Danska je locirana na severu Evrope, između Severnog i Baltičkog mora. Do nje se, svakako, najbrže stiže avionom, ali putovanje kolima, bez obzira na pređenih 2000 km u jednom pravcu ima svojih čari. Možete svratiti do Beča, provesti neko vreme u Berlinu i videti skoro čitavu Dansku.

Danci govore istoimenim jezikom, koji je sličan norveškom i švedskom. Prema statistici, 92 od 100 Danca pripada Luteranskoj evangelističkoj crkvi. Uglavnom svi dobro govore engleski, neki i nemački jezik, te problema sa sporazumevanjem gotovo i nema. A evo i nekih reči koje ćete, svakako, razumeti: butik, apoteka, benzin, svinja, štrand, kesten, škola, kiosk, biblioteka, muzej... Danska je prva od skandinavskih zemalja ušla u Evropsku uniju. Zadržala je dansku krunu kao nacionalnu valutu. Za jedan evro se dobija oko 7,43 DKK. Poznati su kao tolerantan i prijatan narod. Ne robuju pravilima i konformizmu. U kancelarijama, recimo, možete videti menadžera koji se šeta bos, na prepunoj, gradskoj plaži možete ugledati nagog muškarca koji se ne oseća neprijatno, u banci možete, dok čekate red, dovršiti svoj doručak i popiti besplatnu kafu ili kapučino. O njihovoj toleranciji svedoči i veliki broj doseljenih iz Somalije i arapskih zemalja. Takođe je uočljiv i veliki broj gej i lezbejskih parova kao i veoma mali broj zvanično sklopljenih brakova. Rasno pitanje, socijalno i zdravstveno osiguranje, školovanje i odnos prema starim, hendikepiranim osobama veoma su dobro rešeni. Fakultet se upisuje, na osnovu uspeha tokom prethodnog školovanja, a svaki student dobija stipendiju od nekoliko stotina evra mesečno. Nakon završenih studija, državne službe im pomažu da pronađu posao i pružaju im finansijsku pomoć tokom tog perioda. Sa 18 godina više niko ne živi sa roditeljima, a posećuju ih nekoliko puta godišnje, obično za vreme praznika.

Glavni grad Danske je Kopenhagen (Danci ga nazivaju Kobenhavn). Nalazi se na ostrvu Ziland i najveći je danski grad. Ima oko 1,4 miliona stanovnika. On je i velika severnoevropska luka. U njemu se nalazi rezidencija kraljevske porodice – palata Christiansborg. Kada je kraljevska porodica u rezidenciji, možete prisustvovati smeni straže i maršu kroz stari deo grada. Dva čuvena gradska renesansna zdanja su zgrada Berze, Borsen, i Palata Rozenberg. Vredi videti i Kraljevsku biblioteku sa spomenikom Serenu Kjerkegoru. Arhitektura grada je veoma lepa kao i brojni trgovi i parkovi. Kao i u svakom evropskom gradu, morate voditi računa o mestu za parkiranje, pa čak i u stambenim četvrtima morate davati nekoliko evra dnevno za parking. Mladi uglavnom ne voze automobile(smatraju to prevelikim luksuzom), ali su bicikli, posebno oni stari crni, u retro fazonu, omiljeni i sveprisutni. Ukoliko kupite Copenhagen card za 1 ili 3 dana imaćete besplatan prevoz i ulazak u gotovo sve muzeje. Iako postoji metro, grad se najlepše doživljava peške ili vozeći bicikl koji možete iznajmiti, ali postoje i besplatni bicikli, crvene boje, sa natpisom city bike! Dovoljno je da ubacite novčić, možete ih voziti koliko hoćete i potom uzeti novčić, a bicikl parkirati gde god želite.

Turisti vole da pazare i šetaju po pešačkoj zoni Stroget jer tamo mogu uživati u kafeima uz dansko pecivo i caffè latte koju Danci obožavaju. Veoma je interesantan i Njuhavn, prepun živopisnih kafea, restorana i u intenzivne boje okrečenih starih, ali održavanih kuća. U jednoj od njih boravio je i Andersen. Odatle možete započeti vožnju kanalima koja je jedan od turistima najprivlačnijih načina da dožive grad. Nezaobilazan je i zabavni park Tivoli – otvoren još daleke 1843. godine u kojem se, pored uobičajenih vidova zabave za takvo mesto, održavaju i koncerti, vatromet, baletske predstave. Legenda o sirenama je još od antičkih vremena opsedala maštu umetnika. Ipak, čini se da je najpoznatija upravo Mala sirena iz Andersenove bajke je simbol prve i čiste ljubavi. Ona je jedan od najčešće, u turističke svrhe, eksploatisanih simbola grada. Nalazi se u vodi, na kamenu, pored parka Kastelet. U jednom periodu je sirena čak bila i bez glave, koja joj je bila odsečena navodno kao znak protesta zbog najezde turista i profanisanja njenog lika.

Svake godine blizu pola miliona turista poseti deo Kopenhagena pod nazivom Kristijanija – hipi komunu nastalu 1971. godine u kojoj njeni stanovnici žive u skladu sa sopstvenim pravilima i boemskim načinom života, u skladu sa idealima hipi pokreta, nezavisno od politike samoga grada. Ona ima oko 1000 stalnih stanovnika, restorančiće, prodavnice, radionice... Stanovnici Kristijanije do određenog uzrasta sami podučavaju svoju decu i bave se raznim poslovima i zanatima. Do pre godinu dana u njoj se mogla relativno legalno konzumirati marihuana, ali poslednja danska vlada, sem restriktivnije politike prema strancima, želi i da ukine Kristijaniju. Neki od bogatijih Danaca već su sebi sagradili kuće na tom prostoru i vode sasvim običan građanski život, a sama Kristijanija izgubila je mnogo od nekadašnje autentičnosti. Muzeji su prepuni posetilaca, a možda najzanimljiviji je Državni muzej, koji u arhitektonskom smislu predstavlja zanimljiv spoj starog i novog, u kojem se nalazi zbirka klasične i moderne umetnosti. Uz najnovije video radove možete videti i dela Ticijana, Rubensa, Rembranta, El Greka, Matisa, Pikasa... Obično je jednog dana u nedelji ulaz u muzeje besplatan. Mnogi sigurno neće propustiti odlazak u pivnice Tuborg i Karlsberg gde možete, kada već uđete, konzumirati neograničene količine piva.

Ne treba propustiti ni jednodnevni izlet u Luizijana muzej (voz iz Kopenhagena polazi svakih 20 minuta), poznat po svojoj kolekciji moderne umetnosti, ali i po specifičnom položaju na obali mora. Nekadašnja kuća velikog kolekcionara umetnosti, nakon njegove smrti, pretvorena je u muzej okružen travnjacima i savremenim skulpturama. Posetioci u isto vreme mogu uživati u kupanju, sunčanju, ali i delima Pikasa, Đakometija, Dibifea, Henrija Mura, Bazelica, Vorhola, Rihtera, Kifera i drugih. Zato nije neuobičajeno da ugledate mladića i devojku koji se bosi šetaju muzejom ili devojku koja se sama sunča na ulazu u isti muzej. Takođe možete otputovati i prema severu, u mesto Helsinor i zamak Kronborg u kome je, po Šekspirovoj tragediji i drevnoj legendi, boravio kraljević Hamlet. Ukoliko se odlučite i da otputujete do nekog od mesta u kojem se možete kupati (nalaze se u okolini) nemojte očekivati plažu na kakve ste navikli. Plaže na prvi pogled deluju neuređeno, ali one, ustvari, pružaju osećaj očuvane prirode. A ukoliko na ulici ugledate ljude koji stoje u redu, ne brinite, to je sigurno zbog sladoleda! Naime, kao što ni tokom noći ne možete videti mnogo ljudi na ulicama (uglavnom su to turisti), tako nema ni kioska sa hranom i sladoledom na koje smo navikli u Srbiji. Na sladoled se čeka u redu i bez nerviranja.

Ukoliko nemate mnogo vremena a želite da posetite bar još jednu skandinavsku zemlju najlakše vam je da skoknete do Švedske i Malmea. Jula 2000. godine je otvoren 16 km dugačak most koji spaja Kopenhagen i Malme. S obzirom na to da je prelaz kolima veoma skup, najjeftinije vam je da za desetak evra platite autobusku kartu (autobusi saobraćaju veoma često) i posetite Švedsku. Cene u Danskoj su nešto više od onih u Austriji i Nemačkoj, a niže u odnosu na ostale skandinavske zemlje. Hotelski smeštaj je prilično skup, ali imate dobru ponudu hostela koje možete rezervisati preko interneta. Posebno iznenađuje cena hleba koja varira od 1 do 3 evra. Vrsta ima bezbroj, jako su ukusni, a oni tipični možda su previše neuobičajeni za naš ukus. Ukoliko želite da se dobro najedete najbolje je da za, recimo, 6 evra platite tzv. buffet (mi bismo ga nazvali švedskim stolom ali ni Danci ni Šveđani ga ne zovu tako već cold bord) gde neograničeno možete jesti kombinaciju makrobiotičke, italijanske i kineske hrane. Danski specijalitet su smorrebord sendviči premazani puterom na koje ređaju hranu po želji – šunku, sir, losos, haringe... U Kopenhagenu možete jesti riblje specijalitete, probati indijsku, japansku, pakistansku, libansku, francusku kuhinju kao i kuhinju drugih zemalja. Restorana ima mnogo i ponuda je raznovrsna. Danci su, pre svega, opušteni i pozitivni. I uopšte vas ne odmeravaju na ulici niti procenjuju na prvi pogled, i to ne zato što su hladni ili nezainteresovani – to je prosto način življenja i ophođenja. Gotovo da se nigde ne uočava težnja ka kiču i lažnom sjaju. Devojke uglavnom ne farbaju kosu i veoma se malo šminkaju, kupuju garderobu jednostavnih ili romantičnih linija, bež, belih, crnih ili maslinastih tonova.

Danci imaju veoma izgrađen odnos prema tradiciji. Gradi se malo, a staro se poštuje i čuva. Nema divlje gradnje, a stanovi su veoma skupi. Mladi, uglavnom, iznajmljuju apartmane u očuvanim, starim zgradama u kojima imaju obavezu da se zajednički brinu i o higijeni čitave zgrade, a bar jednom nedeljno zajedno večeraju u bašti ili čak i na travnjaku ispred same zgrade. I kao što im niko od prolaznika ne viri u tanjir, tako niko ne gleda ni u njihove sobe koje su noću osvetljene, a bez zastora. Bez obzira na to ko je vlasnik zgrade, stanari na zajedničkim sastancima odlučuju ko će im biti sustanar. U obzir uzimaju pušenje, odnos prema životinjama, zdravoj hrani i sl. Apartmani imaju specifičan šmek – stanovi su prostrani, zidovi okrečeni u belo, podovi su brodski, nelakirani, prozori ogromni i puni cveća. Nameštaja ima malo i u trendu su ili japanski minimalizam ili stari isključivo nerestaurirani komadi nameštaja. Kult šezdesetih i osamdesetih godina je veoma u trendu i zato mlad čovek koji pretura po smeću nikako nije prosjak – on samo traži nešto autentično za svoj dom. A tu su i obavezne sveće koje će upaliti i za vreme doručka ako im se samo i učini da nema dovoljno svetlosti. Bez obzira na vrlo visoku cenu apartmana, zajedničko kupatilo smešteno u podrumu, sasvim je uobičajena pojava. Zanimljivo je da su i neki od najmoćnijih hotelskih lanaca smešteni u kućama za koje ne biste rekli da kriju veliki luksuz. Ali jednostavnost jeste oznaka Danaca Ukoliko u Danskoj ne poznajete nikoga, a želite da bar na trenutak osetite njihov životni stil, turističke agencije u Kopenhagenu nude programe tipa „Večerajte i družite se sa Danskom porodicom!“. A nakon svih ovih iskustava, shvatićete da zaista ništa nije „trulo u državi Danskoj“, kako bi to Hamlet uzviknuo. Ona je, čini se, stvorena po meri čovekovoj.