Proglašena za najstrožeg svetskog nadzornika giganata tehnologije iz Silicijumske doline, Evropa je tokom poslednjih pet godina započela žestoku borbu protiv nasilnog sadržaja, govora mržnje i lažnih informacija na internetu kroz nove zakone i propise. Sada se postavlja pitanje da li je ovaj deo sveta otišao predaleko s novim pravilima koja uzrokuju optužbe za cenzuru, pa čak i za to da potencijalno predstavljaju paravan za neke vlade da uguše glas neistomišljenika.

Neočekivane posledice mogu početi da se gomilaju kako evropske vlade budu uvodile nove zakone i politike kako bi ograničile sadržaj koji se može deliti na internetu. Prošlog meseca, Britanija je dala predlog da se imenuje regulatorno telo za internet koje bi bilo ovlašćeno da blokira veb-stranice za koje smatra da su štetne. Pored toga, Evropska unija razmatra zakon koji bi od tehnoloških kompanija zahtevao da smesta sa interneta uklone sadržaj koji ima veze sa terorizmom.

Zbog porasta obima evropskog zakonodavstva, „standardi zaštite slobode izražavanja biće niži“, kako kaže Dejvid Kej, profesor prava sa Univerziteta u Kaliforniji iz Ervajna koga su Ujedinjene nacije imenovale da ukaže na pokušaje vlada da ograniče slobodu govora. Dodao je da evropska pravila podrivaju zajednički stav SAD i drugih zapadnih demokratskih država da treba izbeći cenzuru objava na društvenim mrežama, video-snimaka na Jutjubu, objava na forumima i drugog internet sadržaja.

Debata u Evropi odražava poteškoće s kojima se vlade suočavaju pokušavajući da regulišu najštetniji materijal na internetu bez gušenja slobode izražavanja pojedinca. Ova debata je u povoju i u drugim državama koje takođe počinju da uvode nove zakone i ograničavaju materijal na internetu.

Prošlog meseca, nadležni organi Šri Lanke ukinuli su pristup društvenim mrežama nakon smrti nekoliko stotina ljudi u organizovanom terorističkom napadu. Novi Zeland i Australija uveli su ograničenja tehnološkim kompanijama nakon masakra 50 ljudi u dve džamije na Novom Zelandu u martu, prilikom kog je optuženi izvršilac koristio društvene mreže kako bi širio svoju poruku. Singapur je takođe dao predlog zakona za suzbijanje lažnih ili obmanjujućih informacija, čiji kritičari upozoravaju da se može koristiti kako bi se onemogućilo neistomišljenicima da se izraze, dok vlast u Indiji razmatra mogućnost da sebi da nova ovlašćenja kako bi potisla digitalni sadržaj.

Same tehnološke kompanije traže više regulativa nasuprot prebacivanja odgovornosti izvršne vlasti na njihove platforme. Mark Zakerberg, direktor kompanije Fejsbuk, u martu je zatražio od Kongresa da definiše pravila za društvene mreže, dodajući da „bi bilo korisno reći jasno i precizno koje su odgovornosti koje želimo da kompanije, narod i vlade imaju“. Kompanija Fejsbuk je u četvrtak dolila ulje na vatru debate o cenzuri kada je proaktivno zabranila pristup svojoj platformi nekolicini esktremista, uključujući osnivača veb-stranice Infowars Aleksa Džounsa.

Dimitris Avramopulos, član Evropske komisije koji se zalaže za stroži nadzor interneta, izjavio je da su intervencije vlada prikladan odgovor na korišćenje društvenih mreža za glorifikovanje terorizma, manipulacije izbora i širenje ideologija koje se zasnivaju na mržnji. „Internet je novo bojište“, izjavio je Avramopulos.

Ijan Rasel je kritikovao Instagram i druge internetske kompanije zato što nisu uradile dovoljno kako bi uklonile materijal na temu samopovređivanja za koji tvrdi da je 2017. godine doprineo samoubistvu njegove ćerke tinejdžerke. On smatra da bi većina ljudi prihvatila opravdana ograničenja na internetu ukoliko to znači uklanjanje onog najštetnijeg.

„Ne bismo smatrali da živimo u diktaturi i rado bismo poštovali pravila i zakone“, rekao je g. Rasel, Britanac koji je danas na čelu humanitarne organizacije za prevenciju samoubistva Fondacije Moli Rouz.

Međutim, neki Evropljani se muče sa ovom krizom.

Jerg Rup (53), socijalni radnik i politički aktivista iz zapadnonemačkog grada Malš, kaže da su ga novi evropski zakoni ugrozili. Januara 2018. godine, na Tviteru je postavio objavu u kojoj je izmenio reči nemačke pesme „Anarhistička svinja“, pri čemu je dodao podrugljive reči o azilantima i kancelarki Angeli Merkel.

Uroku od tri sata, njegov nalog na Tviteru bio je izbrisan. Nemačka ima jedan od najstrožih zakona o govoru mržnje, Zakon o sprovođenju na mreži, koji je stupio na snagu uoči objave g. Rupa na Tviteru. Zakon propisuje da internetske kompanije moraju da uklone uvredljivi materijal u roku od 24 sata ili da se suoče sa kaznama u iznosu do 50 miliona evra, tj. oko 56 miliona dolara.

G. Rup je rekao da je njegova objava bila satira, pokušaj da upotrebi jezik desničarskih grupa kako bi prikazao njihovu okrutnost. „Trenutno je opasno biti ironičan“, rekao je on. „To nije dobro za slobodu govora.“

G. Rup, koji ima više od 2.000 pratilaca na Tviteru, rekao je da je liniji za pomoć kompanije Tviter poslao nekoliko poruka putem e-pošte i ukazao na svoje druge objave u kojima je izrazio podršku imigrantima. On kaže da je kompanija odbila njegove molbe. Zatim je potrošio 450 evra, oko 500 dolara, da unajmi advokata kako bi ponovo aktivirao svoj nalog. Kako sam kaže, sada više pazi šta objavljuje na internetu.

Kompanija Tviter izjavila je da je nalog g. Rupa blokiran zbog kršenja uslova korišćenja. Nakon što bilo koji korisnik objavu poput one koju je postavio g. Rup označi kao problematičnu, kompanija Tviter razmatra da li ona krši internu politiku pre nego što prođe kroz procedure Zakona o sprovođenju na mreži. Prošle godine, kompanija je primila više od 500.000 žalbi na objave na osnovu nemačkog zakona. Izbrisala je oko 10 posto; nije naznačeno koliko objava je izbrisano zbog kršenja politike kompanije Tviter, a koliko zbog kršenja zakona.

Volfgang Šulc, direktor istraživanja na Institutu za internet i društvo Aleksandar fon Humbolt u Berlinu smatra da nemački zakon nije doveo do širenja blokiranja sadržaja na internetu, čega su se neki u početku plašili. Ipak, to dovodi u pitanje da li je neophodno da govorom upravljaju internetske kompanije, a ne sudovi i druge javne institucije. Suočavajući se sa političkim pritiskom da se reše štetnog sadržaja na svojim platformama, „jednostavnije im je da izbrišu sadržaj“, smatra Šulc.

U svojoj izjavi, kompanija Tviter je navela da je „sloboda izražavanja naš osnovni vodeći princip“. Dodali su i da „regulativa mora da pogodi prikladnu ravnotežu između zaštite ljudi na internetu i čuvanja njihovih neotuđivih ljudskih prava, kao i zaštite prirode slobodnog, otvorenog interneta.“ Kompanije Gugl i Fejsbuk odbile su da daju komentar.

Prema nadzornim grupama, iskustvo g. Rupa odjeknulo je i na drugim mestima. Organizacija Amnesty Internationalnavodi da je u skladu sa zakonom protiv terorizma, koji je 2015. godine proširen tako da obuhvati sadržaj objavljen na društvenim mrežama, više od 60 ljudi u Španiji osuđeno zbog onoga što su objavili na internetu.

Jedna od njih je i Kasandra Vera. Ona je imala 21 godinu kada su je 2017. godine španske vlasti osudile zbog objava na Tviteru u kojima tvrdi da se šalila u vezi sa ubistvom člana diktature Fransiska Franka. „Nisam uradila ništa loše, a ipak sam uhapšena uprkos tome što sam bila nevina“, rekla je gđica Vera, čija je presuda na godinu dana zatvora na kraju ukinuta nakon što je njen slučaj došao u centar pažnjeu debati o slobodi govora u Španiji.

Evropski standard privatnosti iz 2014. godine, poznatiji kao Pravo na zaborav, koji omogućava ljudima da zatraže od kompanije Gugl da ukloni rezultate pretrage koji se tiču njih, takođe je kritikovan zbog blokiranja legitimnog materijala. Od 2016. godine, novine u Belgiji i Italiji uklonile su određene članke iz svoje arhive u skladu sa ovim zakonom. Kompaniji Gugl je prošle godine takođe naloženo da spreči prikazivanje nekih rezultata pretrage, uključujući informacije iz 2014. godine o holandskom doktoru o čijem je nesavesnom odnosu prema pacijentu pisao list Gardijan.

Džimi Vejls, osnivač veb-stranice Vikipedija, izjavio je da ovi incidenti predstavljaju upozorenje. On smatra da bi evropski napori za uspostavljanjem regulative mogli razdeliti internet, pri čemu bi se sadržaj koji je dostupan na internetu menjao u zavisnosti od toga gde se nalazite.

„Nasuprot globalnom resursu na kom delimo informacije i znanje, ostalo bi nam nešto užasno oštećeno“, rekao je Vejls.

Pokret za regulisanje platformi na internetu neko vreme je u zaletu u Evropi. Prošlog meseca, Evropski parlament doneo je zakonprema kom kompanije moraju da uklone sadržaj u vezi s terorizmom u roku od sat vremena ukoliko ne žele da rizikuju kazne u iznosu do 4 posto svetskih prihoda. Ove mere moraju proći kroz još nekoliko zakonskih faza pre sprovođenja.

Kritičari smatraju da predloženi zakon ne definiše jasno šta se smatra nepodobnim sadržajem i nameće previše odgovornosti tehnološkim kompanijama. U decembru su predstavnici Ujedinjenih nacija upozorili da predloženo pravilo „može dovesti do kršenja prava dostupnosti informacija, slobode mišljenja, izražavanja, udruživanja, kao i da bi moglo uticati na povezane procese od političkog i javnog značaja“.

U Britaniji je prošlog meseca vlada predložila osnivanje novih sila koje bi uklonile „štetan“ materijal sa interneta, uključujući materijal koji podržava terorizam, podstiče na nasilje, samoubistvo, zatim lažne informacije, zlostavljanje u virtuelnom prostoru, kao i neprikladan materijal dostupan deci.

Grupe koje se bave ljudskim pravima upozoravaju na to da se negativne reakcije javnosti usmerene na tehnološke kompanije koriste kao izgovor za cenzuru govora. Prema izveštajima prodemokratske grupe Freedom House koja prati politike vlada koje se tiču interneta, najmanje 17 zemalja, uključujući Maleziju, Egipat i Keniju, navele su širenje „lažnih vesti“ kao razlog za usvajanje ili predlaganje novih ograničenja na internetu.

Džuli Ovono, direktorka grupe Internet bez granica, koja prati slobodu na internetu na globalnom nivou, smatra da aktivnosti u Evropi pokušavaju da uklanjanje sadržaja učine normalnim.

„Sloboda izražavanja“, kaže ona, „zasniva se isključivo na omogućavanju toga da vaš sadržaj ne bude proizvoljno suzbijen.“

Izvor: www.nytimes.com