došlo i do realnog rasta penzija u skladu sa privrednim mogućnostima. Konkretno, ako bi se formula usvojila na jesen kako se najavljuje, to bi značilo povećanje penzija između pet i šest procenata do kraja godine“, smatra Fiskalni savet. I penzioneri napominju da je taj model upravo jedan od onih o kojima su oni raspravljali i koji im je prihvatljiv.

Iz Sindikata penzionera, ističu da je ono što je predložio ministar finasija i jedan od predloga penzionera, ali da će oni insistirati na zaštitnim klauzulama u zakonu. „Mi ćemo tražiti da, ukoliko prosečna penzija padne ispod 60% prosečne plate i ako masa penzija padne ispod 9,5% BDP-a, bude vanredno usklađivanje penzija“, poručeno je iz ovog Sindikata.

Prema analizi Fiskalnog saveta iz februara ove godine, gledano poslednjih deset godina prosečan godišnji rast penzija sa švajcarskom formulom iznosio bi 6,3%. U slučaju formule prema kojoj se penzije usklađuju 40% sa inflacijom, a 60% sa rastom plata, prosečan godišnji rast iznosio bi 6,4%.

Prvo novo povećanje penzija može se očekivati od januara naredne godine. Ukupno 1,7 miliona penzionera dobilo bi povišicu od oko šest odsto u proseku, a tačan iznos povećanja vlada bi mogla da saopšti tokom novembra ili decembra ove godine.

S druge strane, neki ekonomski stručnjaci smatraju da plate i penzije u Srbiji ne bi trebalo povećavati u trenutku kada privredni rast slabi, odnosno, da bi vlada Srbije trebalo da odustane od te ideje. „Ne bi trebalo razmišljati o povećanju plata i penzija. Niko ne povećava plate i penzije kada počinje kriza. Privredna aktivnost u Srbiji na kraju prošle i početkom ove godine značajno je usporila, dok je spoljnotrgovinski deficit porastao“ smatraju oni.

Svetska banka je u novom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan konstatovala da je privredni rast Srbije od 4,2% u prošloj godini nadmašio očekivanja, ali je istovremeno predvidela da će u 2019. godini rast iznositi 3,5%. Za naredne dve godine njena procena je 4% rasta BDP-a.

Ekonomski stručnjaci smatraju da ima nekoliko razloga za usporavanje srpske privrede, ali i da na rast BDP-a Srbije u ovoj godini najviše utiče značajan pad proizvodnje uglja i struje, takse na robu koja se iz centralne Srbije isporučuje na Kosovu i Metohiji, kao i kvote za čelik koje je Srbiji uvela EU.

Misija MMF-a se na kraju posete Beogradu zahvalila vlastima Srbije na gostoprimstvu, otvorenim razgovorima i tesnoj saradnji, što pokazuje da je i ovoga puta bila veoma blagonaklona prema stavovima, ocenama i projekcijama koje su izneli srpski predstavnici.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES


berza_title!

fondovi_title!

kursna_title!