Početna > Izdanja > Broj 120 > Edukacija - Workshop 120

Zelena budućnost

Poljoprivreda i IT – industrije koje se sve češće u poslednje vreme sreću u zajedničkim tekstovima. Pametna poljoprivreda, treća zelena revolucija kako je nazivaju, zelena budućnost, predstavlja primenu modernih informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u poljoprivredi. Uz znanje o uzgoju biljaka i genetsku revoluciju, ovaj vid spajanja dve industrije, preuzima primat nad tradicionalnim načinom rada i formira najrazličitija rešenja poput preciznih mašina, internetom povezanih „stvari“, međusobno povezanih mašina, uređaja, objekata životinja i ljudi (IoT), senzora i aktuatora, geo-pozicioniranja sistema, analize velike količine podataka (big data), bespilotnih letelica – dronova, robota i slično.

Pored raznih robota u industriji, danas postoje i poljoprivredni roboti. Poljoprivredni robot može biti angažovan u fazi žetve, u hortikulturnim poslovima kao što su obrezivanje, prskanje, nadzor, branje ploda pri čemu uzima u obzir nekoliko faktora kao što su veličina i boja ploda što dovodi do većeg kvaliteta obranog i svežeg voća, niže troškove proizvodnje, a manje potreba za ljudstvom koje bi to ručno radilo i u dužem vremenskom roku. Roboti se mogu koristiti i za atomatsku mužu, šišanje ovaca, svuda gde treba zameniti čoveka, a da se određena radnja ponovi mnogo puta, sa što većom preciznošću i u što kraćem vremenskom roku.

Po nekim stručnjacima masivna proizvodnja mleka za rastuće stanovništvo se neće moći zamisliti bez primene automatizacije uz robote. Robot uz pomoć laserskih senzora prepoznaje kravu i robot mehaničkom rukom stavlja usisne čaše na vime i automatski ih uklanja nakon završene muže.

Još jedna od tehnologija u modernoj poljoprivredi su senzori. Naročito su značajni bežični senzori koji omogućavaju nadgledanje opasnih ili udaljenih lokacija. Moderne farme koje su opremljene ovakvim senzorima, u stanju su da očitaju sve važne podatke, od zdravlja biljaka, pa preko vodenih potreba useva, nivou azota u zemljištu, količina humusa pa sve do količine navodnjavanja u određenim delovima gde se mere veće ili manje potrebe useva za vodom. Svi podaci koje pomoću senzora prikupi poljoprivrednik mogu mu drastično smanjiti troškove i isplatiti ovakvu investiciju.

Nažalost mnogi naši poljoprivrednici ne mogu ni da zamisle da preko svog mobilnog telefona u svakom trenutku znaju gde se nalaze i šta rade njihove poljoprivredne mašine, koliko goriva imaju, koje useve beru u tom trenutku itd. Razvitkom telekomunikacija i informatike i njihovim spajanjem nastaje telematika. Nauka o slanju, primanju i čuvanju informacija uz pomoć telekomunikacionih uređaja. Veza između modernih informacionih tehnologija i najnovijih dostignuća u oblasti telekomunikacija. Ova tehnologija pruža mogućnost za dobijanje informacija o pojedinačnom vozilu u toku obavljanja dnevnih operativnih zadataka u realnom vremenu. To je tehnologija koja omogućava daljinsko merenje i prenos informacija sa udaljene lokacije do operatora i omogućava komunikaciju opreme i poljoprivrednika.

Multispektralnim snimcima koji se naprave iz satelita mogu se poljoprivrednicima pružiti mnoge važne informacije. Neke od tih informacija predstavljaju, na primer, sastav zemlje gde slike crvene boje ukazuju na glinu, mulj… Infracrveni snimci mogu ukazati i na višak vode u delovima njive ali i na pokrivenost korovom. Danas se uz pomoć satelita i navigacije na modernim farmama obavlja setva. Ovi sistemi navode mašine po poljima kako bi se uštedelo seme i posejalo tamo gde treba, a pri tome uštedelo i gorivo.

U Japanu, Rusiji, Kini postoje farme u zatvorenom prostoru gde su svi uslovi prilagođeni da biljke rastu dva do tri puta brže. LED osvetljenje pomaže biljkama da napreduju. Pored toga, najveća zatvorena farma u Japanu je u ovim uslovima skratila cikluse dana i noći, a temperatura i vlažnost su stalno na optimalnim vrednostima. Iako mašine obavljaju veliki deo posla, branje se obavlja ručno, ali i tu se očekuju uskoro roboti koji bi radili ovaj deo posla.

Ono što je najznačajnije, pametna poljoprivreda ima veliki potencijal da unapredi poljoprivrednu proizvodnju, bazirajući se na precizniju i efikasniju upotrebu resursa. Međutim, dok se u Sjedinjenim Američkim Državama procenat poljoprivrednih proizvođača koji koriste tehnologije pametne poljoprivrede kreće preko 60%, u Evropi se ovaj udeo kreće u skromnom rasponu od 0 do 24%. Iz perspektive poljoprivrednih proizvođača, pametna poljoprivreda treba da obezbedi poljoprivredniku dodatu vrednost kroz podršku u odlučivanju ili kroz efikasniju iskorišćenost resursa.

U Srbiji je agrokultura jedna od najzastupljenijih grana i sasvim je logično očekivati da se pojavljuje veliki broj novih rešenja, startapa i individualaca koji žele da posluju u ovoj oblasti.

Korišćenje dronova i bespilotnih letelica je u poljoprivredi danas već dosta poznata stvar. Automatizovanim letenjem i prikupljanjem podataka, kreiraju se kvalitetne interaktivne mape za analizu i 3D modeliranje. Analizom fotografija može se dobiti rani uvid i tačne informacije u kvalitet setve, rasta biljaka za sezonske uslove ili mogu pratiti stanje biljaka kod višegodišnjih zasada. Ovi uređaji i njihova primena imaju veliki značaj jer, između ostalog, omogućavaju vredne uvide u polja i daju mogućnost delovanja preventivno, korektivno ili jednostavno procenu, stanje ili nivo štete useva.

Veliki uticaj u narednim godinama imaće primena mašinskog učenja i veštačke inteligencije, neuralnih mreža, kombinovanih sa domenskim znanjem. Naš tim se upravo bavi problemima detekcije oboljenja biljke putem naprednih algoritama obrade slike gde omogućavamo agronomima i farmerima da komuniciraju na nov način.

Jovan Stojanović

Founder of Agronomio

http://agronomio.com/




Berza

investicioni fondovi

kursna lista