Početna > Izdanja > Broj 120 > Ekskluzivno - Olivera Stefanović

Hipertenzija – tihi ubica današnjice

Hipertenzija podrazumeva kontinuirano povišen krvni pritisak u arterijama koji često ne odaje značajnije simptome. Jedan je od glavnih faktora koji utiču na pojavu šloga, infarkta miokarda, srčane insuficijencije, pa čak i oboljenja bubrega. Postoje termini kao što su maligna i rezistentna ili refraktorna hipertenzija.

Pod malignom hipertenzijom podrazumevaju se ogromne vrednosti krvnog pritiska koje slabo reaguju na terapiju, ali i nagli skokovi krvnog pritiska koji vrlo često dovode do šloga. Refraktorna ili rezistentna hipertenzija je ona koja ima visoke vrednosti i pored uzimanja velikog broja lekova, objašnjava profesor dr Nebojša Tasić.

„Danas postoje mnogobrojne grupe lekova. U nekoj prvoj liniji je čak šest ravnopravnih grupacija, tako da postoje ljudi koji i pored uzimanja pet ili šest lekova i dalje imaju povišene vrednosti krvnog pritiska. Najčešće su to osobe koje pored genetske predispozicije imaju i problem nekog od sistema regulacije krvnog pritiska.“

Ovakav zdravstveni problem najpre se tretira nefarmakološkim merama, nakon čega se u terapiju uključuju lekovi, pa i intervencije. U prvom periodu se nastoji da pacijent reguliše način života, ističe profesor dr Tasić.

„To znači uvođenje kompletnog seta nefarmakoloških mera, kao što je na primer značajna redukcija soli u ishrani. Jedan deo pacijenata je osetljiv na so i veoma dobro reaguje na smanjenje soli u hrani. Nažalost, postoje i osobe koje su rezistentne na so, tako da kod njih smanjenje soli ne igra značajnu ulogu u lečenju. Zatim, preporuka je i regulisati fizičku aktivnost i okruženje i isključiti sve parametre koji mogu uticati na krvni pritisak. Potom se uvodi adekvatna farmakološka terapija i nastoji se da se maksimalnim dozama i dobrom kombinacijom lekova postignu optimalni rezultati.“

Ukoliko se regulacijom ishrane i drugih faktora rizika ne ostvare željeni rezultati, ili makar poboljša slika zdravstvenog stanja pacijenta, u lečenje se uključuju i medikamenti, ali i određeni zahvati.

„Kada vidimo da sve navedeno ne daje željene rezultate, pokušavamo na neke druge načine. Danas postoje metode invazivnog lečenja krvnog pritiska, a jedna od njih se radi na institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje.“

Jedna od tih metoda je renalna denervacija, kod koje se lečenju hipertenzije pristupa putem intervencije na krvne sudove bubrega, pojašnjava profesor Tasić.

„U nastanku hipertenzije značajnu ulogu imaju krvni sudovi bubrega i jedna mreža u njihovim krvnim sudovima. Posebnim kateterima vrši se ablacija, odnosno spaljivanje i na poseban način se reguliše jedan aspekt hipertenzije koji se kod mnogih rezistentnih hipertoničara pokazao kao veoma značajan.“

Hipertenzija se više ne posmatra kao izolovano oboljenje, već kao sastavni deo drugog poremećaja koji se zove povišen kardiovaskularni rizik. Više se značaj ne pridaje samostalnom prisustvu povišenog krvnog pritiska ako izostanu druge stvari u koje spadaju dislipidemija, dijabetes melitus i druga oboljenja koja zajedno daju taj povišen kardiovaskularni rizik. Cilj današnjice je smanjiti taj kardiovaskularni rizik i smanjiti rizik za infarkt i šlog.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista