Početna > Izdanja > Broj 120 > Edukacija - Dragiša Ristovski

„Vizija: umetnost viđenja neviđenog“ - Džonatan Svift

Vizija nije san, već precizan put

Veličanstveni Bernard Šo izjavio je: „U životu ne treba da tražite sebe, već da izmislite sebe.“ Poznajem mnoge ljude koji kroz život koračaju bez ideje, dopuštaju da im se stvari samo događaju. To je prva grupa ljudi i ima ih, nažalost, najviše. Drugu grupu čine ljudi koji, kao u prethodnom citatu, traže sebe tokom života, i većini njih život prođe u nekoj potrazi i u nepovratno loše potrošenom vremenu. Trećoj grupi pripadaju upravo oni koji izmišljaju sebe, koji se ne zadovoljavaju time da stalno razmišljaju o svojim snovima, već žele da ih materijalizuju i pretvore u stvarnost. Njih je, naravno, procentualno najmanje. Oni svoje snove oblikuju u prilično jasne vizije, zatim kroje precizne akcione planove, a onda se vrlo proaktivno kreću sa ciljem da to i realizuju.

Za pravog lidera vizija je gotovo sve. Od nje sve počinje i ona određuje sve glavne smernice i ciljeve koji kasnije slede. Ona je za njega idealna slika budućnosti ka kojoj stremi, u koju veruje i koju može dostići dobrom strategijom. Bilo bi dobro kada bi svaki čovek, poput svakog dobrog tima i kompanije, imao jasno definisanu misiju i viziju. Najjednostavnije rečeno:

misija je ono što želimo da budemo, što je naša svrha postojanja;

vizija je ono što možemo biti u budućnosti i jasna slika gde želimo da stignemo.

Uprkos ogromnom značaju vizije, njeno odsustvo je prisutno na svakom koraku, i globalno i lokalno. Mnogi ljudi koji su na odgovornim pozicijama viziju posmatraju samo od mandata do mandata ili još kraće; mnogi preduzetnici se bave samo dnevnim i gorućim problemima, ne razmišljajući o tome kako će njihov posao izgledati za 5, 10 ili više godina; veći deo stanovništva nema plan ni za tekuću godinu, a kamoli za život; i na kraju, mnogi bogati ljudi i investitori ne vide dalje od svoje pohlepe. Svi se ponašaju kao da ih budućnost ne interesuje i to je neodrživo! Nemoguće je da mi kao porodica, tim, kompanija, društvo, država i svet uopšte stignemo u svetlu budućnost ukoliko se ponašamo kao da ona neće doći. Važno je imati u vidu da neko novo sutra i budućnost pripada onima koji imaju jasnu viziju još danas.

Usmerenje na budućnost u vidu jasne vizije utiče ne samo na materijalni uspeh pojedinca ili tima, već i na sreću i sve aspekte života. U pomenutom kontekstu, sa vama ću podeliti mudre reči Vladete Jerotića: „Čovek mora da ima neku veru, neke ideale, neke ciljeve za koje će se boriti da bi mogao aktivno i zdravo da živi.“

Međutim, svetu je danas možda više nego ikada potrebna jedna zajednička vizija kako bismo spasili planetu Zemlju, a to je društvo jednakih šansi koje na temelju dobrote i čovekoljublja živi u harmoniji sa prirodom i samim sobom!

Nevolja je u tome što savremena propaganda, utemeljena na pohlepi, konstantno afirmiše stavove poput: „Vi ste najvažniji“; „Iskoristite trenutak“; „Uživajte odmah i sada“... Takve i slične poruke jačaju egoizam, čine da se javlja potpuno odsustvo zajedničkih interesa i jačaju hedonističke požude pojedinaca! U takvim situacijama se zarad trenutne, uske lične koristi dovode u pitanje mnogi kolektivni interesi koji predstavljaju opšte dobro. „Otupljuje“ se vizija i doprinosi tome da svet sve brže guramo na ivicu provalije.

Kao da većina ljudi nije u stanju da sagleda širu sliku (viziju) i da shvati da ugrožavanjem kolektivnog interesa dugoročno ugrožavaju i svoj lični interes, kao i interes svoje dece i unuka.

Ovakvu situaciju mogu promeniti samo novi lideri koji imaju snažan osećaj odgovornosti za budućnost sveta u kome živimo. Da bi takvu viziju afirmisali među većinom populacije, potrebno je da:

1. ispolje ogromnu strast koju osećaju prema viziji;

2. sinhronizuju svoje reči i dela i svojim ponašanjem jasno pokažu da idu ka zajedničkoj viziji;

3. koriste više načina prilikom promovisanja vizije kako bi je afirmisali, a ona postala razumljiva za širu populaciju;

4. to čine sa mnogo samopouzdanja i optimizma, rasterećeni brige;

5. budu uporni i istrajni u odnosu na brojne izazove i kritičare kojih će biti;

6. svakoga dana demonstriraju svoju snažnu uverenost i imaju nepokolebljivu veru da se to može desiti u budućnosti.

Kada kažem zajednička vizija, mislim na sposobnost što više ljudi da posmatra i sagleda širu sliku jer danas je sve u svetu povezano.

Ceo svet predstavlja jedan složen sistem čiji su delovi međusobno povezani. Da bi bilo koji sistem dobro funkcionisao, potrebno je da homogenizujemo i integrišemo sve njegove sastavne delove. Potrebna nam je globalna vizija!

Kada god postoji problem, to znači da su određeni delovi sistema „u kvaru“, da su nisu u harmoniji. To nam takođe govori da su velika otuđenost, lična korist i odsustvo zajedništva činioci dezintegracije. Ako je dezintegracija uzrok ključnih problema, onda je ona sigurno recept za prevazilaženje problema integracije. Da bismo u budućnosti imali bolji svet, neophodno je da postoji zajednička globalna vizija koja će nastati na temelju iskonskih ljudskih vrednosti.

Na našoj planeti, kojoj iz mnogih pravaca preti ekološka katastrofa, sve što radimo mora biti u skladu sa prirodom i zdravim razumom da bi bilo održivo. To nam govori da sve što radimo mora biti podržano razumom i svešću, a svest je ključni aspekt svake vizije.

Naravno da su za afirmaciju globalne pozitivne vizije potrebni novi lideri koje pokreće životna svrha da svet učine boljim mestom za život u budućnosti za dobrobit svih ljudi, kao i svega onoga što se nalazi na našoj planeti.

Duboko verujem da ovakva vizija nije samo puki san, već da može biti precizan i jasan put – kao svetionik koji nas vodi u bolju budućnost. I nemojmo se plašiti za uspeh naše vizije. Da bismo realizovali svoju viziju, ne moramo biti mnogo brzi, ne moramo biti nepogrešivi, već je samo važno da na tom putu ne odustanemo.

Poziv na akciju

Da parafraziram početak: vizija je neka vrsta posebne veštine – umetnosti – da čovek vidi ono što je trenutno neviđeno. Zastanimo za trenutak, razmislimo da li sledimo svoje snove koje pretvaramo u viziju koju kasnije transformišemo u sistem povezanih ciljeva ili samo sledimo stvari koje su očigledne. Ako nismo u stanju da stvari vidimo pre nego što one postanu očigledne većini ljudi, onda nismo „probudili“ lidera koji je negde u nama, a mi smo, iako zvanično na poziciji lidera, u stvari samo sledbenik inercije događaja ili nekoga ko ima mnogo jasnije koordinate budućnosti.

Tekst je priređen po knjizi „Liderski iskorak u budućnost“ D. R. Gilberta (Dragiše Ristovskog), direktora i vlasnika D. R. Gilbert group www.drgilbert-centar.com


Berza

investicioni fondovi

kursna lista