Sportisti kažu da je osnova zdravlja kretanje. Gojaznost, bolesti kardiovaskularnog sistema i dijabetes samo su neke od posledica dugotrajne neaktivnosti koje posledično vode u dodatne komplikacije koje mogu narušiti stanje celokupnog organizma.

„Ukoliko se osoba ne kreće, dolazi do smanjenja mišićnih vlakana, što dovodi i do drugih hemijskih reakcija u telu u vezi sa koštanom masom i iskoristivošću određenih materija u telu. Kada je reč o neaktivnim osobama, većina njih ima tendenciju gojenja u predelu struka što nikako ne pogoduje osobama koje su bolesne ili imaju dijabetes, jer se tu nalaze organi koji su veoma važni za iskoristivost insulina i glukoze, a to je naš pankreas pre svega“, objašnjava Tamara Ratković, profesor kineziologije i MK fitnes edukator.

„Kako bi se ostvarili rezultati, povratila kondicija, podigao nivo energije i raspoloženja, a organizam počeo da funkcioniše kako je to potrebno, nije neophodno mnogo. Svega pola sata aktivnosti svakoga dana može imati veoma blagotvorno dejstvo na sveukupno zdravlje“, dodaje Tamara Ratković.

„Ako bar 30 minuta dnevno izdvojimo za šetnju ili vožnju bicikla, hodanje na traci ili kros mašini, možemo da pospešimo cirkulaciju i poboljšamo puls, da delujemo na krvni sistem, kao i na količinu glukoze koja se kreće našim telom, povećavajući njenu količinu u krvi. U tom slučaju mišići ubrzavaju metabolizam, a samim tim se prirodno deluje na balans u telu koji ono na kraju krajeva i samo traži od nas.“

Svaki vid fizičke aktivnosti je dobrodošao, a preporuka Tamare Ratković je pilates. Pogodnost za sve uzraste, od mladog preko srednjeg, pa i starijeg doba, svakako je jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.

„Pilates je idealan program jer njime jačamo mišiće trupa ili mišiće stomaka i leđa. Njihovim osnaživanjem jačamo svoj stav, odnosno držanje i samim tim postajemo pozitivniji. Kada se zatvaramo i savijamo mi postajemo i nesigurniji. Zbog toga je dobar pilates, a jedna od opcija je pilates na mašinama koji osobi može ojačati mišiće i povećati prokrvljenost.“

Za one koji su manje skloni intenzivnim vežbama koje ostavljaju bez daha, možda one koji izbegavaju naporno vežbanje ili jednostavno žele da se kroz vežbanje oslobode stresa, Ratković preporučuje body art.

„Body art tehnika ima elemente funkcionalnog treninga, pilatesa, terapeutske joge, do-ina, tajčia i šijacua. Nastoji da negativnu energiju koju imamo i koju svakodnevno akumuliramo stresom promeni u pozitivnu tehnikom disanja. Osobe koje se bave ovim vidom vežbanja stiču utisak da nema dela tela koji ne radi. Ovde nema nikakvih skokova ni trčanja, sve vežbe su niskog intenziteta, ali upravo zbog tog disanja i teranja na svest o tome gde je udah i izdah prilikom izvođenja vežbe, podiže se temperatura tela. Prema tome, ne moramo da trčimo ili skačemo kako bismo bili u nekoj aerobnoj zoni vežbanja, nego možemo posebno odabranim vežbama i vođenjem računa o udahu i izdahu da izvučemo maksimum iz svoga tela.“

Bez obzira na to za koji oblik treniranja se opredelite, veoma je važno da ga uvrstite u svoju rutinu. Aktivnost ne mora da bude ni skupa ni da iziskuje previše energije kako biste što duže istrajali u njoj. Polučasovna šetnja kraj reke ili sa kućnim ljubimcem, vožnja biciklom ili blagi sprint kroz omiljeni park mogu ostvariti magičan učinak na vaše zdravlje. Ključna je volja, a mogućnosti su brojne.